Положај жена у Србији у Другом светском рату осликава положај овог пола током немачке окупације, у којој је упркос предратном напретку и побољшању друштвеног положаја у свету, у овом периоду остао друштвено и економски инфериорна у односу на мушкарца. Решавање женског питања ометао је и успон нацизма који се залагао за традиционалне женске улоге мајке и домаћице, али само за расно погодне жене, али не и за остале жене на окупираној територији.

На ово је утицао и однос према женама током историје, које су се услед условљености својим полом, артикулисале као социјално полна бића у ниже вреднованим друштвеним структурама...тако да ....иако нису посебна група, према њима се поступало као да то јесу, што је условило и раздвајање категорија биолошког пола и друштвеног рода.Смиљана Ђуровић, „Историја жена у историографији савремене историје“, Десети конгрес историчара Југославије, 15-17. јануар 1998, Зборник радова, Београд 1998, 341-346. стр. 343.Knut Ćestali, Prošlost nije više što je nekad bila, Beograd (2004). стр. 113. Посебну улогу у развоју тих односа у поробљеној Србији имала су ратна збивања која су довела на само до дестабилизације друштвених односа већ и промена у схватањима рода, породице, нације. Немачке власти су у склопу своје нацистичке идеологије подстицале издвајање и јаче обликовање полних идентитета, пошто је то доводио до пораста неравнотеже моћи.

Иако су жене у окупираној Србији, и српске жене у рату имала одређену улогу често је та њихова присутност била ...заклоњена доминантном улогом мушкарца — војника и ратника, док је женама додељивана улога биолошки предодређених мајки и супруга које остају да се брину о домаћинству, неме и невидљиве у позадини.Љубинка С. Шкодрић, Положај жена у окупираној Србији 1941–1944, докторска дисертација Београд, 2015 Општа разматрања По освајању Србије нацистички окупациони режими углавном су се ослањали на традиционалне, конзервативне, антикомунистички снаге, које су наглашавале патријархалне вредности и подстицале култ материнства и сексуалног конзервативизма. Са друге стране антифеминистички наступ сарадника окупатора био је у колизији са порастом улоге жене којој је окупација наметала нове изазове и дужности. Потреба запошљавања и појачаног ангажовања жена у погледу снабдевања и старања о породици захтевала је значајну активност жена које су услед одсуства мужева самостално доносиле одлуке и водиле породицу. Окупација је повећала независност жена које су искусиле економску и емотивну рањивост, али су морале да постану самопоузданије и преузму традиционалне мушке улоге. Колаборација која је највећим делом била полно структурисана, карактерисала се одсуством жена у колаборационистичком руководству и власти. Отстрањене из власти жене су свој утицај остваривале на посредан начин, често успостављањем блиских веза са окупатором. Мада су те везе са окупатором биле једним делом социјалне и професионалне, највише реакција изазвале су сексуалне и љубавне везе. Окупација је тако настанком бројних веза немачких војника са женама уздрмала породични живот и угрозиле национално јединство у Србији.

Као и на другим окупираним територијама Југославије, и на подручју Србије знатно је порасла проституција. Уведене су јавне куће за немачке војнике и извршена бројна силовања чији се број приближавањем рата крају повећава и толерише. Изузев професионалне проституције, постојао је и значајан број жена које су ступале у интимне везе са представницима немачких власти у очекивању привилегија, пре свега у снабдевању храном и другим дефицитарним производима.

Насупрот женама које су сарађивале са окупатором, велики број жена у Србији доживео је супротно искуство. И док су прве свој пол користиле за стицање погодности, друге су због њега проживљавале страдања. У случајевима масовних одмазди и разрачунавања зараћених страна у грађанском рату, жене су страдале као већински део цивилног становништва. Осим страдања у случајевима директног пружања отпора окупатору, жене су према расположивим статистичким подацима у највећој мери страдале као жртве директног терора на терену, а затим и у логорима. У Србији су жене постајале логорске притворенице на основу расних критеријума, као Јеврејке и Ромкиње, али и као таоци због учешћа најближих чланова породице покретима отпора и због личног учешћа и подршке илегалним покретима. У патријархалној средини, каква је била Србија, хапшење жена и њихово задржавање у затворима и логорима често је сматрано за породичну срамоту, али су и поред тога жене затваране као мајке, супруге и сестре припадника равногорског и народноослободилачког покрета. Додатно оптерећење за притворенице представљала је њихова идеолошка подвојеност и измешаност.

Идеолошка и политичка нетрпељивост и искључивост снажно су утицали на животе жена и њихов друштвени положај под окупацијом у Србији, излажући их непрестаном наметању очекивања од стране зараћених страна које су инсистирале на њиховој подршци. Са једне стране постојала су очекивања колаборационистичке власти да свој положај ојачају стварањем упоришта код становништва спровођењем конзервативних идеја, чију су основу чинила идеолошка полазишта покрета „Збор“. А са друге стране постојала су очекивања, нешто мање равногорског покрета, а знатном више КПЈ да се жене што масовније укључе у ослободилачку борбу, или да је својим активностима подрже.

У ратним условима комунистичка идеологија, је трезвеније даловала према женама, и пратила је патријархалну идеју праведности и жртовања за бољу будућност, што је одговарало и традиционалним погледима на улогу жене у Србији, чија је делатност у одредима посматрана и као свесно жртвовање.Аnđelka Milić, „Patrijarhalni poredak, revolucija i saznanjeo položaju žene", Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, II, Položaj žene kao merilomodernizacije, naučni skup, Beograd 1998, 551-559, str. 553. Разлика између колаборационистичког, четничког и партизанског односа према женама, у извесном смислу може послужити и као пример у сагледавању политике ових покрета и снага и њихових суштинских разлика. Наклоност жена и њихова подршка комунистичком покрету видно су оптерећивале, не само окупаторе већ и колаборационистичке власти и равногорски покрет, јер је присуство жена у партизанским одредима утицало, не само на масовност НОБ већ и на слабљење борбене готовости и деморалисање припадника супротстављених одреда. Тако је страх од слабљења морала у сопственим редовима резултовало одбраном породице и цркве, ко један од основних мотива равногорске пропаганде која је тврдила да партизански покрет уништава управо ове тековине.ВА, Ча, 12-3-52 У том смислу колаборионисти и равногорци су учешће жена у НОБ, користили као покретачку снагу за осуду комунизма и народноослободилачког покрета као једну од омиљених тема за омаловажавање жене у партизанским редовима. То код ових снага, није само стварало увереност да су партизани неморални, већ им је давало им „легитимитет” сексуалном злостављању заробљених партизанки, што их је као жене чинило нарочито угроженим и подложним додатном малтретирању.

Значајан моменат у креирању стереотипа о промискуитету и суровости жена у војним одредима, имала је чињеница да су те стереотипе стварали углавном мушкарци који су током рата били у позадини и који су се већ осећали инфериорно у поређењу са мушкарцима ратницима (било на којој страни).

Став немачких окупационих власти и сарадња жена са окупатором Успон нацизма и његов долазак на власт означили су тријумф идеологије која је у односу према женама била руковођена расном политиком, која је тежила остваривању чисте нације као кључне за опстанак Немачке и немачког народа.Women, Gender and Fascism in Europe 1919–1945, edited by Kevin Passmore, New Jersey (2003). стр. 34.Jill Stephenson, Women in Nazi Germany, New York2001; Jill Stephenson, Women in Nazi Society, New York 2013;Claudia Koonz, Mothers in theFatherland. Women, the Family and Nazi Politics, New York 2013; Matthew Stibbe, Women in the ThirdReich, London 2003; Home-Front. The Military, War and Gender in Twentieth-Century Germany, Editedby Karen Hagemann and Stefanie Schüler-Springorum, Berg, Oxford, New York 2002;Irene Guenther,Nazi Chic? Fashioning Women in the Third Reich, Berg, Oxford, New York 2004; Dagmar Rees,Growing Up Female in Nazi Germany, Michigan 2006

Иако је Немачка имала вишедеценијску традицију борбе за женска права и развијен женски покрет, та чињеница није утицала да нацизам буде одбачен од стране жена, чак ни када су њихове породице постале жртве рата и режима.

Немачке власти су се у Србији ослањале на конзервативне снаге које су наглашавале патријархалне вредности, али су те вредности биле уздрмане и ступањем жена у интимне везе са немачким војницима, који су да би осигурали опстанак немачке расе (и поред тога што су се нацистичка и конзервативне ставове и представљали се као заштитници сексуалног морала и породичних вредности), сексуалне односе посматранли као средство остваривања националних циљева. Зато је било доста контрадикторности између промовисаног и онога што је практиковано. Нацистичка пропаганда форсирала је став да жена не треба да се пореди и такмичи са мушкарцем. Женама није било омогућено да заузимају водеће положаје у партијској хијерархији и да буду српски кандидати на изборима за одређене функције у колаборационом покрету.

Немачке окупационе власти су, када су у питању српске жене, издвајале две групе које су у одређеној мери уживале повољнији положај у односу на остале, биле су то: жене немачког порекла (фолксдојчерке) и жене које су се налазиле у служби окупационих органа. Немачке окупационе снаге су међу домаћим становништвом ангажовале помоћно особље и у немачкој служби се нашао велики број жена које су за потребе окупатора обављале послове преводитељки, секретарица, дактилографкиња, куварица и чистачица. Док су поједине жене, пре свега оне које су пре рата биле ангажоване као помоћно особље у касарнама југословенске војске, биле принуђене, чак и путем кулука, да раде у истим касарнама за потребе окупационих трупа. Почетак рада за немачке снаге означавао је и ступање у блискије контакте са њима и могућност успостављања интимних веза, што се врло често дешавало, посебно у случајевима млађих жена. У љубавним везама са немачким војницима постојала је и извесна хијерархија, па су жене које су заузимале истакнутије положаје ступале у везе са представницима окупационих власти вишег ранга.АС, Г-25, ф 9, зл. бр. 1755

Гестапо је жене током рата злоупотребљавао за потребе обавештајне службе. (углавном преко њихових сексуалних услуга) у циљу прибављању информација...али и на предубеђење о женској „брбљивости“ и несклоности ка чувању тајни.Хедер Вилијамс, Падобранци, патриоти и партизани, Београд (2009). стр. 48. Све време рата владале су и предрасуде о великој заступљености Српкиња као обавештајних сарадница... па су тако у равногорском покрету, у другој половини 1942. године, постојала обавештења да је Гестапо ангажовао 1.000 српских жена за обављање шпијунских послове.ВА, Чачак, 120-6-45 (Војни архив, Четничка архива)АС, БИА, III-1 (Четничка архива) мини|Страдање жена у одмазди (Пожаревац)