мини|250px|Деца у основној школи, у Чилеу. thumb|250px|Укупна нето стопа уписа у основно образовање, 2015.
Основно образовање и васпитање је делатност великог непосредног и друштвеног интереса и остварује се као јавна служба. Основно образовање и васпитање је обавезно.
Међународна стандардна класификација образовања сматра да је основно образовање једнофазно, где су програми типично осмишљени да обезбеде основне вештине читања, писања и математике и успостављају чврсту основу за учење. Ово је ISCED ниво 1: Основно образовање или прва фаза основног образовања.Annex III in the ISCED 2011 English.pdf Navigate to International Standard Classification of Education (ISCED)
Основно образовање у Србији
Основно образовање у Србији траје осам година и одвија се у два циклуса. Први циклус обухвата први, други, трећи и четврти разред. За ученике првог циклуса организује се разредна настава. Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организује предметна настава из страног језика, изборних и факултативних предмета, у складу са законом. Други циклус обухвата пети, шести, седми и осми разред. За ученике другог циклуса организује се предметна настава.
Основно образовање у Републици Српској Основно васпитање и образовање у Републици Српској траје девет година, обавезно је и бесплатно за сву децу узраста од шест до петнаест година. Основно васпитање и образовање се стиче остваривањем наставног плана и програма прописаног законом. Обавља се кроз рад основних школа, основних школа за децу са сметњама у развоју, основних музичких и балетских школа.
Историја
У предаграрним културама, деца су учила пратећи свој инстинкт за игру. Није било потребе за принудним образовањем. У аграрним културама, пољопривреда, узгој, размена и грађевинске вештине могу се пренети са одраслих на децу или од мајстора до шегрта. Друштва се слажу око потребе да њихова деца уче и апсорбују своје културне традиције и веровања. Они то покушавају да ураде неформално у породици или тако што окупљају децу и ангажују наставника да се носи са задатком. Ово је добро функционисало за земљопоседнике, али деца беземљаша би се запошљавала од седме године као слуге. У једном извору са почетка 15. века, француски гроф је саветовао да племићки ловци „изаберу дечака слугу од седам или осам година“ и да „...овог дечака треба тући док му се не улије страх од неизвршавања наређења његових господара“. У документу су наведени послови које би дечак обављао свакодневно и да би дечак спавао у поткровљу изнад штенаре да би се побринуо за потребе паса.
Верске заједнице су постале носиоци образовања и дефинисале наставни план и програм. Приоритет је био да се научи да се рецитују одломци из њиховог светог текста. Да би њихово друштво напредовало, усмена традиција је морала бити замењена писаним текстовима; неки ученици су морали да запишу одломке. Ученици манастира су морали да читају оно што је написано на верском језику, а не само на народном. То је довело до формалног образовања у медресама и школама. Мартин Лутер је изјавио да спасење зависи од сопственог читања Светог писма сваке особе.
Историја основног образовања у Европи
Током грчког и римског доба, дечаке су образовале њихове мајке до седме године, а затим би, према култури свог места и времена, кренули у формално образовање. У Спарти до дванаест, то би било на војној академији развијање физичке кондиције и борбених вештина, али и читања, писања и рачуна, док би у Атини нагласак био на разумевању закона полиса, читању, писању, аритметици и музици, са гимнастиком и атлетиком, и учење моралних прича о Хомеру. Девојке су сво образовање добијале код куће. У Риму се основна школа звала ludus; наставни план и програм се развијао вековима са учењем латинског и грчког језика. Године 94, Квинтилијан је објавио систематски образовни рад Institutio Oratoria. Он је направио разлику између подучавања и учења, и да дете од 7 до 14 година учи чулним искуством, учи да формира идеје, развија језик и памћење. Он је препоручио наставницима да мотивишу своје ученике тако што ће наставу учинити занимљивом, а не телесним казнама. Тривијум (граматика, реторика и логика) и квадривијум (аритметика, геометрија, астрономија и музика) били су наслеђе римског наставног плана и програма.
Ренесанса thumb|Присцијан
Док је хуманизам имао велику промену у секундарном наставном плану и програму, примарни наставни план је остао непромењен. Веровало се да се проучавањем дела великана, древних људи који су управљали царствима, стиче способност да се успе у било којој области. Ренесансни дечаци су од пете године учили латинску граматику користећи исте књиге као и римско дете. Постојале су граматике Доната и Присцијана, затим Цезарови коментари, чему је следила латинска Вулгата Светог Јеронима.
Сиромаси и сиротиња
Иако су гимназије основане да дају основно образовање, оне су захтевале да њихови полазници поседују одређене вештине приликом уписа. Посебно су очекивали да ће моћи да читају и пишу на народном језику. Постојала је потреба за нечим основнијим.
Развој детета у фази основног образовања
Жан Пијаже је био одговоран за успостављање оквира који описује интелектуални, морални и емоционални развој деце. Он је докторирао 1918. године и радио је постдокторско истраживање у Цириху и Паризу. Његове мисли су се развијале у четири фазе:
социолошки модел развоја, где су деца са позиције егоцентризма прешла у социоцентризам. Он је приметио да постоји постепена прогресија од интуитивних ка научним, а затим и друштвено прихватљивим одговорима. биолошки модел интелектуалног развоја – ово би се могло посматрати као продужетак биолошког процеса адаптације врсте, који показује два текућа процеса: асимилацију и акомодацију. разраду логичког модела интелектуалног развоја, где је тврдио да се интелигенција развија у низу фаза повезаних са узрастом и да су прогресивне, јер се једна фаза мора остварити пре него што се догоди следећа. За сваку фазу развоја, дете формира поглед на стварност везан за узраст. проучавање фигуративне мисли - ово је укључивало памћење и перцепцију. Пијажеова теорија се заснива на биолошком сазревању и фазама; важан је појам приправности. Информације или концепте треба предавати када ученици достигну одговарајућу фазу когнитивног развоја, а не пре тога.
Користећи овај оквир, може се испитати степен развоја детета. Његова теорија је укључивала четири фазе: сензомоторни период, преоперативни период, конкретни оперативни период и формални оперативни период.
Теорија Лава ВиготскогYasnitsky, A. (2018) Vygotsky: An Intellectual Biography. London and New York: Routledge BOOK PREVIEW заснована је на социјалном учењу, где други са више знања (MKO) помажу детету да напредује у зони проксималног развоја (ZPD). У оквиру ZPD-а, постоје вештине које дете може да уради, али треба да му се покаже да би прешло од жудње до самосталног знања. Помоћ или инструкција постаје облик наставне скеле; овај термин и идеју развили су Џером Брунер, Дејвид Вуд и Гејл Рос.Zone of Proximal Development and Cultural Tools Scaffolding, Guided Participation, 2006. In Key concepts in developmental psychology. Retrieved from Credo Reference Database Они су у доменима: интелектуалних, физичких, вештина учења, језика и емоционалних стања.
Напомене
Референце
Литература
Службени гласник Републике Српске: Закон о основном и образовању Републике Српске
Teaching for Transfer of Learning. Thomas, Ruth; National Center for Research in Vocational Education, Berkeley, CA.. 93 NCRVE, December 1992. Perkins, D. (1992). Transfer of Learning. International Encyclopedia of Education, 2. Retrieved March 23, 2015.
Doherty, J. and Hughes, M. (2009). Chapters 6 and 7. Child Development Theory and Practice 0-11. Essex: Pearson.
Спољашње везе
National Association for Primary Education (UK) Teachers TV Free Resources and Downloads for Primary School Teachers BBC schools website 4-11 Teach.com Information for Elementary School Teachers in the U.S.
Категорија:Образовање