Јохан Бес (; Пешта, 1822 1887) био је бечки сликар портретиста и цртач који је од 1846. радио у Србији многобројне портрете познатих личности, углавном као сарадник Анастаса Јовановића. Портретисао је Обреновиће, Карађорђевиће као и породицу Анастаса Јовановића.
Живот и дело
Студије сликарства завршио је на Академији у Бечу, где је тада такође био и Анастас Јовановић одакле потиче њихово познанство и сарадња. На академији је студирао је од 1839. до 1843.
Године 1845. Анастас је дошао на идеју да изда "Споменике Сербске", којима би од заборава сачувао најзначајније личности и догађаје из српске историје од најстаријих времена. 1850. Анастас је у Бечу имао своју радионицу, и како је све литографије израђивао по својим фотографијама или уљаним сликама других сликара, Јохан Бес је био сарадник који је ишао у Србију да портретише тражене личности.
Јовановићева кћерка Катарина наводи да њен отац није сам радио портрете, већ је за то "имао вештог портретисту Јохана Беза; њега је више пута слао и у Србију кад му беше потребан лик неке личности ван домашаја његовог фотографског објектива."
Од 1846. почиње са радом портрета и копијама слика у Србији.
Године 1861, постаје члан "Wiener Künstlerhaus".
Изабрани радови
Многи његови радови су изгубљени али су остали сачувани њихови називи: два портрета проте Матије Ненадовића из 1846. (први нестао у Првом светском рату, а други заведен као рад непознатог сликара - налази се у Универзитетској библиотеци у Београду) Карађорђе (урађен према копији В. М. Боровиковског) кнез Милош (према делу аустријског сликара Ајнзела) кнегиња Љубица (према слици Павела Ђурковића) портрет кнегиње Јулије
Радио је и портрет Анастаса Јовановића 1858. (једини потписан од стране сликара са J. Böss 858) и целе његове породице који су стајали у Анастасовој кући у Косовској 25, а данас се сви налазе у Музеју града Београда): портрет мајке Марије Јовановић око 1845-1855. изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице у Београду. портрет сестре Катарине Хаџи-Поповић, око 1850. Катарина је била удата за касационог судију Великог суда Николу Хаџи-Поповића по коме се крај Београда зове Хаџипоповац портрет сина Константина Јовановића као дечака, око 1852-1855
За Анастаса је урадио и велики репрезентативни портрет кнеза Михаила Обреновића (око 1860) који је такође стајао у салону Анастасове куће. Данас је у власништву Музеја града Београда, изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице.
Неки његови радови настали су по фотографијама Анастаса Јовановића, као што су: Његош (1847. Музеј на Цетињу) Његошев брат Перо Томов (1847. Музеј на Цетињу) Стеван Книћанин
Остали значајни портрети су: кнез Александар Карађорђевић кнез Михаило, 1847. Николај I Павлович
Галерија
Референце
Литература
"Српска породична енциклопедија том 3, Ба-Би", Народна књига, 2006. Београд "Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда". Ангелина Ж. Банковић, Годишњак града Београда Књ. LVIII, 2011. "О животу и раду Анастаса Јовановића". Катарина Јовановић, СКГ VIII/8, 1926. Београд "Анастас Јовановић, талботипије и фотографије". Радмила Антић, Музеј града Београда, 1986. Београд "Живот и дело Анастаса Јовановића, првог српског литографа." Павле Васић, Народна књига, 1962. Београд
Категорија:Рођени 1822. Категорија:Умрли 1887. Категорија:Српски сликари Категорија:Аустријски сликари