250px|мини|десно|Врх Грота Палеовулканска купа Грот једна је од купа угашених вулкана који постоје на југоистоку Србије. Налази се у близини Врања. Њен врх налази се на 1.327 m надморске висине.

У непосредној близини Грота, на удаљености од 1,5 km, налази се и палеовулканска купа Облик. Настале су експлозивним вулканизмом у доба миоцена (раздобље пре 2,3 – 5,5 милиона година) и заједно са околним, нижим купама чине целину. Проминенција групе врхова око Грота у односу на планину Kукавицу упућује на то да се ова група врхова може посматрати као посебна планинска целина.

Положај Палеовулканске купе Облик и Грот налазе се северно од Врања, у средишту области коју оивичавају река Јужна Морава на истоку, река Ветерница на западу, висораван Пољаница на југу и западу, у правој линији са планином Кукавицом, која се простире северније, као и варош Владичин Хан. Врању је ближи Грот, док се Облик налази нешто северније.

Настанак и одлике Трагови вулканске активности могу се видети широм централне Србије. Најизраженији су у Тимочкој крајини и Шумадији, на простору Рашке и у сливу Јужне Мораве. Од свих преосталих облика у рељефу најзаступљеније су палеовулканске купе, скоро у потпуности уништене процесима разарања, односно ерозијом.

Југоисток Србије је познат по вулканској активности у далекој прошлости. Јужно од планине Kукавице, на десетак километара од Врања, уздижу се два врха, Облик (1.310 m) и Грот (1.327 m). У њиховом геолошком саставу преовлађују магматске и метаморфне стене. Оба ова врха су палеовулкански облици рељефа, односне угашене вулканске купе, које заједно са околним нижим врховима, чине целину. Налазе се један поред другог на раздаљини од 1,5 km. Настали су експлозивним вулканизмом у доба миоцена (раздобље пре 2,3 – 5,5 милиона година). Проминенција групе врхова око Грота у односу на планину Kукавицу упућује на то да се ова група врхова може посматрати као посебна планинска целина.

Обе купе, због куполиког облика, као и зато што не поседују пространство, односно немају масиве, подсећају на чувену планину Фуџи у Јапану. Купе Облика и Грота налазе се врло близу једна другој, на само пар километара удаљености. Обе су обрасле густом шумом.

У околини Грота и Облика простире врло плодно пољопривредно земљиште, што је уобичајено за сва вулканска подручја. Десетак километара даље налази се Врањска бања, са богатим извориштима геотермалне воде, која достиже температуру до 110ºC. Нешто даље, 40-ак километара западно, налази се Сијаринска бања са снажним гејзерима, јединственим у копненој Европи. Сматра се да су геотермална изворишта воде обе бање и гејзери у вези са магматским огњиштем поменутих врхова.

Клизиште 1977. мини|250x250п|У првом плану је брдо Станачки брег, а у даљини се назире Дреновац. Лево је Облик, а десно Грот

Године 1977. године село Јовац у Општини Владичин Хан, погодила је једна од највећих природних катастрофа која се десила у Србији. У ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. лавина са Облика и Грота покренула је 150 милиона метара кубних земље. Ерозија тла је трајала неколико дана и с лица земље збрисала 11 од тадашњих 16 махала села Јовца у Општини Владичин Хан. Људских жртава није било, али је 58 породица остало без крова над главом. Они су се населили у суседно село Стубал, где и данас живе, а у четири преостале махале остало је да живи тридесетак старачких домаћинстава. Живот се на ову територију никада није вратио. Почетком 80-тих некадашањи Пољопривредни комбинат „Делишес“ из Владичиног Хана је на 28 хектара подигао воћњаке, а преостали део је пошумљен, како би се спречила нека нова ерозија. Након комасације.

Током ове природне катастрофе створила се природна брана којом је преграђена Јовачка река и настало је више урвинских језера: највеће Јовачко језеро и пет мањих. Због свог значаја, одлуком Скупштине општине Владичин Хан, децембра 2014. године стављена су под заштиту, као Споменик природе Јовачка језера.

Планинарење Грот и Облик су познате планинарске руте. До врхова води маркација од пута Врање – Лесковац, преко Дреновца. Пут пролази западно од врхова. Од раскрснице и почетка стазе до врха Грот има око 5 km, а затим до Облика још око 4 km ка северу. Стазе су добро обележене током целог успона. Успон на Грот је тежи и стрмији, али је завршница успона на Облик оштрија.

Галерија

Референце

Спољашњи извори

Грот Категорија:Географија Врања Грот Категорија:Планине у Србији