мини|253x253пиксел|Џамије и минарети у Каиру. Ислам је званична религија у Египту. Религија у Египту контролише многе аспекте друштвеног живота и одобрена је од стране закона. Становници Египта су претежно муслимани, са знатним бројем хришћанског становништва, иако процене знатно варирају у одсуству званичне статистике. Пошто је попис становништва из 2006. године искључивао религију, број присталица различитих религија обично је груба процена од стране верских и невладиних организација.
У Египту се налазе две велике религијске институције. Џамија Ал-Азхар, основана 970. године п. н. е. од стране Фатимидског калифата као први исламски универзитет у Египту и Коптска оријентално-православна црква у Александрији, основана средином 1. века (око 42. године) од стране апостола и јеванђелисте Марка.
У Египту, муслимани и хришћани живе као комшије, деле заједничку историју, национални идентитет, етничку припадност, расу, културу и језик.
За време мандата Хосни Мубарака, 2002. године, коптски Божић (7. јануар) признат је као службени празник, иако се хришћани жале на то да су минимално заступљени у спровођењу закона, државној безбедности и јавним функцијама, те да су дискриминисани у послу на основу своје религије.
Демографија мини|Чест призор у Египту: Џамија поред цркве. На основу једног истраживања, 94,9% Египћана су сунитски муслимани, 5,1% су хришћани, а мање од 1% су јудаисти, будисти или нека друга религија. Удео хришћана у египатској популацији је према званичним статистикама опао, а највећи удео у прошлом веку пријављен је 1927. године, када је званични попис становништва забележио 8,3% хришћана у Египту. У сваком од седам наредних пописа, проценат се смањивао, а завршио је на 5,7% 1996. године. Међутим, већина хришћана је одбацила ове бројке тврдећи да их има више него што је пребројано. Хришћани тврде да чине до 15 или чак 20% египатског становништва. У државним новинама Ал Ахрам 2017. године писало је да је проценат хришћана између 10% и 15%.
Према подацима Централне обавештајне агенције (ЦИА) из 2015. године, сунитски муслимани чине 90% становништва Египта, а хришћани преосталих 10%."Muslim population", The 2009 American Pew Forum on Religion and Public Life (PDF) Велики број сунитских муслимана прате суфистичке законе. У Египту наводно живи око педесет хиљада ахмадијских муслимана. Процењује се да шиитски муслимани и исмаилисти имају од 800 хиљада до 2-3 милиона чланова у Египту.
Већина египатских хришћана припада Коптској православној цркви Александрије, оријенталној православној хришћанској цркви. Друге хришћанске деноминације укључују католике, мароните, грчке православце, јерменску апостолску цркву и агликанце. Најскорије изјаве, од стране папе Шенуда трећег и епископа Моркоса из Шубре 2008. године, сугеришу да број православних хришћана у Египту прелази 12 милиона. Друге процене црквених званичника повећале су тај број на 16 милиона. Коптска православна црква тврдила је да се ове цифре заснивају на редовним ажурирањима чланарина. Протестантске цркве тврде да имају чланство од око 300 хиљада Египћана, а за Коптску цркву процењује се да има отприлике исто толико чланова. Ове бројке стављају проценат хришћанског становништва између 10% и 20% од укупног египатског становништва.
Постоји мала, али историјски значајна неимигрантска бахаи популација, за коју се процењује да има 2 хиљаде чланова и далеко мању заједницу него Јевреји; непознати број Египћана изјашњава се као атеисти и агностици, као јавни израз непоштовања ирелигијског ризика од узнемиравања и правних санкција. Историјска древна египатска религија настала је у Египту након појаве хришћанства у 1. веку и највероватније је била потпуно одсутна до времена када се ислам појавио у 7. веку.
Слобода религије и људска права мини|270x270пиксел|Универзитет Ал-Азхар Слобода вероисповести званично је призната од стране египатског устава, али је ефикасно ограничена владином интервенцијом и секташким сукобом. Неки аспекти закона у земљи су засновани на исламским принципима. Религије које нису ислам обично се морају сматрати компатибилним са шеријатима и петицијом о легалном признавању. Иако држава обезбеђује средства за изградњу џамија и обуку имама, таква помоћ се не проширује за немуслиманске заједнице, чији се захтеви за грађевинске дозволе често одбијају или одлажу. Поједини припадници мањинских религија се такође често суочавају са дискриминацијом од стране владиних званичника, који им често одбијају личне карте, изводе из матичних књига и брачне сертификате. Власти често не санкционишу појединце који су укључени у нападе на припаднике мањинских религија, уместо тога се ослањају на несудске поступке како би избегли вређање муслиманске већине. Влада такође дискриминише мањинске исламске верске групе, а нарочито шиитске муслимане, који се суочавају са отвореном званичном дискриминацијом, укључујући и забрану приступа Универзитету Ал-Азхар.
Врховни управни суд Египта је 2006. године направио јасну правну разлику између "признатих религија" (тј. ислама, хришћанства и јудаизма) и осталих религиозних веровања. Ова одлука ефективно делегитимизује и забрањује обичаје свих осим три Аврамске религије и учинила је неопходним да неарапске верске заједнице чине кривично дело или да им египатске личне карте буду одбијене, све до 2008. године када је суд у Каиру пресудио да непризнате верске мањинске заједнице могу добити изводе из матичне књиге рођених и идентификационе документе, све док изостављају своју религију на судским документима.
Рестрикције конверзије Иако је слобода вероисповести загарантована уставом Египта, према Хјуман Рајтс Воч, Египћани могу да се конвертују у ислам без икаквих потешкоћа, али муслимани који желе да се конвертују у хришћанство наилазе на потешкоће у добијању нових докумената, а неки су ухапшени због наводног фалсификовања таквих докумената. Коптска заједница, међутим, труди се да спречи конверзије из хришћанства у ислам због лакоће којом хришћани често могу постати муслимани. Јавни званичници, конзервативни какви јесу, појачавају сложеност правних поступака потребних за признавање промене религије у складу са законом. Сигурносне агенције понекад тврде да таква претварања из ислама у хришћанство (а понекад и обратно) могу изазвати друштвене немире, а тиме се оправдавају неправедним притварањем субјеката, инсистирајући на томе да једноставно предузимају кораке како би спречили могуће друштвене проблеме. Управни суд у Каиру је 2007. године одбио 45 грађана да добију личне документе који потврђују враћање у хришћанство након конверзије у ислам. Међутим, у фебруару 2008. године, Врховни управни суд поништио је одлуку, дозвољавајући 12 грађана који су хтели да се врате у хришћанство да поново наведу своју религију у личну карту, али морају навести да су накратко прихватили ислам.
мини|Црква Пресвете Богородице у Каиру
Односи са коптском мањином Коптски хришћани, као највећа етно-религијска мањина у Египту, највише су под негативним утицајем евентуалног дискриминаторног законодавства. Копти у Египту суочили су се са растућом маргинализацијом након државног удара 1952. године, који је водио Гамал Абдел Насер. Донедавно су хришћани морали да добију одобрење председника чак и за мање поправке у црквама. Иако је закон олакшан 2005. године преношењем ауторитета на гувернере, Копти се и даље суочавају са многим препрекама у изградњи нових цркава. Ове препреке нису толико велике приликом изградњи џамија.
Муслимани и хришћани деле заједничку историју и национални идентитет; међутим, понекад су се појављивале религиозне тензије, као и поједини чинови предрасуда и насиља. Најзначајнији је био Кошех напад 2000.2001 године, у коме су муслимани и хришћани били укључени у крваве, међурелигијске сукобе. "Двадесет хришћана и један муслиман су убијени након избијања нереда у насељу Ел Кошех, 440 km јужно од Каира." У селу Кафр Салама, 2005. године је узнемиреност између муслимана и хришћана довела до смрти муслимана. Муслимански сељаци су касније напали Абу Сифин цркву и неколико хришћанских домова и опљачкали неколико трговина пре него што су државни органи завели ред. Једна особа, коју је полиција описала као пијану и луду, 2006. године напала три цркве у Александрији, остављајући једну мртву и 5 до 16 особа повређених, иако нападач никад није био повезан ни са једном организацијом. На православни Божић, 7. јануара 2010. године, муслимански револвераш пуцао је на хришћанске вернике, што је довело до убиства седам коптских хришћана. Најмање 21 особа је убијена, а 83 су рањене 1. јануара 2011. године када је аутомобилска бомба експлодирала испред Коптске хришћанске цркве у Александрији. У Каиру је 11 људи страдало 7. маја 2011. године када је спаљена црква. Затим су, 14. октобра 2012. године, у одсуству званичника безбедности, два муслимана су убијена након што су покушали да киднапују жену из хришћанске породице.
Јануара 2013. године, када је било муслиманско братство на власти, хришћанска непрофитна организација Отворена врата је на свом годишњем списку означила Египат као 25. најтеже место за живот хришћана.
Религије у Египту
Признате Аврамске религије
Ислам мини|327x327пиксел|Поглед на Исламски Каиро са Цитаделе у Каиру Ислам је државна религија у Египту од измене другог члана египатског устава 1980. године, пре него што је Египат признат као секуларна земља. Огромна већина египатских муслимана су сунити, са мањим заједницама мутезила, исмаилиста и шиита, које чине остатак. Значајан број сунитских Египћана такође прати природне наредбе суфизма. Египат је домаћин најважнијој сунитској институцији на свету, универзитету Ал-Азхар. ТО је најстарија исламска институција виших студија (основана око 970. године п. н. е.), а многи је сматрају најстаријим универзитетом на свету.
Различите друштвене групе и класе у Египту различито примењују ислам у својим свакодневним животима. Писмени теолози Ал-Азхара одбацују популарну верзију ислама коју практикују религијски проповедници и сељаци у селима, што је у великој мери утицало на суфизам. Суфизам је процветао у Египту откако је ислам први пут усвојен. Већина муслимана из више и средње класе верује да је религиозно изражавање или приватно за сваког појединачно или да ислам треба да игра доминантнију улогу у јавном животу. Исламски религијски покрети оживљавања, који не маре за класе, дуго времена су присутни у већини градова и у многим селима.
Према уставу Египта, свако ново законодавство мора се макар имплицитно сложити са исламским правом. Главнину Ханифијског мезхеба сунитског ислама у великој мери контролише држава преко Визарет Ал-Авкафа (Министарство верских послова). Ал-Авкаф контролише све џамије и надгледа муслиманске свештенике. Имами се обучавају у Имам стручним школама у Ал-Азхару. Министарство подржава сунитски ислам и има комисије овлашћене да дају Фатва пресуде о исламским питањима.
Хришћанство мини|329x329пиксел|10-20% Египћана су хришћани чланови Коптске оријентално-православне цркве. Коптско хришћанство становништво у Египту је највећа хришћанска заједница на Блиском истоку и у северној Африци, а броји између 10% и 15% становника Египта, према различитим статистикама. Око 95% египатских хришћана припада Коптској православној цркви у Александрији. Традиционално се верује да је Оријенталну православну цркву основао Марко Јеванђелиста у 1. веку. На челу цркве налази се папа Коптске православне цркве у Александрији и сведочи о снажном египатском хришћанском наслеђу. Ова црква има око 20 милиона присталица широм света.