Велики Тимочки андезитски масив налази се у источној Србији и представља предео богат облицима палеовулканског рељефа. Он има меридијански правац пружања, од Мајданпека на северу до Сокобањске и Књажевачке котлине на југу. Дужина масива износи преко 80 km а ширина до 22 km.
Андезитски масив настао је у прошлости изливањем огромних маса андезита и дацита у пространој потолини између планина Старице, Кучаја, Ртња и Тупижнице и долине Тимока. На овом простору вулкански рад био је интензиван још у горњој креди, у периоду од пре 80 - 60 милиона годинаStanković, N., Cvetković, V., Mladenović, A., Cvetkov, V., Prelević, D., Gerya, T. 2026. Post-obduction slab dynamics in the Balkans and its role in Late Cretaceous magmatism: A numerical modelling approach. Gondwana Research, 151: 1 - 17.
У рељефу масива преовлађују купаста узвишења која су поређана у низове. Јован Цвијић издвојио је три низа вулканских купа: Првулове чуке, Страхинове чуке и низ Тилва Њагре. Ови низови купа имају правац ССЗ-ЈЈИ и истичу се у планинском масиву Црног врха који је изграђен од андезита. Између купа, у интерколинским улегнућима, нема речних токова и долина. Према Јовану Цвијићу, то је примарни рељеф од вулканских ерупција. Купе ретко представљају један врх, већ се на терену издиже неколико главица. Оне се издижу око 80-180 m изнад околног терена. Од низова купа одвајају се бочне косе које чине утисак споредних кратера. Таква је бочна Меџинова чука изнад Брестовачке бање. Чука Лужуко представља комплекс андезитских главица.мини|Поглед на палеовулканску купу Тилва Њагра са обале Борског језера.
Палеовулканска купа Тилва Њагра је најизразитија купа у читавој еруптивној области. Одликује се очуваном формом правог вулкана, симетричним странама и бочном, паразитском купом, Тилва Миком. Главна купа висока је 770 m а Тилва Мика 625 m.
У сливу Злотске реке, између села Злота и Брестовачке бање, налази се читав низ мањих палеовулканских купа. Најизразитије од њих су Кумастакан, јужно од планинске масе Црног врха и Крште Сатули код Злота, у подножју источног одсека планије Кучаја. Купа Кумастакан (730 m) је широка у бази око 1 km, а њена релативна висина је 250 m. Крште Сатули (432 m) се диже око 190 m изнад корита Злотске реке и има идеалну конусну форму. Идући од Црног врха ка југу јавља се читав низ мањих купа: Краку Илијон 660 m, Руђина Галоњи 653 m, Ремецова чука 524 m, Девесељ 507 m, Скорушулуј 490 m, Првулово брдо 600 m, Савачки камен 498 m итд.
Андезитске купе пружају се и далеко на север али и југ у односу на Црни врх. Северно од Црног врха истичу се Шуш, Коруге, Купинова глава итд. док их на југу има особито на Јежевици, између Ртња и Тупижнице. Оне су мање морфолошки изразите и знатно преиначене ерозијом.Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
Референце
Категорија:Геологија Категорија:Облици рељефа Категорија:Географија Србије