мини|Пегаве хијене на лешини импале коју су украли од гепарда у Масаи Мара националном парку у Кенији. Фауна Африке, у ширем смислу, су све животиње које живе у Африци, као и морима и острвима која је окружују. Карактеристичнија афричка фауна се налази у афротропском екорегиону. Лежи готово потпуно у тропским областима и подједнако јужно и северно од екватора, те тако ствара повољне услове за богату дивљину.
Порекло афричке фауне Док најранији трагови живота у записима Африке потичу од најранијих времена, формирање афричке фауне, какву је данас знамо, почело је са поделом суперконтинента Гондване у средњем мезозоику. мини|Континенти Лауразија и Гондвана пре 200 милиона година.Након тога, разликују се четири до шест фаунских скупова, Афричких Фаунских Слојева (АФС). Изолација Африке на махове је прекидана испрекиданим "филтерским правцима" који су је повезивали са осталим континентима Гондване (Мадагаскар, Јужна Америка и можда Индија), али углавном са Лауразијом. Размене са Гондваном биле су ретке и углавном је то било расипање изван Африке, док су размене са Лауразијом биле бројне и двосмерне, иако су углавном биле из Лауразије у Африку. Упркос овим везама, изолација је резултирала изузетним удаљењем, лошом разноликошћу и појавом ендемичних врста у Африци. Мадагаскар је био одвојен од континенталне Африке током распада Гондване раније у креди, али је вероватно био поново повезан са копном у еоцену.
Прва неогенска размена фауне одвијала се у средњем миоцену (када су уведени Myocricetodontinae, Democricetodontinae и Dendromurinae).
Током раног терцијара, Африку је покривала огромна зимзелена шума насељена ендемском шумском фауном са многим врстама заједничким са јужном Азијом. У плиоцену клима је постала сува и већина шуме је уништена, шумске животиње су се склањале на преостала шумска острва. У исто време, широк копнени мост повезује Африку са Азијом и постојала је велика инвазија животиња степске фауне у Африку. На почетку плеистоцена обновљен је влажни период и већина шуме је обновљена, док је травна фауна била подељена и изолована, као што је претходно била шумска фауна. Садашња шумска фауна стога има двоструко порекло, делимично потиче из ендемске фауне и делимично из степских облика које се прилагођавају шумском животу, док се садашња саванска фауна слично објашњава. Изолација у прошлим временима резултирала је присуством блиско повезане подврсте у широко издвојеним регионима.E. Lönnberg, The Development and Distribution of the African Fauna in Connection with and Depending upon Climatic Changes. Arkiv for Zoologi Африка, из које потичу људи, показује много мање доказа о губицима у плеистоценском мегафаунском изумирању, могуће јер је коеволуција великих животиња са раним људима обезбедила довољно времена да развију ефикасну одбрану. Њихова ситуација у тропима је такође поштеђена од плеистоценске глацијације и клима се није превише променила.
Бескичмењаци лево|мини|Велики источноафрички пуж Постоје велике празнине у људском знању о афричким бескичмењацима. Источна Африка има богату коралну фауну са око 400 познатих врста. Тамо такође живи више од 400 врста бодљокожаца и 500 врста морских маховина, као и једна врста медузе (Carybdea alata). Од ваљкастих црви, људски паразити су Onchocerca volvulus, Necator americanus, Wuchereria bancrofti и Dracunculus medinensis. Неки битни биљни паразити су Meloidogyne, Pratylenchus, Hirschmanniella, Radopholus, Scutellonema and Helicotylenchus. Само неки баршунасти црви, Peripatopsis и Opisthopatus живе у Африци. Највећа разноликост слатководних мекушаца налази се у језерима Источне Африке. Од морских пужева, мања разноликост је присутна на атлантској обали, више у тропском региону Западног Индијског океана (преко 3000 врста гастропода са 81 ендемичном врстом).S.M. Goodman et al. (eds.) The Natural History of Madagascar, University Of Chicago Press. Коври шкољке коришћене су као новац од стране домородаца Африке. Фауна пулмоната нарочито је богата у Афромонтанским регијама, а у Африци постоје и неке ендемичне породице (нпр. Achatinidae, Chlamydephoridae), али су и друге тропске породице такође уобичајене (Charopidae, Streptaxidae, Cyclophoridae, Subulinidae, Rhytididae). Пронађено је и 156 врста тардиграда,A. Jörgensen, Graphical Presentation from the African Tardigrade FaunaUsing GIS with the Description of Isohypsibius malawiensis sp. n. (Eutardigrada: Hypsibiidae) from Lake Malawi, Zoologischer Anzeiger Vol 240,2001Meyer, H.A. & Hinton, J.G. 2009. те око 8 хиљада врста пауколиких зглавкара. Афричка диплопода Archispirostreptus gigas једна је од највећих на свету. Присутно је и 20 родова слатководних ракова.
Подземне заједнице животиња у Африци су слабо познате. Предузете су неке еколошке студије у макрофауни, углавном у Западној Африци. Земне глисте су интензивно истраживане у Западној и Јужној Африци.Plisko, J.D. 2006.
Инсекти мини|Хумка термита у Боцвани. Приближно 100.000 врста инсеката пронађено је у Подсахарској Африци, али постоји јако мало информација о фауни као целиниS.E. Miller, & L.M. , (процењено је да афрички инсекти чине око 10-20% свих светских врста инсекатаK.J. Gaston and E. Hudson, Regional patterns of diversity and estimates of global insect species richness. Biodiversity and Conservation 3,493-500 (1994) и око 15% нових врста долази из афротропског региона). Једини ендемски афрички ред инсеката је Mantophasmatodea.
Пронађено је око 875 афричких врста вилинског коњица.
Locusta migratoria и Schistocerca gregaria биле су озбиљне претње афричкој економији и људском благостању.
Африка има највећи број родова термита од свих континената, и преко 1.000 врста термита.
Од двокрилаца, број пронађених афричких врста је око 17.000.Crosskey,R.W.(Ed.) Catalogue of the Diptera of the Afrotropical Region. London, British Museum, 1980 Natalimyzidae, нова породица акалиптратних двокрилаца недавно је пронађена у Јужноафричкој Републици.Barraclough, D. A. & McAlpine, D. K. Anopheles gambiae, Aedes aegypti и цеце мува су важни преносиоци болести. У Африци је познато 1.600 врста пчела. и 2.000 врста мрава међу другим опнокрилцима.
У Африци такође живи и 3.607 врста лептира, што је најпознатија група инсеката.Ackery, P. R. et al., (eds.) 1995. Carcasson’s African Butterflies. An Annotated Catalogue of the Papilionoidea and Hesperioidea of the Afrotropical Region. CSIRO, Canberra Ларве мољца Gonimbrasia belina су део јужноафричке кухиње. Међу бројним врстама афричких буба, познати су Scarabaeus, Augosoma centaurus, Manticora и огромни Goliathus.
Лептири лево|мини|Papilio demodocus из Танзаније. Жаришта лептира укључују конговске шуме и гвинејски мозаик шума и савана. Неки лептири (Hamanumida daedalus, Precis, Eurema) су посебно везани за пашњаке и саване. Многи од њих имају веома велике популације и широк спектар. Јужна Африка има једну од највиших размера лептира плаваца (48%) за било који регион у свету са бројним врстама ограничених неким регионом. Северна Африка је у Палеоарктичкој зони и има различит састав врста.
Родови који имају бројне врсте у Африци укључују Charaxes, Acraea, Colotis и Papilio, од којих су најзначајнији Papilio antimachus и Papilio zalmoxis. Потпородица Lipteninae ендемична је за афротропе и укључује родове богате врстама као што су Ornipholidotos, Liptenara, Pentila, Baliochila, Hypophytala, Teriomima, Deloneura и Mimacraea. Потпородица Miletinae је већином афричка, од којих је најзначајни род Lachnocnema. Ендеми Nymphalidae укључују Euphaedra, Bebearia, Heteropsis, Precis, Pseudacraea, Bicyclus и Euxanthe. Ендеми Pieridae укључују Pseudopontia paradoxa and Mylothris. Ендеми скелара укључују Sarangesa и Kedestes. Највећа разноликост врста налази се у Демократској Републици Конго, који је дом за 181 врста које су ендемске.
Рибе мини|Целакант, живи члан групе риба за коју се дуго мислио да је изумрла. Африка је континент најбогатији слатководним рибама, са око 3000 врста.N. Myers, The Rich Diversity of Biodiversity Issues. (In: Biodiversity II, ed. E.O. Wilson et al., National Academy Press, 1997)Lévêque et al. (2008). Global diversity of fish (Pisces) in freshwater. Hydrobiologia, 595, 545–567 Источноафричка велика језера (Викторија, Малави и Тангањика) су центар биодиверзитета многих риба, посебно циклида (имају више од две трећине процењених врста у својој породици).I.P. Farias et al., Total Evidence: Molecules, Morphology, and the Phylogenetics of Cichlid Fishe Journal of Experimental Zoology (Mol Dev Evol) Регион Западноафричких обалних река само је део Западне Африке, али има 322 врсте западноафричких врста риба, са 247 ограничених само на ову област и 129 ограничених на још мањи опсег. Фауна централних река обухвата 184 врсте риба, са 119 ендемичних врста и само 33 врста ограничених на мале области.T. Moritz and K. E. Linsenmair, West African fish diversity – distribution patterns and possible conclusions for conservation strategies (in African Biodiversity: Molecules, Organisms, Ecosystems, Springer, 2001) Морска разноликост је највећа у близини обале Индијског океана, са око 2000 врста.Richmond, M.D. (ed.) 1997. A Guide to the Seashores of Eastern Africa and the Western Indian Ocean Islands. Sida/Department for Research Cooperation, SAREC
Карактеристичне за афричку фауну су гргечке (Lates, tilapia, Dichistiidae, Anabantidae, Mudskipper, Parachanna, Acentrogobius, Croilia mossambica, Glossogobius, Hemichromis, Nanochromis, Oligolepis, Oreochromis, Redigobius, Sarotherodon, Stenogobius и друге), Gonorhynchiformes (Kneriidae, Phractolaemidae), неке рибе дводихалице (Protopterus), Characiformes (Distichodontidae, Hepsetidae, Citharinidae, Alestiidae), Osteoglossiformes (Xenomystus nigri, Gymnarchidae, Mormyridae, Pantodontidae), Siluriformes (Amphiliidae, Anchariidae, Ariidae, Austroglanididae, Clariidae, Claroteidae, Malapteruridae, Mochokidae, Schilbeidae), Osmeriformes (Galaxiidae), Cyprinodontiformes (Aplocheilidae, Poeciliidae) и Cypriniformes (Labeobarbus, Pseudobarbus, Tanakia и друге).
Водоземци Ендемске породице у Африци су Arthroleptidae, Astylosternidae, Heleophrynidae, Hemisotidae, Hyperoliidae, Petropedetidae и Mantellidae. Такође су широко распрострањене Bufonidae (Bufo, Churamiti, Capensibufo, Mertensophryne, Nectophryne, Nectophrynoides, Schismaderma, Stephopaedes, Werneria, Wolterstorffina), Microhylidae (Breviceps, Callulina, Probreviceps, Cophylinae, Dyscophus, Melanobatrachinae, Scaphiophryninae), Rhacophoridae (Chiromantis), Ranidae (Afrana, Amietia, Amnirana, Aubria, Conraua, Hildebrandtia, Lanzarana, Ptychadena, Strongylopus, Tomopterna) и Pipidae (Hymenochirus, Pseudhymenochirus, Xenopus). "Глобална процена водоземаца" од 2002. до 2004. године од стране Међународне уније за заштиту природе, открила је да за само око 50% адротропских водоземаца постоје мале бриге за очување, отприлике 130 врста је угрожено, од чега је једна четвртина у критичној фази. Скоро сви водоземци Мадагаскара (238 врстаAndreone F, Carpenter AI, Cox N, du Preez L, Freeman K, et al. (2008) The Challenge of Conserving Amphibian Megadiversity in Madagascar.) су ендемични за тај регион. Западноафричка жаба голијат је највећа врста жаба на свету.
Гмизавци десно|мини|216x216пиксел|Западна зелена мамба, отровна змија. Центар разноликости камелеона је Мадагаскар. Змије пронађене у Африци укључују atractaspididae, морске змије (кобре, Aspidelaps, Boulengerina, Dendroaspis, Elapsoidea, Hemachatus, Homoroselaps и Paranaja), causines, viperines (Adenorhinos, Atheris, Bitis, Cerastes, Echis, Macrovipera, Montatheris, Proatheris, Vipera), colubrids (Dendrolycus, Dispholidus, Gonionotophis, Grayia, Hormonotus, Lamprophis, Psammophis, Leioheterodon, Madagascarophis, Poecilopholis, Dasypeltis, итд.), pythonids (питон), слепе змије (Typhlops) и витке слепе змије (Leptotyphlops, Rhinoleptus).