мини|Комплетна домаћица (The Compleat Housewife) Елизе Смит, из 1727. године Кувар или куварица је уобичајен назив за куварску књигу, односно књигу која садржи кулинарске рецепте. Куварске књиге могу бити опште, или специјализоване за одређену кухињу или категорију хране.
Рецепти у куварима су организовани на различите начине: према врсти јела (предјела, главно јело, десерт), главном састојку, техници кувања, абецедном, односно азбучном реду, региону или земљи итд. Они могу укључивати илустрације готових јела кораке у припреми, дискусије о техникама кувања, савете о кухињској опреми, састојцима, триковима и заменама, историјске и културолошке белешке и друго.
Куварске књиге могу писати појединачни аутори, који могу бити кувари, учитељи кувања или други аутори који се баве кулинарством. Може их писати и више аутора заједно, али аутори могу бити и анонимни. Могу бити упућени широкој публици (свакој особи која припрема храну), професионалним куварима, институционалним куварима или специјализованијој публици.
Неки кувари су дидактички, са детаљним рецептима намењеним почетницима или људима који уче да кувају одређена јела или кухиње. Други могу бити једноставни, помоћни који могу документовати састав јела или чак прецизне мере, али не и детаље технике припреме јела.
Историја
Античко доба десно|мини| Апицијус, О куварској вештини (De re coquinaria), рана збирка римских рецепата мини|Рецепти за кексе из 18. века, из приватне колекције рецепата Нису све културе оставиле писане трагове о својим кулинарским праксама, али су неки примери ипак преживели. Међу њима су три акадске плоче из древне Месопотамије, које настале око 1700. године пре нове ере, велики фрагменти из дела старогрчког песника Архестрата, латинског писца Целија Апиција (Caelius Apicius), приређивача гастрономског приручника у десет књига О куварској вештини и неки текстови из времена династије Танг.
Најстарија збирка рецепата пронађена у Европи је Апицијево дело О куварској вештини, написана на латинском језику. Рана верзија је први пут састављена у 1. веку и често се приписује римском гурману Марку Гавију Апицију, мада савремени истраживачи овај податак доводе у сумњу. Прву праву књигу рецепата саставио је Целије Апиције. Верује се да је текст који данас познајемо састављен крајем 4. или почетком 5. века. Прво штампано издање потиче из 1483. године. Представља мешавину античке грчке и римске кухиње, са неколико детаља о припреми хране и кувању.
Скраћено издање под називом Apici Excerpta a Vinidario (Џепни Апиције) од Винидарија (Vinidarius) About Vinidarius himself nothing is known; he may have been a Goth, in which case his Gothic name may have been Vinithaharjis. састављено је у доба Каролинга, (у периоду између 7. и 10. века). (Prospect Books) 2006 , Упркос томе што није настало у доба Старог Рима, представља последње представљање античке кухиње.
Средњи век
Азија
Арапски кувари Најстарији познати кувари на арапском језику су Ал-Варакова (Ibn Sayyar al-Warraq) збирка рецепата из раног 10. века и Ал-Багдадијева (Muhammad bin Hasan al-Baghdadi) из 13. века.
Индија Санскритски текст Манасоласа (Manasollasa) из Индије потиче из 12. века и садржи рецепте вегетаријанске и невегетаријанске кухиње. Иако прва индијска књига која описује ферментисану храну, значајна је јер садржи рецепте из више кухиња заснованих на ферментацији житарица и брашна.
Кина Кинеске књиге рецепата познате су још из династије Танг. Један од најстаријих сачуваних кувара на кинеском језику је Вуши Џонгкуилу (Wushi Zhongkuilu) из касног 13. века, непознатог аутора, познатог само под псеудонимом „Мадам Ву“ и Ху Сихуијево дело Важни принципи хране и пића (Yinshan Zhengyao), за које се верује да је настало 1330. године. Ху Сихуи, који је био дијететичар и терапеут Ајурбарибада-кана, представио је централноазијску кухињу наклоњену кинеском утицају, која се практиковала на двору Династије Јуан. Његови рецепти прилагођени су храни која се јела широм Монголског царства. (London; New York: Kegan Paul International, 2000. ), Јуан Меј (Yuan Mei) је 1792. објавио дело Рецепти из баште задовољства, у ком критикује присвајање кинеске кухиње од стране Манџура.
Кореја Санга јорок (Sanga Yorok) је најстарији до сада познати корејски кувар, који је 1459. године написао лекар Јеон Соон.
Еумсик димибанг (Eumsik dimibang), коју је око 1670. године написала Јанг Гие-хианг, најстарији је корејски кувар који је написала жена.
Европа Прве књиге рецепата које су састављене у Европи после касне антике почеле су да се појављују у касном тринаестом веку. Сачувано је стотинак европских књига рецепата насталих пре проналаска штампе, неких само у деловима.f. Најранији прави средњовековни рецепти пронађени су у данском рукопису који датира око 1300. године, а који су копије старијих текстова који датирају из раног 13. века или можда раније.Constance B. Hieatt, . .
Нисконемачки и високонемачки рукописи су међу најбројнијим. Међу њима су Књига добре хране (Daz buch von guter spise), написана око 1350. у Вирсбергу и Мајсторство у кухињи (Kuchenmeysterey), прва немачки штампани кувар, из 1485.. Две француске колекције су вероватно најпознатије: Le Viandier, који је крајем 14. века саставио Гијом Тирел (Guillaume Tirel), главни кувар на француском двору и Париски домаћин (Le Menagier de Paris), књига за домаћинство коју је написао непознати Парижанин, припадник средње класе, крајем 14. века. Из кухиње (Du fait de cuisine) је још један средњовековниа француски кувар, написан 1420. године.
Из јужне Европе потиче валенсијска Књига Сент Совија (Llibre de Sent Soví) из 1324, каталонска Књига свих рецепата за јела () и неколико италијанских збирки, међу којима се издваја венецијанска Књига за кувара (Libro per Cuoco), настала из средином 14. века,Text printed in . vol. I, analysed by John Dickie 2008, pp 50ff. са 135 рецепата сврстаних по абецеди. Штампана књига Искрене жеље и вредности (De honesta voluptate et valetudine), објављена 1475. године, једна је од првих куварских књига заснованих на ренесансним идеалима. Иако представља колико кувар, толико серију моралних есеја, описана је као „антологија која је затворила књигу о средњовековној италијанској кухињи“.Simon Varey, "Medieval and Renaissance Italy, A. The Peninsula" in ,
Средњовековни енглески кувари укључују Форму карија (The Forme of Cury) и Корисна кухиња (Utilis Coquinario), обе написане у четрнаестом веку. Форма карија је кувар чији су аутори били кувари на двору Ричарда II. Корисна кухиња је слична куварска књига с краја 14. века, чији аутор није познат. Ова књига садржи најстарији забележени рецепт за равиоле, иако ово јело није настало у Енглеској.Constance B. Hieatt, "Medieval Britain" in ,
Савремено доба мини|из Модерне кухиње за приватне породице (Modern Cookery for Private Families) Елизе Ектон (Eliza Acton; Лондон, 1871) Појавом штампарске машине, у 16. и 17. веку написане су бројне књиге о вођењу домаћинства и припреми хране. У Холандији и Енглеској расла је конкуренција међу племићким породицама ко ће организовати најраскошнији банкет. До 60-их година 17. века кување је напредовало у уметничку форму и добри кувари су били тражени. Многи од њих су објавили сопствене књиге у којима су детаљно описани њихови рецепти. Многе од ових књига су данас преведене и доступне су на интернету.
Америка До 19. века, викторијанска преокупација поштовањем домаћинства довела је до појаве модерних кувара. Године 1796. објављен је први познати амерички кувар, под насловом Америчка кухиња (American Cookery), који је написала Амелија Сименс (Amelia Simmons). До тада су све куварске књиге штампане и коришћене у Тринаест колонија долазиле из Британије. Први савремени аутор кулинарских књига и састављач рецепата за домаћинство била је Елиза Ектон (Eliza Acton). Њена пионирска куварска књига, Модерне кухиње за приватне породице (Modern Cookery for Private Families) из 1845. године, била је усмерена на домаће читаоце, а не на професионалне куваре. Ово је била изузетно утицајна књига, која је успоставила формат за модерно писање о кулинарству. У овом кувару уведена је универзална пракса навођења састојака и предложено време кувања уз сваки рецепт. У Модерној кухињи Елизе Ектон је први пут дат рецепт за прокулице. Неки кувари сматрају Елизу Ектон најбољим писцем рецепата на енглеском језику.. Модерна кухиња је дуго била у широкој употреби и објављивана је до 1914. године, а од недавно је доступна и као репринт издање.
Дело Елизе Ектон имало је значајан утицај на Изабелу Битон, која је објавила Књигу о управљању домаћинством госпође Битон (Mrs Beeton's Book of Household Management) у 24 тома, који су излазили једном месечно, у периоду између 1857. и 1861. године. Књига је била водич за вођење викторијанског домаћинства, са саветима о: моди, нези деце, сточарству, отровима, поступању са слугама, науци, религији и индустријализму. Иако се из наслова можда не види, највећи део садржаја чине куварски рецепти, тако да је књига популарна под насловом Кувар госпође Битон (Mrs Beeton's Cookbook). Већина рецепата била је илустрована гравурама у боји, и то је била прва књига која је приказала рецепте у формату који се и данас користи. Многи рецепти су преписана од ранијих аутора, укључујући и оне Елизе Ектон.
Године 1885. Мери Стјуарт Смит (Mary Stuart Smith) објавила је књигу Вирџинијски кувар (Virginia Cookery Book). Године 1896. америчка куварица Фани Фармер (Fannie Farmer; 1857–1915) објавила је Куварску књигу Бостонске школе кувања (The Boston Cooking-School Cook Book), која је садржала 1849 рецепата.
Први кошер кувар у Америци био је Јеврејска куварска књига Естер Леви, објављен 1871. у Филаделфији.
Најзначајнији српски кувари Прве куварске књиге на српском језику појавиле су се у другој половини 19. века и углавном су се преводиле са страних језика. Тек крајем 19. и почетком 20. века појављују се књиге са правим српским јелима. Сима Тројановић је 1896. године објавио Старинска српска јела и пића, а касније су се појавиле многе вредне куварске књиге које су углавном писале жене: Софија Мирковић, Вида Тотовић, Лепосава Гавриловић, Спасенија Пата Марковић, Александра Рустановић, док је једини мушки аутор у том периоду Душан Славић, који је 1929. године објавио књигуВелики учитељ кувања и народног здравља.
Појава књиге Мој кувар Спасеније Пате Марковић, чувеног Патиног кувара из 1939. и Великог народног кувара Александре Рустановић из 1940. означава златно доба српског куварског издаваштва.
Осим тога, велики број домаћица водио је своје личне белешке. Поједине бележнице рецепата достизале су обим једне књиге. Такав је лични кувар Еуфимије Илијевић, писан у Црепаји крајем 19. века.
Србски кувар из 1885. године је прва штампана књига рецепата код Срба. Саставио ју је јеромонах Јеротеј Драгановић у манастиру Крушедол. Писан је на славјаносербском језику, а штампан је исте године у Новом Саду. Друго издање Драгановићевог кувара изашло је 1865. године у Београду. Велики српски кувар је први кувар објављен на српском народном језику, ћирилицом. Саставила га је Катарина Поповић Миџина, а објављен је у Новом Саду 1878. године. Патин кувар је кулинарска књига са 4000 испробаних кулинарских рецепата и различитих савета за вођење домаћинства. То је један од првих и вероватно најпознатији кулинарски приручник објављен у Србији. Објављен је 1939. године и остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старијих, за припремање окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом. Написала га је Спасенија Пата Марковић, једна од првих школованих домаћица и школованих жена уопште у Србији у првој половини 20. века. На основу Патиног кувара издавачко предузеће Народна књига објавило је 1956. године Велики народни кувар који је до почетка 21. века доживео 24 издања, а преведен је и на неколико светских језика.