Александра Ђурић Миловановић (Вршац, 2. август 1984) је етнолог, антрополог и научна саветница при Балканолошком институту САНУ. Њена главна интересовања су антропологија религије, студије миграција, етничке и верске заједнице на Балкану и међурелигијски дијалог.
Биографија Рођена је 2. августа 1984. године у Вршцу. Студира романистику на Групи за румунски језик, књижевност и културу на Филолошком факултету у Београду, на коме је дипломирала 2007. године. Потом уписује мастер студије на Факултету политичких наука где 2008. године брани мастер тезу Културни идентитет Хришћанске назаренске заједнице: Румуни у Војводини. Докторске студије је завршила је на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултете у Београду 2012. године одбранивши докторску дисертацију Румуни неопротестанти у Војводини: између религијског и етничког идентитета.
Каријера Од 2009. до 2010. године била је ангажована као истраживач-стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије при пројектима Балканолошког института САНУ. Од 2010. године је запослена као истраживачица на Балканолошком институту САНУ. У периоду од 2010. до 2024. године је прошла изборе у сва научна звања и то следећим редоследом:
2010 - истраживач-сарадник 2013 - научна сарадница 2018 - виша научна сарадница 2024 - научна саветница
Теренско истраживање за потребе израде докторске дисертације обавила је 2011. и 2012. године током боравка на Корнел Универзитету (Cornell University, New York) у Сједињеним Америчким Државама. За етнографско и архивско истраживање обављено од марта до јуна 2015. године миграција верских мањина из Југославије у Сједињене Америчке Државе добила је Legacy Bible Institute Ohio USА стипендију. Од 2016. године сарађује са Катедром за студије религије Универзитетским колеџом у Корку (Ирска).
Одржала је гостујућа предавања на следећим универзитетима: Универзитету у Београду, Универзитету у Нишу, Универзитету у Кембриџу, Универзитетском колеџу у Корку, Хоутон Колеџу у Сједињеним Америчким Државама, Западном Универзитету у Темишвару, Универзитету у Јени (Немачка), Универзитету у Загребу и Универзитету Рамон Љуљ (Шпанија). У децембру 2022. одржала је предавање у Савету Европе у Стразбуру, на позив одељења за борбу против говора мржње и нетолеранције у Европи. Учествовала и руководила бројним пројектима и уредила, написала и објавила бројне монографије, оригиналне научне чланке, приказе и две енциклопедијске одреднице.
Рад у оквиру Српске академије наука и уметности Чланица је Одбора за проучавања националних мањина и људских права при Одељењу друштвених наука САНУ. Као чланица овог одбора учествује у научном пројекту „Етно-конфесионалне мањине у Србији: изазови и перспективе људских права“, којим руководи академик др Алпар Лошонц. У оквиру пројекта бави се проучавањем етно-конфесионалних мањина, са посебним освртом на односе религије, идентитета и јавног дискурса у савременом српском друштву. Њено истраживање обухвата теренски рад, анализу институционалних политика и јавних наратива, као и питања положаја такозваних „скривених“ и „двоструких“ мањина.
Такође је учествовала у организацији научних скупова и панела у оквиру пројекта, укључујући панеле одржане у Српска академија наука и уметности, посвећене темама плуралности идентитета, религије и друштвених динамика у Србији. Неки од панела и трибина и трибина које је организовала су: 18.03.2026. - Панел „Плуралност идентитета: институције и друштвене динамике у Србији“ (организаторка и модераторка) 26.09.2025. - Научна конференција „Савремене миграције мањина из Србије" (организаторка и учесница) 22.09.2025. - Експертски панел о етноконфесионалним мањинама (организаторка и модераторка) 21.05.2025. - Експертски панел у САНУ о заштити права националних мањина (организаторка и модераторка) 25.09.2024. - Предавање „Миграције верских мањина: Студија случаја назарена у Северној Америци” (предавачица)
Рад у међувладиној организацији KAICIID KAICIID (енг. KAICIID International Dialogue Centre) је међувладина организација основана са циљем промовисања дијалога међу различитим религијама и културама, као и едукације ради спречавања и решавања конфликта на глобалном нивоу. Др Александра Ђурић Миловановић активно је ангажована у раду ове организације као координаторка Мреже за дијалог (енг. Network for Dialogue – N4D), платформе која окупља организације цивилног друштва, верске актере и експерте из Европе са циљем јачања социјалне кохезије, инклузије и интеграције избеглица.
У свом раду у KAICIID-у учествује у креирању и реализацији међународних програма, експертских састанака и политика усмерених на повезивање религијских и секуларних актера у областима миграција, људских права и образовања. Посебно се бави улогом међурелигијског дијалога у изградњи инклузивних друштава, као и развојем концепта „worldview literacy“ у европском контексту.
Учествовала је у организацији и реализацији више међународних форума, укључујући Европски форум за политике дијалога (енг. European Policy Dialogue Forum – EPDF), који окупља доносиоце одлука, верске лидере, истраживаче и представнике међународних организација. Задњи форум из ове серије (шести по реду од почетка) се одржао у у Међународној Федерацији друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви под називом "Друштвена кохезија у променљивим климама: подстицање инклузивних путева ка праведности у Европи“. Др Ђурић Миловановић је као говорница на отварању форума истакла значај међурелигијског дијалога у јачању друштвене кохезије у Европи.
Рад у ОЕБС-у Изабрана је за чланицу Панела стручњака за слободу религије и уверења ОЕБС-а при OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) у мандату од 2025. до 2028. године. Овај панел чине експерати који не представљају своје државе, академске афилијације, верске заједнице или било које друге организације, већ имају саветодавну улогу у државама чланицама, ОЕБС-овим операцијама и организацијама цивилног друштва у промоцији и заштити слободе веровања и уверења. Ово укључује ревизију закона и политика, саветовање и подршку дијалогу и сарадњи различитих актера.
У оквиру овог ангажмана учествује у изради правних анализа, препорука и експертских мишљења, као и у саветодавним процесима који се односе на законодавство, јавне политике и праксе у области заштите верских слобода. Рад Панела обухвата сарадњу са државним институцијама, верским заједницама и организацијама цивилног друштва, са циљем унапређења стандарда људских права и подршке дијалогу у оквиру ОЕБС простора.
Рад на COST-овом пројекту умрежавања истраживача COREnet Акција COST-а (енг. European Cooperation in Science and Technology) под називом “Connecting Theory and Practical Issues of Migration and Religious Diversity" (COREnet) је био интердисциплинарни пројекат умрежавања научника који се одвијао у периоду од 2020. до 2025. године са циљем да размене знања и стварањем нових сазнања на тему међуодноса миграције и религије кроз умрежавање научника широм Европе и комбиновање теоријских и практичних знања. У овом пројекту др Ђурић Миловановић је била активна од самог почетка, где је у периоду од 2023-2025 управљала радном групом под називом Наративи о миграцијама кроз призму религиозних/не-религиозних веровања (енг. Narratives on migration through the lenses of religions/non-religious beliefs), прво као лидерка потом као ко-лидерка групе. Ова радна група била је посвећена посвећене проучавању наратива о миграцијама кроз призму религијских и нерелигијских уверења и у оквиру ње су, између осталог, биле организоване три фокус групе у Анкари, Бечу и Београду са мигрантима назване Narrative Café, које су представљале сигуран простор мигрантима из исламских земаља да поделе своје приче о вези религије и њиховог процеса миграције и улоге коју је религија играла/није играла у њој и њиховом пре-мигрантском и мигрантском животу. Др Ђурић Миловановић је била једна од организаторки фокус групе у Београду. Из ових фокус група је проистекло више оригиналних научних радова у зборнику Religious and Non-Religious Narratives on Migration - Interdisciplinary perspective.
Овај међународни пројекат окупио је истраживаче из више од 30 земаља, са циљем повезивања теоријских и примењених приступа у анализи односа религије и миграција. Њен допринос посебно се односи на повезивање академског знања са јавним политикама и развојем образовних и инклузивних приступа у европском контексту.
Коауторка је policy brief-а „Building Cohesion in Migration: Embracing Religious and Secular Perspectives in Formal and Informal Education“, припремљеног у оквиру COST мреже, који се бави улогом религијских и секуларних актера у образовању и јачању друштвене кохезије. Резултати овог рада представљени су у Европском парламенту у Бриселу, у оквиру експертског скупа посвећеног миграцијама и образовању. Учествовала је и као предавачица на летњој школи на Универзитету у Бечу организованој у оквиру овог пројекта под називом Religious and non-religious narratives on Migration 2023. године
Међународна сарадња, пројекти и предавања Остварила је значајну међународну академску и експертску сарадњу кроз истраживачке боравке, предавања и учешће у међународним форумима. Сарађивала је са University College у Корку (Ирска), где је била гостујући професор током јесењег семестра 2017. године на Катедри за студије религија.
Одржала је предавања на више универзитета и академских институција у Европи и иностранству, укључујући University of Cambridge, као и универзитете у Загребу, Београду, Темишвару, Сегедину, Копру и другим европским центрима.
Такође је учествовала као предавачица на међународним програмима, укључујући летњу школу Универзитета у Бечу, где је говорила о питањима религије, миграција и друштвене кохезије.
Учествовала је у експертским скуповима и консултацијама у оквиру Савета Европе, Европског парламента и других међународних организација, где се бавила питањима религијске разноликости, миграција и социјалне кохезије. Учествовала је као модераторка на Међународном панелу o религији и миграцијама у Европском парламенту у Бриселу под називом Promoting Multistakeholder partnership for Migrant Inclusion: an Interreligious Dialogue Perspective одржаној 14.10.2024. године.
Пројекти Сарадница на пројекту Облици плурализма на Балкану, Свеучилишни центар за протестантску теологију Матија Влачић Илирик, финансиран од Темплетон фондације 01.03.2025.-28.02.2026. Стручна сарадница на пројекту Подршка унапређењу интеркултуралних компетенција наставника социологије, Завод за унапређење образовања и васпитања и Мисија ОЕБС у Србији 15.02.-15.11.2025. Руководилац је билатералног пројекта Србија-Словенија, са Истраживачким центром из Копра (Znanstveno-raziskovalno središče Koper), који се реализује уз подршку Министарства науке, технолошког и иновација развоја Републике Србије - Министарство високог образовања, науке и иновација Републике Словеније (2023-2025), под називом Верске политике и слобода савести у међуратној и социјалистичкој Југославији: контексти, промена.
Руководилац је билатералног пројекта између Српске академија наука и уметности и Румунске академије наука: Културне, политичке и дипломатске везе између Срба и Румуна од краја 19. до прве половине 20. века, који се реализовао од 2022. до 2024. године (координатор пројекта у САНУ академик проф. др Љубомир Димић).
У оквиру рада на пројекту Балканолошког института САНУ, др Александра Ђурић Миловановић руководи пројектном темом Миграције и културни трансфери на Балкану, које финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије.
Од 2022. до 2025. године руководилац је радне групе у оквиру пројекта Културни трансфер Европа-Србија од 19. до 21. века, Фонда за науку у оквиру програма Идеје (број пројекта: 7747152), који реализују: Институт за европске студије, Балканолошки институт САНУ, Факултет политичких наука у Београду, Институт за савремену историју и Филолошки факултет у Београду.