Крајпуташ Павлу Ж. Лазићу у Сврачковцима (Oпштина Горњи Милановац) налази се на скретању за Сврачковце са Ибарске магистрале. Крајпуташ је подигнут у спомен Павлу Ж. Лазићу из Грабовице који је као наредник Војске Краљевине Србије изгубио живот у Другом балканском рату 1913. године.
Опис споменика 200px|мини|десно|Изглед крајпуташа од 2017. године 200px|мини|десно| 200px|мини|десно|
Крајпуташ припада репрезентативном типу – смештен је на уочљивом месту, великих је димензија и богато украшен. Исклесан је од црвенкастог грабовичког камена. Висина стуба износи 185 -{cm}-, а ширина страница 50 и 23 -{cm}-. Стуб се завршава „обрнутом” капом димензија 13х69х43 -{cm}-. Споменик је добро очуван, осим што је покривка стуба пукла по средини. Остаци првобитне полихромије уништени су накнадним премазивањем црном и белом бојом.
На страни окренутој ка Руднику приказан је војник у ставу мирно, руку прислоњених уз тело, са официрском сабљом и медаљом на грудима. Униформа је приказана плошно, без детаља. Истичу се лепо профилисана шајкача и наборане чизме. Око главе, у форми ореола, уписано је име покојника: + ПАВЛЕ Ж. ЛАЗИЋ НАРЕД.
По концепцији споменика, његовим димензијама, врсти камена, употреби декоративних симбола и идентичним стилским особеностима, евидентно је да је овај споменик рад истог мајстора који је исклесао Крајпуташ Чедомиру Тодоровићу у Грабовици.
Споменик је богато украшен. Текст је са обе стране оивичен цветним орнаментом који „израста“ из саксије у дну стуба. Изнад епитафа је крст у облику розете оивичене венцем од стилизованих цветова. У врху стуба су лепезасти урези који симболизују крила анђела. На западној бочној страни приказан је чест споменички мотив - стилизована цветна лозица која израста из саксије. На супротној страни, испод текста, уклесано је неколико предмета у имагинарном ентеријеру који асоцирају на покојника: рам на зиду, столица на којој нико не седи и сто на коме се налазе чирак са свећом и мастионица са пером.
До 2017. године споменик је био у првобитном стању, када је нестручно „рестаурисан” од стране потомка из фамилије Лазовић. Сви урези и слова испуњени су црном, а поједина поља наглашена белом бојом, што никако није у складу са првобитном полихромијом споменика.
Епитаф Слова су лепо обликована и читка. Осим имена покојника наглашеног величином, текст је клесан великим словима. Приметна су и нека одступања у виду латиничног писања слова И као и употреба руског слова Я. Текст је композиционо лепо уобличен, са неколико лучно клесаних редова: ОВАЈ СПОМЕН ПОКА ЗУЕ ХРАБРОГ И ВИТЕШКОГ СР БИНА г ПАВЛА Ж ЛАЗИЋА ИЗ СВРАЧКОВ НАРЕДНИК I ЧЕТЕ ТЕ III БАТАЉ X ОГ ПУКА II ПОЗ НАРОДН ВОЈС ПОЖИВИ 37 Г.+ ОСВЕТИ КОС ОВО МАКЕД ОНИЈУ АЛБАНИ ЈУ И ЯДРАНСКО ПРИСТА НИШТЕ А ПО ГИБЕ БОРЕЋИ СЕ СА БУГАР ИМА НА БУКО
Текст се наставља на десној бочној страни: ВОЈ ГЛА VI 23 ЈУ НА 1913. Г БОГ ДА МУ ДУШУ ПРОСТИ СПОМ ЕН МУ ПО ДИЖУ ОТАЦ ЖИ ВОИН БР АТ ФИЛ ИП И СИН РАДИША 1914. Г
Референце
Литература
Категорија:Споменици општине Горњи Милановац Категорија:Крајпуташи у Србији