Тирион Ланистер (), такође познат као Баук () или Полутан (), јесте измишљени лик у серијалу романа епске фантастике Песма леда и ватре које је написао Џорџ Р. Р. Мартин. Први пут се појављује у првом роману овог серијала — Игри престола. Лик Тириона је -{The New York Times}- описао као једну од најбољих креација Џорџа Р. Р. Мартина као и једног од најпопуларнијих ликова. Популарност лика је навела Мартина да објави илустровану колекцију са Тирионовим цитатима Ум и мудрост Тириона Ланистера (2013). Мартин је рекао да је то његов омиљени лик у серијалу. Лик Тириона играо је амерички глумац Питер Динклиџ у -{HBO}- телевизијској адаптацији Игра престола. Представљен је у Игри престола (1996) и касније у романима Судар краљева (1998) и у Олуја мачева (2000). Тирион је био је један од битнијих ликова који се нису појавили у наставку Гозби за вране (2005) али се поново појављује у следећем роману Плес са змајевима (2011). Лик ће се такође појавити у следећој књизи Ветрови зиме.
Тирион је човек изразито ниског раста и члан куће Ланистер од Ливачке стене, једне од најбогатијих и најмоћнијих породица на измишљеном континенту Вестерос. Отац му се звао Тивин, и има брата Џејмија и сестру Серсеи. У причи, Тирион користи свој статус племића Ланистера да ублажи предрасуде са којима се носи целог живота, чак и од чланова своје породице. Знајући да га нико никада неће схватити озбиљно, он настоји да олакша себи испијањем вина и бављењем интелектуалним активностима.
Како мирна владавина краља Роберта Баратеона почиње да слаби, Тирион увиђа да је његова породица лоше припремљена за предстојеће догађаје. Он прво себе спашава од намера Кејтлин Старк и њене сестре Лизе Ерин да га убију, онда је послат од стране свог оца Тивина да заведе ред у главном граду Краљевој Луци, као и да обузда свог нећака Џофрија, новог краља, док грађански рат отпочиње. Тирион се мучи да ојача и заштити град и чланове породице који га мрзе и одбијају да увиди опасност у којој се налазе; са повратком његовог оца у престоницу, Тирион постаје рањив на бес и сплетке који окружују краља Џофрија, укључујући и оне које потичу од Тирионове превртљиве рођене сестре Серсеи. Тирион још једном избегава смрт али са великом ценом и самим тим што је побегао из Вестероса налази се у још већим проблемима и без подршке ресурса куће Ланистер.
Опис лика
У Игри престола (1996), Тирион је представљен као трећи и најмлађи син богатог и моћног Тивина Ланистера, бивше краљеве деснице, и Џоане Ланистер, која је умрла при његовом порођају. Тирионова старија сестра Серсеи је краљица Вестероса због њеног брака са Робертом Баратеоном, а његов брат Џејми је припадник Краљеве гарде. Описан као ружан кепец са очима различите боје (зелена и црна), Тирион поседује златно плаву косу коју имају сви Ланистери, али има компликован однос са њима. Док поседује привилегије и луксузе своје породице, третиран је као „племић друге класе” због свог стаса. Тирионова мајка Џоана је умрла на порођају и Тивин и Серсеи га мрзе зато што криве Тириона за њену смрт. Иако Тивин не гаји никакву љубав према Тириону, он осећа одговорност према свом сину и одггаја га као члана куће Ланистера. За разлику од Тивина и Серсеи, Џејми јако воли Тириона и третира га љубазно, са поштовањем, пријатељством и љубављу.
Тирион је интелигентан, духовит, начитан и дели очеву вештину пословног и политичког маневрисања. По природи је емпириста. Новинар Time-а, Лев Гросман, је описао лик као „огорченог, циничног, патуљка племића”, називајући га „Мартиновим Фалстафом”. Дејвид Ор из новина The New York Times описао је Тириона као „циника, пијаницу, изопштеника и упадљиво најинтелигентнијег у романима”. Као одбачен лик, изопштеник, он испољава симпатије према малтретираним људима и другима у сличној ситуацији; верзија лика из ТВ серије показује емпатију према ванбрачном сину Неда Старка говорећи: „Сви кепеци су копилад у очима свог оца”. Тирион је од стране других перципиран пре свега по својим деформитетима и пороцима, а не по врлинама и добрим делима. Том Шипи из The Wall Street Journal-а написао је да други ликови потцењују Тириона: „Његов статус кепеца делује као нека врста заштите, јер — иако је вероватно најинтелигентнији лик од свих — нико га не схвата озбиљно.” Препознајући да су Тирионова вицкавост, хумор и домишљатост његов механизам преживљавања, глумац Динклиџ је за The New York Times рекао да „он зна да нема вештина са мачем и да је ово свет који је заиста дубоко насилан. Војна правила. Не би могао да преживи у том свету, с обзиром на сопствену снагу. Дакле, он побеђује људе доскочицама — он је забаван.”
Настанак и опис лика Године 1981, Мартин је сарађивао са Лизом Татл на трију новела које ће касније бити објављене као роман Windhaven: Тирион је проминентан лик и један од ликова из чије тачке гледишта су написани романи из серијала. Дејвид Ор из The New York Times-а и Лев Гросман из Time-а назвали су га једном од Мартинових „најбољих креација”. Напомињући да је овај лик један од Мартинових најпопуларнијих, Дејна Џенингс из The New York Times-а назвао је Тириона „огорченим, али бриљантним патуљком чији хумор, разметљивост и потпуна хуманост га чине (често пијаном) звездом серијала”. Томас М. Вагнер је 2001. написао да би лик „може бити чак најјачи антихерој у читавој савременој фантастици”. Ден Коис из The New York Times-а је такође 2012. приметио да је „за љубитеље романа Тирион међу најомиљенијим међу мноштвом краљева, ратника, девојака, робиња, краљица и чудовишта која насељавају свет Џорџа Р. Р. Мартина”. Мартин је рекао: „Моји читаоци се поистовећују са изопштеним, са аутсајдером, са особом која се бори, а не са златним момком”.мини|Питер Динклиџ Сам Мартин је издвојио Тириона као свог омиљеног лика у серијалу. Тирион се прво појављује у Игри престола (1996), а затим у Судару краљева (1998) и Олуји мачева (2000). Он је један од неколицине главних ликова који „горко недостају”, који се не појављују у Гозби за вране из 2005. године. На свом веб сајту 2006. Мартин је објавио примерак поглавља са Тирионом из његовог следећег романа Плес са змајевима. Пре објављивања Плеса са змајевима 2011, Мартин је потврдио Тирионово присуство у роману и назвао га једним од „ликова које су људи највише чекали”. Гросман се сложио, пишући о Плесу са змајевима: „Сада се камера вратила на главне ликове: Џона Снежног и Денерис Таргарјен и Тириона Ланистера”. Џејмс Понјевозик из Time-а је додао да је повратак ових „омиљених ликова” дао Плесу са змајевима „наративну предност” у односу на Гозбу за вране. У априлу 2012, Мартин је прочитао Тирионово поглавље из свог предстојећег романа Ветрови зиме на Eastercon-у; друго поглавље о Тириону је прочитано на Worldcon-у августa 2013. и касније је објављено у оквиру званичне IOS апликације A World of Ice and Fire 20. марта 2014. године.
Bantam Books је 2013. објавио Ум и мудрост Тириона Ланистера, илустровану колекцију која садржи цитате лика из романа.
Развој На почетку Игре престола, Тирион је духовит, хедонистички радознао, заштићен породичним статусом, али и даље предмет суптилне поруге. Он је можда најинтелигентнији члан своје породице, али је стално потцењиван и маргинализован. Тирион прихвата предности тога што је Ланистер, али је у исто време свестан његових негативних аспеката и сопственог места као срамоте породице. У почетку је он једини Ланистер који је донекле симпатичан Старковима, али је убрзо ухваћен усред сукоба између две куће. Заробљен је и суђено му је, а „све његове вештине договарања мора да искористи једноставно да би остао жив”. Пошто су Старкови и Ланистери сада отворено у рату, Тивин даје задатак Тириону да управља пословима у Краљевој Луци, препознајући да је његов син интелигентан и да је наследио његове вештине управљања државом. У Судару краљева, Тирион ужива у својој новостеченој моћи, али открива да су његови искрени напори да стабилизује владавину свог нећака Џофрија поткопани и осујећени погрешним и себичним махинацијама свих људи око њега. Планира да поништи контрапродуктивне хировите потезе Џофрија и Серсеи, али „веома огорчени патуљак” се нађе у „таласању између реда и катастрофе док покушава да спречи Ланистере да изгубе апсолутно све.” Томас М. Вагнер то назива „дефинишућим тренутком” када Тирион коментарише да је он све што спречава да хаос преплави породицу и становништво које га презире. Роберта Џонсон из Booklist-а упоређује Тириона са прорачунатим насловним ликом романа Ја, Клаудије, аутора Роберта Грејвса.
У Олуји мачева, Тивин поново преузима функцију Краљеве деснице и даје Тириону наизглед немогућ задатак да реформише финансије краљевства. Претходни Тирионови напори, који су били кључни у одржавању Џофрија на власти и спасавању Краљеве Луке од инвазије, скоро су заборављени. Џофри, охрабрен Тивиновим повратком, јавно понижава Тириона; када је Џофри убијен, сви жељно упиру прстом у Тириона. Серсеи чини све што је у њеној моћи да осигура да он буде проглашен кривим на суђењу. Невин, али осуђен на смрт и омражен више него икад, лик Тириона добија мрачни преокрет. Мартин објашњава:
Након што пронађе своју бившу љубавницу Шаи у кревету свог оца, Тирион је задави. Суочивши се са Тивином са самострелом убрзо потом, убија и њега. За Мартина, „две радње су прилично различите, иако се дешавају у неколико тренутака једна од друге”. Аутор наставља: „Он је бесан на лорда Тивина јер је сазнао истину о својој првој жени и шта јој се догодило, и… Лорд Тивин је уверен да, пошто он не воли Тириона, онда нико не може да га воли.” Како Тивин више пута назове Тирионову трагичну прву жену Тишу „курвом”, Тирион га упозорава да престане. Тивин је одувек учио свог сина да мора да следи своје претње ако му неко пркоси, па када он не послуша Тирионово упозорење, кепец га убија. „И то ће га прогањати. Тивин је био његов отац и то ће га и даље прогањати, вероватно до краја живота”, каже аутор. За Мартина, Шаино убиство је нешто друго:
„Миљеник обожаваоца”, Тирион се враћа као један од ликова из чије тачке гледишта је представљена прича књиге Плес са змајевима, у периоду док он бежи из Вестероса након убистава Шаи и оца Тивина „у стању шока због сопствених поступака”. Преко Узаног мора, у Пентосу и Заливу трговаца робовима, ускоро се налази „у готово најпонижавајућијим и најстрашнијим околностима у животу у којем се нагледао много чега”. Одсечен од богатства и утицаја своје породице, мора да искористи своју памет да би преживео. Како Booklist примећује, „његова запањујућа прилагодљивост је очигледна док од заробљеника прелази у завереника, преко роба до плаћеника, а да притом не изгуби свој тактички утицај”. Задржавши своју „окрутну вицкастост која га је водила кроз догађања у прошлости”, Тирион пружа, према Томасу М. Вагнеру, „најтоплије и најсимпатичније тренутке” у роману.
Наративне линије алт=A coat of arms showing a golden lion on a red field|мини|Грб куће Ланистер
Игра престола Тирион је део пратње краља Роберта Баратеона који посећује Зимворел, седиште куће Старк. Он дисциплинује свог нећака принца Џофрија када Џофри одбије да ода поштовање осакаћеном Брену Старку. Затим одлучује да посети Зид са конвојем Ноћне страже, и спријатељује се са копилетом Неда Старка, Џоном Снежним, у Црном замку. Због свог пријатељства са Џоном, Тирион поново посећује Зимоврел на повратку и осмишља специјализовано седло које ће помоћи обогаљеном Брену да јаше коња.