Споменик природе Јовачка језера је заштићено подручје које се налази у Јужној Србији, на територији општине Владичин Хан, на подручју села Јовац и Островица. Јовачка језера налазе се на 14 километара од Владичиног Хана и нешто више од 20 од Врања. Од Владичиног Хана удаљен је 14 километара, а нешто више од 20 километара од Врања. Налази се на северној падини угашеног вулкана Облик који припада планини Кукавица и десну, долинску страну Јовачке реке, леве притоке Јужне Мораве.

Споменик природе Јовачка језера чини 6 језера, укупне површине 53 ha 12 a 88 m². Највеће је Јовачко језеро, док су мања Жилевје, Русимово, Црквено, Мало и Живково језеро. У генетском смислу Јовачка језера су урвинска или језера на клизишту. Резултат су природне катастрофе, клизишта које је 1977. године захватило село Јовац и део суседне Островице. Мања језера настала су у удубљењима клизне масе, док највеће, Јовачко језеро одговара подтипу језера насталог преграђивањем речног корита клизном масом.

Јовачка језера су, због своје реткости по начину настанка, уврштена у Инвентар геонаслеђа Србије, као значајани хидролошки објекти националног нивоа вредности, са више урвинских језера и два генетска подтипа. Представљају велики, али недовољно искоришћен туристички потенцијал. Због свог значаја, децембра 2014. године, одлуком Скупштине општине Владичин Хан стављена су под заштиту, као Споменик природе II и III степена.

Настанак језера Јовачка језера чине скупину од шест већих урвинских језера и више забарених површина у оквиру некадашњег клизишта, по чему су редак пример стабилисаних или сачуваних језера на клизишту. Као специфичан и редак генетски тип, уврштена су на списак Инвентара геонаслеђа Србије. лево|мини|200x200п|Споменик природе Јовачка језера, локалитет Црквено, Мало и Живково језероУ ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. године, са околних планина вулканског порекла Грот (1327 m) и Облик (1310 m), кренула је клизна маса од 150 милиона m3, довољна да испуни 65.000 олимпијских базена или 150 фудбалских стадиона. Клизиште, које је трајало неколико дана, збрисало је са лица земље 11 од укупно 16 тадашњих махала. Заштићено подручје је подељено на три целине:

прву целину чини локалитет Жилевје и Русимово језеро, другу Црквено, Мало и Живково језеро, трећа целина је локалитет Јовачко језеро.

Локалитет Жилевје и Русимово језеро

Језеро Жилевје налази се у врху некадашњег Јовачког клизишта, на пространој заравни чији обод чине клизни одсеци висине 30–40 m. Ово језеро је сложена хидролошка целина која се састоји из пространих замочварених или забарених делова и непосредне акваторије језера лучног облика. Цео овај језерско–мочварни низ се прихрањује од падавина и вероватно и подземног прилива вода. Језеро је неприступачно. Русимово језеро налази се неколоко стотина метара североисточно од Жилевја у пределу где је некада било извориште Манастирског потока. По причи мештана овде је и раније постојало језеро. На овом простору су очувани видљиви клизни брежуљци висине 20 m. Језеро има притоку, али нема отоку.

Локалитет Црквено, Мало и Живково језеро мини|250x250piksel|Црквено језеро

Црквено језеро је најзначајније и највеће језеро ове целине. Оно је типичан пример урвинског језера. У средини језера налази се острво површине 836 m². Северни део језера је дубок 13,45 m а јужни свега 1–2 m. Површина акваторије је 17.907 m². Језеро има притоку и више секундарних извора. У југоисточном делу језера налази се и једна специфичност – каптирани извор издашности 0,2–0,3 l/sec. Протицај отоке је неколико литара у секунди, па постоји претпоставка да је у прошлости урађено прокопавање да се смањи прилив воде у језеру. Постоји предање да се на дну језера налази потонула црква, по чему је ово језеро добило име. Мало језеро налази се недалеко од Црквеног језера. Дужине је свега 70 m, а ширине 42 m. Плитко је и забарено, оивичено барском вегетацијом. мини|Јовачко језероЖивково језеро је непосредно испод Малог језера. Депресија је дубине око 5,5 m и површине 5.945,6 m². Дно језера представља две урвинске депресије, тако да у летњем периоду, када је мање воде, настају две засебне целине. Језеро никад не пресушује, иако је нејасно одакле се прихрањује водом, јер нема притоку али има отоку.

Локалитет Јовачко језеро

Јовачко језеро је највеће од Јовачких језера и припада другачијем генетском типу настанка. Настало је преграђивањем корита Јовачке реке клизном масом. Дужина језера је 500 m, а највећа ширина 206 m. Просечна дубина је од 2–4 m. Има притоку која је формирала прстасту делту и отоку.

Биодиверзитет На подручју Јовачких језера развијене су ретке мезофилне мешовите и хигрофилне шуме које местимично покривају подручје клизишта. Евидентирано је присуство 77 таксона васкуларне флоре, распоређених у оквиру 36 фамилија и 61 рода. Међу њима је строго заштићена пливајућа ресина (Potamogeton fluitans), која представља врсту од међународног значаја.

Међу животињским врстама уУтврђено је постојање 19 врста херпетофауне, међу којима су строго заштићене врсте дугоноги мрмољак (Trirurus karelinii) и барска корњача (Emys orbicularis). Такође је утврђено и присуство 81 врсте дневних лептира (Rhopalocera). Рибљи фонд у језерима и Јовачкој реци чини 12 врста риба, међу којима су сом, шаран, мрена, бабушка, штука, караш и друге.

Подручје Јовачких језера, као део националне еколошке мреже припада одабраном подручју за дневне лептире. Јовачка језера су уврштена на списак Инвентара геонаслеђа Србије (2005. и 2008.), као хидролошки објекти националног нивоа вредности.

Туристички потенцијал Јовачка језера пресдстављају велики туристички потенцијал, који деценијама није искоришћен. Нетакнута природа, са богатом флором и фауном занимљива је дестинација за љубитеље природе и екстремних спортова. У Јовцу се годинама окупљају извиђачи из Србије и других земаља, а богати рибљиг фонд је изазов за риболовце.

Напомене

Види још

Клизиште у Јовцу 1977.

Референце

Категорија:Језера у Србији Категорија:Урниска језера Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Географија Владичиног Хана Категорија:Клизишта