Стара црква у Горовичу или Црква Преображења Христовог, је рушевина цркве у Горовичу, у општини Топола, посвећена је Преображењу Христовом. Њени остаци налазе се на сеоском гробљу и о њој нема никаквих значајнијих помена у историјским изворима, што у великој мери отежава утврђивање датума изградње.

Нека народна предања преносе да је локација цркве била у употреби као римска базилика крајем 5. века, а касније служила као судница. Даља предања кажу да је цркву обновио или подигао деспот Стефан Лазаревић уочи поласка на Никопољску битку 1396. године. Судећи по архитектонским одликама и стилским особеностима, она је свакако из времена о коме предање говори, с краја 14. или почетка 15. века и припада моравској градитељској школи.

По народном предању, у овој цркви су се 1781. или 1786. године венчали Карађорђе Петровић и Јелена Јовановић из Маслошева, а и да је била место причешћа Карађорђа и устаника пред Први српски устанак.

Архитектура Основа цркве је трoбродна, са полукружном апсидом на источном делу и мањим бочним певницама на северној и источној страни. Припрата је дозидана у 17. веку, дајући јој издужени облик. Пространи егзонартекс је дидат у 18. веку. Димензије цркве су 207. Зидови су високи и масивни, од ломљеног и притесаног камена, изнутра омалтерисани и живописани, али је од фресака остало мало мањих фрагмената. Од крова, једини очуван је свод изнад олтара, покривен лименом покривком. Фасада је једноставна, без декорација, изузев украса на кровном венцу и порталима. Целом дужином северног и јужног зида се пружа кордонски венац, састављен од низа конзола и слепих аркада. Црква је била у употреби до 1860. године. По неким изворима никада није рушена, док други кажу да је претрпела неколико спаљивања. Након напуштања цркве, кров се урушио, а иконостас је пренет у цркву Успенија Пресвете Богородице у Саранову.

Покушаји обнове Године 1905, мештани Горовича су покушали обнову цркве, али су ратови омели тај подухват. Након ратова, 1924. године, прота Алекса Петровић је покренуо поново захтеве двору Карађорђевића да помогну обнову цркве, али ни од тога није ништа било. Тек након Другог светског рата, црква је проглашена за непокретно културно добро, споменик културе 1969. године. Две године касније, започети су конзерваторски радови. који су потпуно стали 1993. године.

Галерија

Референце

Литература

Павловић Д. Ст.(1956): Горович у: Археолошки споменици и налазишта у Србији, II Централна Србија, pp. 133-134, САНУ, Београд Радић, Б., Пајкић П. (2007): Знаменитости Шумадије, pp. 104, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац

Категорија:Споменици културе у Шумадијском округу Категорија:Рушевине средњовековних цркава у Србији Категорија:Верски објекти у Тополи