28. јун

28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.

Догађаји

1098 — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије. 1389 — Српска војска предвођена кнезом Лазаром у Косовској бици супротставила се инвазији Османске војске предвођена султаном Муратом I. 1519 — Карло V изабран за цара Светог римског царства. 1629 — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције. 1635 — Гваделуп постао француска колонија. 1651 — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара. 1881 — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала делимично зависна од Аустроугарске, у економском и политичком смислу, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. 1902 — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала. 1914 — Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 1919 — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат. 1921 — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић. 1937 — Откривен споменик ослободиоцима Ниша. 1942 — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата. 1948 — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. 1950 — Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу. У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије. 1956 — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти. 1960 — Основан Универзитет у Новом Саду. 1976 — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије. 1981 — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти. 1989 — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара. 1992 — У организацији Демократског покрета Србије (ДЕПОС) на челу са Српским покретом обнове Вука Драшковића, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса. 1997 — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре. 2001 — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999. 2003 — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало. 2015 — Кошаркашице Србије савладале су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015. 2016 — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа. 2019 — Отворен Аеродром Морава, код Краљева. 2023 — Доминго Херман, тадашњи бацач Њујорк јенкиса, имао је савршену утакмицу против Оукланд рејдерса.

Рођења 1491 — Хенри VIII Тјудор, енглески краљ (1509—1547). (прем. 1547) 1577 — Петер Паул Рубенс, фламански сликар и дипломата. (прем. 1540) 1712 — Жан Жак Русо, швајцарско-француски филозоф, писац и композитор. (прем. 1778) 1867 — Луиђи Пирандело, италијански писац, песник и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност (1934). (прем. 1936) 1873 — Алексис Карел, француски хирург и биолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1912). (прем. 1944) 1910 — Александар Милошевић, артиљеријски мајор Југословенске војске, командант Другог шумадијског корпуса и Западно-моравске групе корпуса Југословенске војске у Отаџбини. (прем. 2009) 1914 — Душан Петровић Шане, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 1977) 1920 — Драгослав Марковић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије и јунак социјалистичког рада. (прем. 2005) 1921 — Душан Каназир, српски молекуларни биолог, председник САНУ (1981—1994). (прем. 2009) 1926 — Мел Брукс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. 1931 — Александар Ивош, српски фудбалер. (прем. 2020) 1932 — Пет Морита, амерички глумац и комичар. (прем. 2005) 1942 — Милош Ерцеговац, српски инжењер електротехнике, академик. 1943 — Клаус фон Клицинг, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1985). 1948 — Кети Бејтс, америчка глумица и редитељка. 1954 — Алис Криге, јужноафричка глумица и продуценткиња. 1957 — Георги Прванов, бугарски историчар и политичар, председник Бугарске (2002—2012). 1966 — Џон Кјузак, амерички глумац, сценариста и продуцент. 1968 — Тања Рибич, словеначка глумица и певачица. 1971 — Фабјен Бартез, француски фудбалер. 1971 — Илон Маск, јужноафричко-амерички предузетник, инвеститор и инжењер. 1973 — Алберто Берасатеги, шпански тенисер. 1973 — Дамир Чакар, црногорски фудбалер и фудбалски тренер. 1981 — Мара Сантанђело, италијанска тенисерка. 1986 — Петар Ненадић, српски рукометаш. 1991 — Кевин де Бројне, белгијски фудбалер. 1993 — Бредли Бил, амерички кошаркаш. 1994 — Милош Јанковић, српски кошаркаш. 1996 — Дона Векић, хрватска тенисерка. 1997 — Александар Лутовац, српски фудбалер. 1997 — Ловро Мазалин, хрватски кошаркаш. 1999 — Маркета Вондроушова, чешка тенисерка. 2002 — Владимир Лучић, српски фудбалер. 2007 — Вељко Милосављевић, српски фудбалер.

Смрти 548 — Теодора, византијска царица, супруга цара Јустинијана I. 1389 — Цар Хиаозонг, цар Кине из династије Сонг. (рођ. 1127) 1389 — У бици на Косову погинули: Лазар Хребељановић, кнез Моравске Србије. (рођ. отприлике 1329) Милош Обилић, српски витез. Мурат I, османски султан. (рођ. 1326) Јакуб Челебија, син Мурата -{I}-. (рођ. 1359) 1910 — Петар Убавкић, српски вајар. (рођ. 1852) 1914 — Франц Фердинанд, аустроугарски надвојвода (рођ. 1863) 1914 — Софија Хотек, супруга Франца Фердинанда.(рођ. 1868) 1929 — Едвард Карпентер, енглески песник, филозоф, антрополог и геј активиста. (рођ. 1844) 1967 — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (рођ. 1894) 1975 — Род Серлинг, амерички сценариста и аутор серије Зона сумрака. (рођ. 1924) 1991 - Драган Бубало, поручник ЈНА (рођ. 1964) 1992 — Михаил Таљ, светски првак у шаху. (рођ. 1936) 2006 — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (рођ. 1963) 2018 — Горан Буњевчевић, српски фудбалер. (рођ. 1973)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог пророка Амоса Свете мученике Вита, Модеста и Крискентију Преподобног мученика Дулу Светог кнеза Лазара (Видовдан) Светог Јефрема - патријарха српског Блаженог Августина - епископа ипонског

Референце