Saznajni relativizam tvrdi da je istina sama po sebi relativna. Ovaj oblik relativizma ima svoj poseban problem, bez obzira na to da li je reč o istini koja je relativna u odnosu na pojedinca, poziciju ili svrhu pojedinca ili pojmovne sheme u okviru koje je istina otkrivena.
Saznajni relativizam (poznat i kao epistemički relativizam, epistemološki relativizam ili kognitivni relativizam) je način razmišljanja gde se činjenice koriste da opravdaju ma koje tvrdnje koje su relativne i subjektivne iz perspektive onih koji tvrde ili poriču neki iskaz.Iris Einheuser, "Varieties of Relativism: Indexical, Propositional and Factual", from the Logos conference on RELATIVIZING UTTERANCE TRUTH, Barcelona, 2005.
Stanovišta Jedan pravac mišljenja upoređuje naučna znanja sa mitologijom drugih kultura, tvrdeći da je to skup mitova našeg društva baziran na društvenim pretpostavkama. Komentari Pola Fajerabenda u knjizi Protiv metode, „Sličnost između nauke i mita su zaista zapanjujuć”i i „Nauka iz prvog sveta je jedna nauka među mnogima”, nekad se citiraju, iako nije jasno da li je Fajerabend nameravao da se oni uzimaju u potpunosti ozbiljno.
Jak program u sociologiji nauke je (prema rečima osnivača Dejvida Blura) „nepristrasan u odnosu na istinu i obmane”."PhilosophyScience2". Приступљено August 11, 2012. Na drugom mestu, Blur i Beri Barns su rekli:„Za relativiste (kao što smo mi) nema smisla pridržavati se ideje da su neki standardi ili uverenja stvarno racionalni, a ne samo lokalno prihvaćeni kao takvi”. U Francuskoj je Bruno Latur tvrdio da „pošto je rešavanje kontroverze uzrok predstavljanja prirode, a ne posledica toga, nikada ne možemo koristiti ishod- prirodu- kako bismo objasnili kako i zašto je rešena kontroverza”.
Iv Vinkin, belgijski profesor komunikacije, odgovorio je na popularno suđenje u kome su dva svedoka dala kontradiktorna svedočanstva izjavivši za časopis Le Soir da „nema transcedentne istine.[...]Nije iznenađujuće što ova dva čoveka, koja predstavljaju dva veoma različita profesionalna sveta, zastupaju drugačiju istinu. Kad to kažem, mislim da u ovom kontekstu javne odgovornosti komisija može da nastavi samo onako kako se to radi”.
Kritika Kognitivni relativizam je neopovrgljiv i kritikuju ga analitički filozofi i naučnici.
Reference
Literatura
Ernest Gellner.
Martin Hollis, Steven Lukes.
Spoljašnje veze
Westacott, E. Cognitive Relativism, 2006, Internet Encyclopedia of Philosophy Westacott, E. Relativism, 2005, Internet Encyclopedia of Philosophy
Категорија:Релативизам