Elenor Batler (; ), takođe poznata kao Nel Batler () i Ajriš/Irska Nel (), bila je indenturirana belkinja koja se 1681. godine venčala sa afričkim robom u kolonijalnom Merilendu.
Biografija Batlerova, koja je irskog porekla, bila je indenturirana sluškinja Čarlsa Kalverta, 3. barona Baltimora. Sa oko 16 godina starosti objavila je svoju nameru da želi da se venča sa čovekom koji je bio poznat samo kao „Negro Čarls” (). Zakon u Merilendu iz 1664. godine istakao je pravni status slobodne žene koja se dobrovoljno venčala s robom: služila bi gospodaru svog supruga do njegove smrti, a bilo koji potomak iz njihovog braka bio bi rođen u ropstvu. Uprkos ovome, Batlerova je odlučila da se venča. Pomisao na to da belkinja postane ropkinja očigledno je u određenoj meri uznemiravala lorda Baltimora; on je iz ovog razloga upozorio da se brak ne sklapa.
Lord Baltimor je podneo molbu provincijalnoj skupštini Merilenda da se promeni zakon iz 1664. godine, a 1681. ključne odredbe zakona zapravo su bile ukinute. Novim zakonom dodatno su zabranjeni brakovi između sluškinja i robova, te predviđene ogromne kaznene mere za gospodara bilo kojeg roba venčanog na ovaj način.
Uprkos ovome, Batlerova i Čarls su se očigledno venčali 1681. godine — što je pre nego što je zakon stupio na snagu. Pošto se novi zakon nije primenjivao retroaktivno, i možda takođe zato što je lord Baltimor 1684. godine napustio Merilend na neodređeno, Batlerova i Čarls su proživeli ostatak svojih života kao robovi Vilijama Bormana, ’vlasnika’ muža Elenor Batler. Imali su sedmoro ili osmoro dece, a svi su bili rođeni nakon odbijanja zakona iz 1664. godine; svejedno su bili rođeni kao robovi. Jedan sin, Džek, pobegao je i kasnije kupio svoju slobodu od porodice Borman. Ostali su ostali robovi.
U oktobru 1770, dvoje od njihovih potomaka — još uvek u ropstvu — podneli su zahtev za svoju slobodu na osnovu toga što su potomci belkinje. Meri Batler je bila praunuka Nela Batlera, ali provincijalni sud je presudio protiv njih — navodeći da „mnogi od ovih ljudi, ako se oslobode, ne mogu da se mešaju sa nama i postanu članovi društva”. Druge tužbe koje su podnosili ostali potomci usledele su 1780-ih. Godine 1787, ćerka Meri i Vilijama — istog imena kao i majka, Meri — dobila je parnicu za svoju slobodu, ali u pitanju je bila proceduralna pobeda lišena bilo kakvog posebnog presedana. I dok se njen pravobranilac nadao da će sud da odluči kako bilo koji rob belkinje ne može da bude rob, takva odluka i dalekosežni efekti koje bi donela nisu bili susretljivi. Umesto ovoga, sud je doneo odluku da pošto nema dokaza pravnog braka između Nil Batler i Negroa Čarlsa, odredbe zakona iz 1664. godine koje su osuđivale nju i njenog potomka ne treba da se primenjuju u ovom slučaju. Ova kompromisna presuda dala je Meri Batler slobodu bez ikakvog značajnog efekta na prava svojine u državi.
Napomene
Reference
Литература
Категорија:Рођени 1665. Kategorija:Amerikanci Kategorija:Ženska prava