Трајко Ковачевић (Коретиште, код Гњилана, 1862. — Коретиште, код Гњилана, 1925) био је протојереј Српске православне цркве и српски учитељ.
Потиче из рода Ковачеви из Коретишта као и Зоран Ковачевић.
Биографија О проти Трајку, books.google.rs. Приступљено 1. 6. 2018. »Трајко Ковачевић прота. Гилане, прикупљених 3710 д.« пише познати историограф Косовског Поморавља, професор Милорад „Миња“ Филић: „Рођен је у селу Коретишту 1862. године, у земљорадничкој породициБорислава Лилић — Оданост Срба Нишављана вери и традицији (Ниш 1998) од оца Косте и мајке Стане (✝1909.Уређење гробља испред олтарске апсиде храма Светог Николе у Гњилану spcognjilane.com. 14. 6. 2014. Приступљено 1. 6. 2018. »Прота Ђорђе филиповић, 1844-1909, својој покојној мајци Стани, која се пресели у вечност 17.12.1909. споменик подиже Трајко Ковачевић, парох бановопољски.«).
Основну школу завршио је у Гњилану, а школске 1888/89. године Призренску богословију. Учио је и Учитељску школу у Београду. Године 1890. примљен је за учитеља гњиланске основне школе. Године 1892. оженио се Стојном Поповић (ћерком Зафира Поповића), која је једно време била учитељица у Гњилану. После 1895. године, изгледа, да одлази у Македонију. Протојереј Трајко Ковачевић се опет враћа у Гњилане, где је управитељ основне школе 1901, 1902/03. године.
Већ 1903. године долази у сукоб са Нићифором, рашко-призренским митрополитом, због жеље учитеља да се донесе Уредба којом би се регулисала права и дужности учитеља и тако се ови заштитили протојереј Трајко Ковачевић од самовоље митрополитове. Због тога је протојереј Трајко Ковачевић са учитељем Петром Катанићем и његовом женом Стојанком био отпуштен од стране митрополита. Онда је учитељ Владимир Јоксић интервенисао код митрополита да опрости казну коју је изрекао учитељима. О овоме пише и Олга Николић и истиче да је у том сукобу протојереј Трајко Ковачевић, од стране учитеља вучитрнских, затим из Приштине, Неродимља, Липљана, Гуштерице, Лапљег Села, био одређен за заступника – опуномоћника њиховог код митрополита.
После овог сукоба, Трајка опет налазимо у Македонији, где му умире ћерка Даница. Изгледа да се опет враћа у Гњилане, те опет нема мира, али овога пута од Турака, који му прете убиством. Једном приликом су пуцали на њега и промашили га, а метак је окрзнуо његову жену Стојну. Због несигурности, Трајко бива принуђен да оде у Србију. Радио је као парох у Ново-бановинској парохији, као и у Богатићу код Шапца.
Протојереј Трајко Ковачевић је био добровољац у Првом светском рату, учесник Церске битке, а 1915. године са сином Лазаром прелази Албанију. У међуратном периоду у Гњилану, дакле, био је учитељ и архијерејски намесник, а кратко време и управитељ основне школе, као и вршилац дужности школског надзорника.
Протојереј Трајко Ковачевић је због својих способности увек био у центру догађаја, стално прогањан и од стране наших људи, а и од Турака и Арнаута. У критичним ситуацијама био је принуђен да се склања из завичаја, али се опет враћа њему, остајући му веран до краја живота. Протојереј Трајко Ковачевић умро је 1925. године.“.
О њему Стојан Капетановић пише: „Био је то човек од ретке вредности и способности“. Тодор П. Станковић, обилазећи његово родно село пише: „У овоме је селуМисли се на село Коретиште рођен из честите српске куће Трајко Ковачевић, вишегодишњи одлични српски учитељ у Гњилану и другим местима у Старој Србији“.Тодор П. Станковић — Путне белешке по Старој Србији 1871–1898 (Београд 1910)а, Пут од Приштине до Гњилана.а, Пут од Приштине до Гњилана. (страна — 2 —)
Напомене
Референце
Литература
часопис „Светилник“ бр 8, стр 30, 2007.
Спољашње везе Међу учитељима и националним радницима - Протојереј Трајко Ковачевић spcognjilane.com. 28. 9. 2013. Приступљено 1. 6. 2018. У Коретишту почела изградња "Поп Трајкове чесме" spcognjilane.com. 22. 8. 2018. Приступљено 5. 12. 2018. »"Поп Трајкова чесма" биће изграђена средствима људи добре воље, који својим прилогом често помажу сличне акције.«
Категорија:Рођени 1862. Категорија:Гњиланци Трајко Категорија:Српски учитељи Категорија:Свештеници СПЦ