Polimorfizam (grč. πολύ - poli = mnogo + μορφή -morf = oblik, figura, silueta), u biologiji se javlja kada se jedna osobina, u istoj populaciji određene vrste ispoljava u dva ili više jasno različitih fenotipa. Drugim rečima, pojavljuje se u više od jedne forme ili morfe. Da bi se klasifikovao kao takav, mora se nalaziti u istom staništu i u isto vreme i pripadati panmiktičnoj populaciji (sa slučajnim parenjem).Ford E.B. (1965): Genetic polymorphism. Faber & Faber, London.
Opisani polimorfizam uključuje varijaciju fenotipa. Međutim, ovaj termin se takođe koristi i u drugom smislu, kao kod molekularnih biologa kada opisuju mutacije u genotipu, kao što su jednonukleotidni polimorfizam (SNP) ili RFLP.
Tri mehanizma mogu da uzrokuju polimorfizam: Genetski polimorfizam – gde je fenotip svake individue genetički određen Uslovna razvojna strategija, gde je fenotip svake individue određen uticajem okoline Mešovita razvojna strategija, gde je fenotip randomno dodeljen tokom razvića
Polazna definicija, sama po sebi, dopušta da se termin polimorfizam u biologiji može odnositi na svaku pojavu ili čak i proces, ako se javlja u najmanje dve varijante (morfe). Polimorfizam je uobičajen u prirodi, jer u najširem smislu uključuje i sveukupni biodiverziteta, genetičke varijacije i adaptacije. Obično funkcioniše tako da održava različite forme u populaciji koja živi u promenljivom okruženju okruženju.Dobzhansky T. : Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York. Najuobičajenija pojava je polni dimorfizam, koji se javlja kod mnoštva organizama. Drugi ilustrativan primer može biti zaštitna obojenost leptira (vidi: mimikrija) ilihemoglobin i krvne grupe.
Prema teoriji evolucije, posledica polimorfizma su procesi usmeravanja evolucijskih procesa, u koje su uključeni i bilo koji drugi aspekti jedne vrste.Ford, E. B. (4th ed.) To je nasledna varijacija modofikovana putem prirodne selekcije. U polimorfizmu jedinke genetička konstitucija omogućuje veoma različita preoblikovanja u okvirima zadatog genotipa, kao i mehanizam prekidača koji određuje koji je morf ispoljio najveću prilagodljivost određenoj životnoj sredini.
U genetičkom polimorfizmu genotip determinira fenotip (u interakciji sa faktorima životne sredine).
Terminologija Iako je u općoj upotrebi polimorfizam je prilično širok pojam, u biologiji je dobio posebno značenje, što ga razlikuje od pojma monomorfizam (koji ima samo jedan oblik). Kada postoji i druga forma precizniji termin je dimorfizam. Termin izostavlja forme koji pokazuju kontinuiranu varijaciju (kao što je težina), iako i ona ima naslednu komponentu. Polimorfizam se bavi oblicima u kojima je varijacija diskretna (diskontinuirana) ili jasno alternirajuća. Ukratko, ovako definisan pojam polimorfizma obuhvata samo kvalitativne osobine. Posmatrani morfi (oblici, fenotipovi) se moraju ispoljavati na istom staništu, u isto vreme. Ovo isključuje geografske rase i sezonske oblike. Termin je prvi put upotrebljen za opisivanje vidljive forme, ali danas je proširen je i tajanstvena preoblikovanja , na primer krvnih varijacija, koji se mogu otkriti odgovarajućim testiranjem. Retke varijacije nisu klasifikovane kao polimorfizmi, kao što ni mutacije, same po sebi ne predstavljaju polimorfizam. Da bi se klasifikovali kao polimorfizam mora da postoji neka vrsta ravnoteže između preoblikovanja i nasledne osnove.
Vidi još Fenotip Genotip Populacija
Reference
Spoljašnje veze
Guide to reptile morphs Heterostyly in the Cowslip (Primula veris L.)
Категорија:Полиморфизам (биологија) Категорија:Еволуциона биологија