мини|Zidna slika u Lupanara (bordela) u Pompejima, s predstavom žene, verovatno prostitutke, koja nosi grudnjak.
Prostitucija je u antičkom Rimu bila dozvoljena i zakonita. U starom Rimu čak su i ljudi iz najviših slojeva mogli slobodno uživati u uslugama prostitutki oba pola, bez straha od moralnog prezira društva, pod uslovom da su iskazivali određeni stepen samokontrole i umerenosti u pogledu učestalosti i uživanja takvih seksualnih odnosa. Istovremeno, na same prostitutke gledalo se s dozom srama: većina njih bile su robinje ili oslobođenice, a ako su bile slobodne, bile su uvrštene među infames, tj. u klasu "sramotnih", koji se nalaze na samom dnu društvene lestvice i koji ne uživaju većinu mehanizama pravne zaštite kakva je pripadala rimskim građanima, a u koje su spadali i glumci i gladijatori, od kojih su svi, s druge strane, uživali određenu seksualnu privlačnost. Čini se da su u 4. veku nove ere, kad se Rimsko carstvo hristijanizovalo, neki bordeli predstavljali svojevrsne turističke atrakcije i da su se nalazili u vlasništvu države.
U rimskoj književnosti prostitutke se često spominju. Rimski istoričari, kao što su Tit Livije i Tacit, spominju neke prostitutke koje su stekle ugled svojim patriotskim, poštenim ili dobrotvornim postupcima. "Kolgerla" iz visokog društva () jedan je od tipskih likova u Plautovim komedijama, koje se nalaze pod snažnim uticajem grčke nove komedije. Fiktivni i satirični pogled na prostitutke nalazimo u pesmama Katula, Ovidija, Marcijala i Juvenala, kao i u Petronijevom Satirikonu. O stvarnom životu prostitutki saznaje se iz odredaba rimskog prava koje regulišu prostituciju, kao i iz natpisa, naročito onih pronađenih u Pompejima. Erotska umetnost u Pompejima i Herkulaneju u kućama za koje se pretpostavalja da su bili bordeli takođe je doprinela boljem poznavanju prostitucije u antičkom Rimu.
Prostitutke мини|Slika seksualnog čina na zidu u Pompejima. мини|Zidna slika iz Pompeja. U latinskom jeziku bordel se zove lupenar, što doslovno znači "vučja jazbina", a prostitutka se najčešće naziva "vučicom" (lupa).
Premda su se prostitucijom bavili i žene i muškarci, u izvorima se nalazi mnogo više obaveštenja o ženskoj prostituciji. Muške prostitutke služile su kako žensku, tako i mušku klijentelu, pa tako, na primer, rimski pravnik Julije Paul (2–3. vek n.e.) kaže da mušku prostitutku može ubiti suprug koji ga zatekne u seksualnom činu s njegovom ženom.Julije Paul, Izreke, II, 26, 4. S druge strane, izvori ne spominju bilo kakve informacije, običaje i zakone koji bi se specijalno odnosili na mušku prostituciju, pa je ono što je važilo za žene u načelu važilo i za muškarce koji su se bavili tim zanatom.
Prostitutki je bilo mnogo i bilo ih je svuda; na primer, procenjuje se da je u Pompejima jedna osoba u njih stotinu (muškaraca, žena, dece) bila prostitutka. Prostitutka je mogla biti samostalna i unajmljivati sobu u kojoj je radila. Devojka (puella ili meretrix) mogla je živeti sa svodnicom (lena) ili se čak u prostituciju upustiti pod rukovodstvom vlastite majke, premda reč "majka" (mater) u antičkim izvorima ponekad predstavlja samo eufemizam za svodnicu (lena). Takva praksa ukazuje na to da su se za bavljenje prostitucijom često opredeljivale slobodno rođene žene koje su se nalazile u teškoj finansijskoj situaciji, i takve su prostitutke možda smatrane relativno uglednijim od ostalih. Druge prostitutke radile su u bordelu ili u nekoj krčmi, i to pod kontrolom svodnika (leno). Čini se da su većinu prostitutki činile robinje i bivše robinje. Svodnik je od devojke uzimao znatan deo prihoda, sigurno jednu trećinu, a možda i više. Premda su mnogobrojne prostitutke umrle u bedi i zaboravu, neke prostitutke-robinje uspele su uštedeti dovoljno novca da bi otkupile svoju slobodu, o čemu svedoče natpisi, kao i jedna od Prijapskih pesama, u slavu faličkog boga Prijapa:
<blockquote> Teletusa, čuvena među suburskim kurvama, koja je, mislim, od svoje zarade stekla slobodu, krunom pozlaćenom penis ti, sveti bože, ovenčava: razvratnice to drže slikom najvišeg božanstva.Prijapske pesme, XL, 9‒10. </blockquote>
Prostitutke koje su opsluživale bogatu klijentelu iz rimske elite zvale su se hetere i nije ih bilo malo; učeni biograf Svetonije napisao je i jednu knjigu o znamenitim heterama, koja nije sačuvana, a u Kaligulinom životopisu priča o tome kako je ovaj car ustanovio bordel u svojoj palati:
I da ne bi propustio nijedan način sticanja novca, osnovao je bordel u palati, koji se sastojao od mnoštva malih i raskošno ukrašenih soba, u kojima su stajale ugledne i slobodne žene, i potom je razaslao glasnike po forumima i bazilikama da i stare i mlade pozovu da zadovolje svoju pohotu. Onima koji bi došli nudio je i novac na kredit, a imao je i ljude koji su zapisivali njihova imena, kao da su dali doprinos carevim prihodima.Svetonije, Kaligula, 41.
Još ranije, u doba republike, rimski diktator Sula navodno se obogatio kad mu je jedna prostitutka u oporuci zaveštala svoju imovinu. Rimljani su smatrali da su i glumice i plesačice dostupne za seksualne usluge, uz nadoknadu, a kurtizane čija se imena navode u antičkim izvorima ponekad su se istovremeno bavile glumom i drugim izvođačkim veštinama. U Ciceronovo doba hetera Kitera bila je rado viđena gošća na gozbama koje su priređivali pripadnici najviših slojeva rimskog društva. Šarmantne, obrazovane i nadarene, takve su žene doprinele razvoju novog romantičnog ideala u odnosima između muškaraca i žena, kakav su Ovidije i drugi avgustovski pesnici artikulisali u svojim ljubavnim elegijama.
Odevanje i ulepšavanje мини|Zidna slika iz Pompeja мини|Zidna slika iz Pompeja. мини|Zidna slika iz Pompeja. Prostitutke su bile jedine žene u antičkom Rimu koje su nosile togu, formalnu odeću koja je inače bila rezervisana samo za muškarce, i to isključivo one s rimskim građanskim pravom. Postoje različita tumačenja ovog preskakanja granice između rodova. Neki naučnici ističu da zapravo postoji vrlo malo neposrednih dokaza o tome da su prostitutke mogle nositi togu i ističu da to, ako su i mogle, najverovatnije nisu činile, budući da su preferirale šarenu ili, pak, oskudnu odeću. Skupe hetere oblačile su kitnjaste odevne predmete od providne svile.
Neki odlomci kod rimskih pisaca, kako se čini, ukazuju na to da su se prostitutke nage izlagale i tako se reklamirale potencijalnim klijentima. Nagost se vezivala za ropstvo i ukazivala na to da je određena osoba doslovno lišena privatnosti i vlasništva nad svojim telom. U jednom odlomku Seneka Stariji kaže da je položaj prostitutke bio isti kao i položaj robinje koja je na prodaju:
Naga je stala na obalu, za zadovoljstvo kupca; svaki deo njenog tela bio je ispitan i dodirnut. Želite li čuti rezultat kupovine? Prodao ju je gusar, kupio svodnik, a ona nije dobila ništa. Odvedena je tamo, gde ti je najčasnije umreti".Seneka Stariji, Kontroverzije, I, 2, 3. Horacije u jednoj svojoj satiri naširoko opisuje ispipavanje ženskog tela (Satire, I, 2, 80–103).
Satiričar Juvenal opisuje kako se Mesalina, žena cara Klaudija, iskrada iz carske palate i pretvara se u prostitutku, koja stane ispred svoje sobice i zavodi mušterije:
<blockquote> ........... Šta je Klaudije im'o da guta: kad oseti mužić da spava, zaključi careva ljuba da više joj ložnica dvorska baš i ne prija; da tvrd joj je potreban krevet, pa klisnu s dvora (s kapuljačom, s jednom tek služavkom, crnu joj kosu prekriva perika plava); pravce u bordel! Kroz zastor dronjavi suknu i tu je, sred zadaha vrućeg, na svome. Ima i svoj separe s natpisom (poslovno ime): VUČICA. Stoji već gola, nazlatila sise, a stomak ― tebe što rodi, Britaniče, plemićka slavo ― taj stomak istura; prima mušterije mazno, uz cenjkanje (red je).Juvenal, Satire, VI, 242‒245; prev. </blockquote>
S druge strane, latinski pridev nudus može značiti i "izložen" ili lišen gornjeg sloja odeće, a slike iz Pompeja i Herkulaneja prikazuju žene, za koje se misli da su prostitutke, kako nose rimsku verziju grudnjaka čak i u toku seksualnog čina.
Zdravlje Prostitutke su u antici, za razliku od današnjih, u pogledu zdravlja imale manje briga: HIV, dakako, nije postojao, a najverovatnije se nije znalo ni za sifilis; gonoreja je, pak, možda postojala, ali to se ne može sa sigurnošću utvrditi. Premda su postojale dve bolne venerične bolesti ― genitalni herpes i kondiloma ― rimske su prostitutke u načelu svoj posao mogle obavljati bez straha od smrtonosnih bolesti koje se prenose seksualnim odnosom. S druge strane, fizičko zlostavljanje prostitutki od strane mušterija predstavljalo je uobičajenu pojavu, a preterani seks dovodio je do vaginalnih i analnih povreda i oštećenja.
Prisilna prostitucija Prisilna je prostitucija obuhvatala robove i robinje, uključujući dečake i devojčice, a potom i slobodne žene koje bi zapale u tešku finansijsku situaciju, što se nije događalo tako retko, i koje bi se pod pritiskom porodice upustile u prostituciju. Većina prostitutki bile su robinje ili oslobođenice, pa je teško utvrditi kvantitativan odnos između dobrovoljne i prisilne prostitucije. Budući da su, prema rimskim zakonima, robovi smatrani svojinom, vlasnik ih je mogao upotrebiti kao prostitutke. Valerije Maksim, rimski istoričar iz 1. veka nove ere, prenosi jednu priču sa složenom seksualnom pshilogijom, gde je jednog oslobođenika njegov vlasnik, dok mu je ovaj kao dečak još bio rob, primoravao da se prostituiše, a potom taj oslobođenik ubije svoju vlastitu kćerku kad se ona upustila u taj isti zanat.Valerije Maksim, Znamenita dela i izreke, VI, 1, 6. Jedan od standardnih motiva u romantičnim pričama jeste devojka koju su oteli pirati ili razbojnici i potom je prodali u ropstvo. U Apulejevom Zlatnom magarcu devojku Haritu iz jedne ugledne provincijske porodice otmu razbojnici i potom je planiraju usmrtiti, no jedan od njih (koji je zapravo Haritin prerušeni ljubavnik) savetuje im nešto drugo:
Recimo da ovu devojku ostavite da umre u magarcu, istina je da ćete svoj gnev iskaliti na njoj, ali od toga neće imati nikakve koristi. Zato ja mislim da je odvedemo u neku varoš i da je tamo prodamo. Za ovakvu mladost može da se uzme prilična para. Ja već znam neke trgovce belim robljem od kojih će jedan, mislim, s obzirom na njeno poreklo, dati za nju priličnu sumu talenata, da bi je odveo u javnu kuću odakle neće moći lako da pobegne. Kad bude odvedena da služi u javnoj kući, vaša će osveta biti ispunjena. Apulej, Zlatni magarac, VII, 9, prev.
Premda se silovanje smatralo zločinom, u slučaju silovanja robinje (ili roba) zakon je predviđao kazne samo "ako je došlo do oštećenja dobara", jer zakon nije priznavao roba kao osobu. Svrha kazne bila je da se vlasnik obešteti za "štetu" koja je naneta njegovoj imovini. Budući da je robinja po rimskom zakonu bila imovina, nije se smatralo zločinom ako je vlasnik prisili na prostituciju. Pre Septimija Severa žene koje bi se upustile u čin koji im je donosio sramotu (infamia) dok su bile robinje tu su sramotu trpele i nakon što bi bile oslobođene. Ponekad su trgovci, kad bi prodavali robinju, u kupoprodajni ugovor uključivali klauzulu ne serva kako bi sprečili novog vlasnika da je prisiljava na bavljenje prostitucijom; ta je klauzula značila da, ako bi novi vlasnik ili neki budući vlasnik tu robinju primorao na prostituciju, ona bi postajala slobodna.
Ima nekih pokazatelja da su robovi koji su se bavili prostitucijom mogli profitirati od tog posla; u načelu, robovi su mogli zarađivati vlastiti novac radeći poslove kojima su bili vični ili dobijajući deo profita od posla koji su vodili u ime svog vlasnika.
Jedan zakon donet u vreme cara Avgusta predviđao je da se žene osuđene za preljubu mogu kazniti tako što će ih se primorati na rad u bordelima. Taj je zakon ukinut tek 389. g. nove ere.
Propisi o prostituciji