Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 237 становника.
Географија Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 -{m}-), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области. thumb|Пераст
Историја мини|лево|Црква у Перасту Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.
Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.
План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.
Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године.Пераштани су успијели да се одбране јер су браћа Сладоје и Стијепо Стијеповић из Рисна успјели дан раније да јаве своме трећем брату Петру Стијеповићу који се настанио у Перасту о планираном нападу.Милош Милошевић,Бока Которска, Бар и Улцињ од краја 15. до краја 18.вијека, ЦИД, Подгорица,2008Буторац Павао,Госпа од Шкрпјела, Наклада светишта Госпе од Шкрпјела, Сарајево, 1928 У част и спомен на ову величанствену побједу, до данашњих дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.
Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља. Православна црква у Перасту је посвећена Рођењу Пресвете Богородице. За њену изградњу и украшавање је заслужан Ђ. Ђурановић, грађанин перашки, као и за подизање српске школе. Изнад Пераста, у голој стијени, Лазар Томановић спомиње извор живе воде, за који је народ говорио да га је Свети Сава извео. Каплан Буровић наводи податак да су Буровићи били угледни житељи Пераста и да су их Аустријанци протјерали. На посјед конте Буровића у Лепетанима, су се населили преци Лазара Томановића.
Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.
Палате и историјски значајне грађевине у Перасту су:
Палата Шестокриловић Палата Лучић-Коловић-Матикола Палата Бујовић Палата Бронза Палата Баловић (нова) Палата Вукасовић Коловић Палата Брајковић Мартиновић Палата Смекија Палата Висковић Палата Мазаровић Палата Мрсха Палата Мартиновић Палата Криловић Палата Чорко Мала палата Змајевић Палата Цхисмае-Штукановић Кућа Буровића Кућа Ђуришића са кулом Мазаровића Тврђава Светог Крижа
У Перасту је већ 1930-тих било доста опустелих кућа, број становника је у неком ранијем периоду био две хиљаде, а опао је на 496."Политика", 15. јун 1937"Политика", 2. јул 1935
Острва Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града.
Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир из 12. века, као и локално гробље Пераста. Госпа од Шкрпјела је вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока — Фасинада. Ова манифестација одржава се сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.
Демографија мини|Историјски грб Пераста
У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Култура Међународни фестивал клапа Пераст је фестивал клапске пјесме у Перасту. Једини је фестивал овог музичког жанра у Црној Гори. Циљ и идеја фестивала је промовисање и чување традиције пјевања a capella као дијела музичке баштине Црне Горе. Одржава се од 2001. године.Međunarodni festival klapa Perast , U susret XIV Festivalu, 26. svibnja 2015. (pristupljeno 28. lipnja 2015)
Старинско клапско пјевање у Боки наставља се на музичку традицију специфичног једногласног пјевања које своје најстарије коријене налази у перашким бугарштицама, у обредним молитвеним пјесмама, у обичајним почасницама и пјесмама у колу. Средином 19. вијека развија се као вишегласно пјевање мушких и женских дружина.
Познате личности Матија Змајевић, бродоградитељ, адмирал флоте Руске морнарице, члан Адмиралитета Царске Русије, оснивач Каспијске флотиле Андрија Змајевић, српски барокни књижевник, надбискуп барски и примас српски Крсто Змајевић, поморски капетан, капетан Пераста, трговац Вицко Змајевић, надбискуп барски и примас Србије, касније надбискуп задарски Вицко Бујовић, српски поморац, војни командант Млетачке Републике, начелник Пераста и писац Трипо Кокоља, сликар Андрија Баловић, римокатолички свештеник, историчар, писац Референце
Литература
Спољашње везе Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Двије галерије Пераста - фотографије Стевана Кордића
Категорија:Насељена места у Котору Категорија:Насеља у Црној Гори Категорија:Градови у Црној Гори Категорија:Википројект географија/Насеља у Црној Гори Категорија:Бока которска