мини|Изглед чесме 250px|мини|десно|Уређени простор око чесме Хајдучка чесма једна је од најстаријих београдских чесама са изворском водом и један од симбола Београда. Налази се у источном делу београдског парка Кошутњак, у његовом подножју, са десне стране пута који води до Пионирског града. Околни простор представља заштићени природни резерват. Поузданих података о времену када је овај извор претворен у јавну чесму нема, али се предпоставља да је сама чесма подигнута у 18. веку, за време владавине кнеза Милоша и његовог сина Михаила, кад је Кошутњак претворен у ловиште.

Историјат Порекло имена ове чесме није познато, као ни када је тачно подигнута, али се претпоставља да је то било крајем 18. века. Као чесма уређена је у доба кнеза Милоша и његовог сина кнеза Михајла, у време када је Кошутњак претворен у ловиште. Према неким изворима, уређена је 1828. године.

О Хајдучкој чесми има мало сачуваних записа. Први у коме се она помиње је тестамент Доситеја Обрадовића, у коме је изнео жељу да буде сахрањен поред Хајдучке чесме. У каснијем запису, из 1828. године, спомиње се уређење чесме, а у запису из 1904. првомајски скуп српских социјалиста који је поред ње одржан. Запис у „Београдским општинским новинама“ из 1937. године каже: „Хајдучка чесма у Кошутњаку озидана каменом. Зид дуг 4-5 метара, а висок до 3 метра. У зиду се налазе три удубљења и у сваком по једна славина. Вода тече само из једне славине и то врло слабо.“

Хајдучка чесма место је многих историјских и културних догађаја, који су се десили у њеној близини. Обновљена је између 2001. и 2003. године.

Место погибије кнеза Михајла

Недалеко од Хајдучке чесме налази се место погибије кнеза Михајла Обреновића.. На пропланку на којем је 29. маја 1868. године убијен, налази се подзидана зараван са ниским каменим стубовима између којих је разапет масивни украсни ланац. Место уоквирује ограда од кованог гвожђа.

Првомајски уранак Кошутњак је средином 20. века постао веома популарно излетиште Београђана. Нити један велики празник није могао да прође без масовног окупљања у овом парку. Као велико излетиште први пут спомиње 1904. године, када су српски социјалисти управо поред Хајдучке чесме по први обележели 1. мај.

Концерти код Хајдучке чесме Идеја да се на простору код Хајдучке чесме на Топчидеру одржавају музички догађаји није нова. Први је на овом месту концерт организовао Зоран Мишчевић са својом групом Силуете још 1969. године. Ту је 1972. и 1973. свирала и група Поп машина (касније Рок машина), на челу са Робертом Немечеком. На другом концерту, 1973. као једна од предгрупа је свирала и група Јутро, од које се касније формирало Бијело дугме.

Хајдучка чесма посебно је постала популарна после 1977. године када је у близини одржан концерт рок групе Бијелог дугмета, који се сматрао југословенским Вудстоком. Овом догађају присуствало је око 80.000 посетилаца. Концерт код Хајдучке чесме сматра се једним од најчувенијих концерата седамдесетих година у тадашњој Југославији.

Изглед мини|250x250п|Људи и данас користе воду са Хајдучке чесме (Ускрс 2026) Садашњи изглед чесме датира с краја XIX века са каменим деловима профилације, док су остале површине покривене вештачким каменом у XX веку.

Фасада чесме је обликована у неоренесансном стилу, са класичним соклом, три засведене нише са лулама за воду, које су по вертикали подељене јонским пиластерима, и профилисаним кровним венцем. Чесма је широка 55 цм, а укупна висина фасадног дела је 350 цм.

Исправност воде Вода са овог извора некада је била позната као добра. У народу се чак веровало и да је лековита, али за то никада није било званичних доказа. Према подацима Градског завода за јавно здравље, тренутно (август 2026) није безбедна за пиће.

Види још Београдске јавне чесме Концерт код Хајдучке чесме Концерт код Хајдучке чесме (музички албум) Шума храста лужњака и граба код Хајдучке чесме

Референце

Категорија:Чесме у Београду Категорија:Грађевине на Чукарици Категорија:Кошутњак (Београд)