мини|450px|Политичка корупција мини|Конвенција Уједињених нација против корупције Политичка корупција је употреба моћи од стране владиних званичника у сврху незаконите личне добити. Нелегални чин неког службеника представља политичку корупцију само ако је тај чин директно повезан са њиховим службеним дужностима, ако је учињен прекорачењем овлашћења или укључује трговину утицаја.
Облици корупције се разликују, али укључују мито, изнуду, кронизам, непотизам, парохијализам, покровитељство, коришћење положаја или политичког утицаја у нечије име у замену за новац, уцену и проневеру. Корупција може да олакша криминалне подухвате као што су трговина дрогом, прање новца, и трговина људима, мада није ограничена на ове активности. Злоупотреба моћи владе у друге сврхе, као што су репресија над политичким противницима и општа полицијска бруталност, такође се сматрају политичком корупцијом. Случај Масиулис је типичан пример политичке корупције.
Активности које чине нелегалну корупцију разликују се у зависности од земље или надлежности. На пример, неке праксе политичког финансирања које су легалне на једном месту могу да буду нелегалне на неком другом. У неким случајевима, владини званичници имају широка или лоше дефинисана овлашћења, што отежава да се направи разлика између легалних и илегалних поступака. Широм света, процењује се да само мито обухвата преко једног трилиона америчких долара годишње. Стање неконтролисане политичке корупције познато је као клептократија, што дословно значи „владавина лопова”.
Неки облици корупције – који се сада називају „институционална корупција” – разликују се од мита и осталих врста очигледне личне користи. Сличан проблем корупције настаје у било којој институцији која зависи од финансијске подршке људи који имају интересе који могу да буду у сукобу са примарном сврхом институције.
Ефекти Ефекти на политику, администрацију и институције У политици, корупција поткопава демократију и добру владавину омаловажавањем или чак подривањем формалних процеса. Корупција на изборима и у законодавству умањује одговорност и искривљује представљање у стварању политике. Корупција у правосуђу прави нагодбу са владавином права, а корупција у јавној администрацији за резултат има неефикасно обезбеђивање услуга. Крши основни принцип републиканства у погледу централности грађанске врлине.
Општије, корупција урушава капацитет владе ако су занемарене процедуре, ресурси потрошени, а јавне канцеларије купљене и продате. Корупција подрива легитимност владе и такве демократске вредности као што су поверење и толеранција. Скорашњи докази показују да варијација у нивоима корупције међу демократијама са високим приходима могу значајно да се разликују у зависности од нивоа одговорности доносилаца одлука. Докази из крхких држава такође показују да корупција и мито могу негативно да утичу на поверење у институције. 31/14. 30/14.
Корупција такође може да утиче на владине законске мере у вези са робом и услугама. Она увећава цену робе и услуга које увећавају губитак ефикасности. У одсуству корупције, владини пројекти могу да буду ефикасни што се тиче њихове праве цене, међутим, када се једном укључе трошкови корупције, пројекти можда неће бити ефикасни по питању цене, тако да се не извршавају извртањем одредби о роби и услугама.
Економски ефекти У приватном сектору, корупција увећава цену посла кроз цену самих незаконитих исплата, управљање ценом преговарања са званичницима и ризик прекршених уговора или детекцију. Мада неки тврде да корупција умањује цену тако што смањује бирократију, доступност мита такође може службенике да подстакне да смисле нова правила и кашњења. Отворено уклањање скупих и компликованих правила је боље од тајног допуштања да буду заобиђена употребом мита. Тамо где корупција надува цену посла, она такође искривљује поље испитивања и деловања, штитећи фирме са везама од такмичења и на тај начин подржава неефикасне фирме.. 54 Pesos
Корупција има директан утицај на ефективну маргиналну пореску стопу фирме. Подмићивање пореских службеника може да смањи плаћање пореза фирме ако је маргинална стопа мита испод званичне маргиналне пореске стопе. Међутим, у Уганди, подмићивања имају већи негативни утицај на активност фирме од пореза. Заиста, повећање од једног процентног поена умањује годишњи раст фирме за три процентна поена, док повећање за један процентни поен пореза умањује раст фирме за један процентни поен.
Корупција такође ствара економско искривљивање у јавном сектору тако што преусмерава јавне инвестиције у капиталне пројекте где има пуно мита. Службеници могу да увећају техничку сложеност пројеката јавног сектора да би прикрили или утрли пут за такве послове, још више изврћући инвестиције на тај начин. Корупција такође снижава усаглашеност са правилима у грађевинарству, заштити средине, или другим областима, смањује квалитет владиних услуга и инфраструктуре, и увећава буџетске притиске на владу.
Економисти тврде да је један од фактора иза различитог економског развоја у Африци и Азији је што је у Африци корупција примарно узела облик извлачења ренте са резултујућим финансијским капиталом пренетим преко океана пре него да буде инвестиран код куће (отуда стереотипна, али често тачна слика афричких диктатора који имају рачуне у швајцарским банкама). У Нигерији су, на пример, нигеријске вође украле више од 400 милијарди долара из трезора између 1960. и 1999. године.
Истраживачи Универзитета Масачусетса Амхерст проценили су да је од 1970. до 1996. године, из тридесет суб-сахарских држава изнето око 187 милијарди долара, што је било више од спољашњих дугова тих држава. (Резултати, изражени у заосталим или потиснутим развојем, обликовани су у теорији од стране економисте Манкура Олсона.) У случају Африке, један од фактора оваквог понашања била је политичка нестабилност и чињеница да су нове владе често конфисковале имовину претходних влада стечену корупцијом. Ово је храбрило званичнике да своје богатство склоне у иностранству, ван домашаја било какве будуће експропријације. Као контраст овоме, азијске владе попут Сухартовог Новог поретка често су узимале свој део од пословних трансакција или омогућавале услове за развој, кроз инфраструктурне инвестиције, закон и поредак, итд.
Утицаји на средину и друштво Корупција је често најочигледнија у земљама са најмањим приходом по глави становника, која се ослања на страну помоћ за здравствену службу. Локално политичко пресретање донираног новца с друге стране океана је поготово преовлађујуће у суб-сахарским народима, где је у извештају Светске банке за 2006. годину наведено да око половине фондова који су донирани за здравство никада нису инвестирани у здравствене секторе, нити су дати онима којима је потребна медицинска пажња.
Уместо тога, донирани новац је потрошен кроз „прокријумчарену дрогу, извлачење дроге на црно тржиште, и исплате непостојећим запосленима”. Коначно, постоји довољна количина новца за здравство у земљама у развоју, али локална корупција широком становништву одриче ресурсе које оно захтева.
Корупција подржава уништавање средине. Док корумпирана друштва могу да имају формално законодавство које штити околину, оно не може да буде спроведено ако званичници лако могу да буду подмићени. Исто важи и за заштиту друштвених права радника, спречавање стварања синдиката и дечији рад. Кршење ових закона о правима омогућава корумпираним земљама да остваре незакониту економску предност на међународном тржишту.
Економиста и добитник Нобелове награде, Амартија Сен приметио је да „не постоји нешто као аполитични проблем са храном”. Док се суша и други природни догађаји могу да изазову услове глади, владино деловање или не деловање је то које одређује њену жестину, па чак и да ли ће се глад десити или не.
Владе са јаком тежњом ка клептократији могу да подрију сигурност по питању хране чак и када су жетве добре. Званичници често краду државно власништво. У Бихару у Индији, више од 80% смањене помоћи у храни сиромашнима украду корумпирани званичници . Слично томе, помоћ у храни често опљачкају владе, криминалци и људи налик господарима рата, и продају је за профит. Двадесети век је препун многих примера влада које подривају сигурност својих народа по питању хране – понекад намерно.
Ефекти на хуманитарну помоћ Степен хуманитарне помоћи сиромашним и нестабилним регионима у свету расте, али је изузетно рањива што се тиче корупције, а помоћ у храни, грађевинарству и осталим високо вреднованим врстама помоћи као најризичнијим Sarah Bailey (2008) = corruption-risks-perceptions-prevention-humanitarian-assistance Need and greed: corruption risks, perceptions and prevention in humanitarian assistance Overseas_Development_Institute. Помоћ у храни може да буде директно и физички преусмерена са намењеног одредишта, или индиректно кроз манипулацију постигнућа, циљања, регистрацију и дистрибуцију да се фаворизују извесне групе или појединци.
У грађевинарству и уточиштима постоје бројне прилике за изврдавање и профитирање кроз рад испод стандарда, подмићивање при отписивању уговора и фаворизовање провизијом вредног материјала за склоништа . И тако, док су агенције за хуманитарну помоћ обично најзабринутије због скретања помоћи тако што се укључује превише њих, сами корисници брину због искључивања . Приступ помоћи може да буде ограничен на оне са везама, оне који дају мито или су присиљени да пружају сексуалне услуге . Такође, они који су у стању да то учине могу да манипулишу статистиком да надују број корисника и исисају додатну помоћ. Неухрањеност, болест, ране, мучење, узнемиравање специфичних група у оквиру становништва, нестале особе, вансудска погубљења и насилно пресељење људи се дешавају у многим оружаним сукобима. Поред њихових директних утицаја на дотичне појединце, последице ових трагедија по локалне системе такође мора да се узме у обзир: уништавање усева и места од културне важности, слом економске инфраструктуре и здравствених објеката као што су болнице, итд.
Остале области: здравство, јавна безбедност, синдикати, итд. Корупција није специфична за сиромашне, земље у развоју, или транзицији. У западним земљама, случајеви подмићивања и други облици корупције постоје на свим могућим пољима: исплате испод стола чувеним хирурзима од стране пацијената који покушавају да буду на врху листе заказаних операција, мито дат од стране снабдевача у аутомобилској индустрији да би продали конекторе ниског квалитета који се користе, на пример, у сигурносној опреми као што су ваздушни јастуци, мито који су дали снабдевачи произвођачима дефибрилатора (да би продали кондензаторе ниског квалитета), прилози које дају богати родитељи „друштвеном и културном фонду” неког престижног универзитета у замену за то да приме њихову децу, мито дат да би се добила диплома, финансијске и друге предности додељене синдикалцима од стране чланова извршног одбора произвођача аутомобила у замену за положаје и гласове који иду на руку послодавцу, итд. Примерима нема краја.
Ова различита испољавања корупције коначно могу да представљају опасност по јавно здравље. Могу да дискредитују специфичне, виталне институције или друштвене односе. Осипијан је сумирао „студију перцепције корупције међу Русима 2008... Тридесет посто испитаника означило је ниво корупције као веома висок, док је других 44% рекло да је висок. Деветнаест посто ју је сматрало просечном и само 1% ниским. У очима људи, најкорумпиранија је саобраћајна полиција (33%), локалне власти (28%), полиција (26%), здравство (16%), и образовање (15%). Педесет два посто испитаника имало је искуство давања новца или поклона медицинским професионалцима док је 36% дало неформалне исплате наставницима”. Тврдио је да је ова корупција снизила стопу економског раста у Русији, јер студенти који су били хендикепирани овом корупцијом нису могли да усвоје боље радне методе тако брзо, снижавајући на тај начин укупни фактор продуктивности у Русији.