Халиде Едип Адивар (; Истанбул, 11. јун 1883 – Истанбул, 9. јануар 1964) турска је књижевница и списатељица. Прва је значајна жена писац раног републиканског периода турске књижевности. Осим тога била је и велики борац за права жена. Привукла је пажњу радикалним приступом проблемима жена и тражењем новог идентитета жена у својим делима. Била је и први турски писац (уопште) који је написао један „политички“ роман, Yeni Turan (Нови Туран), а у коме је прокламовала идеје покрета пантуркизма, односно туранизма. Такође, била је и прва жена која је завршила Амерички колеџ за девојке и написала своју биографију на енглеском језику.

Биографија мини|Халиде Едип Адивар Халиде Едип Адивар рођена је у Истанбулу, 11.јуна 1883. у Османском царству. Одрасла је у имућној породици чији је дом био стециште културне и интектуалне елите тога доба. Пошто је њен отац био секретар на двору султана Абдулхамида, Халиде је своје образовање стекла захваљујући приватним професорима који су је упознали са европском и османском литературом, те религијом и филозофијом. Осим часова клавира похађала је и часове енглеског, француског и арапског језика, док је грчки језик научила од својих комшија Грка, али и у грчкој школи коју је кратко похађала. Поред тога похађала је и Амерички колеџ за девојке на коме је дипломирала 1901. године. Након завршеног колеџа, Халиде се удала за професора математике, Салих Зеки-бега, са којим је имала два сина. Убрзо је и сама почела да ради у области образовања. Била је ангажована на реформи женских школа у Цариграду. Радила је као и професор књижевности на Универзитету у Истанбулу, где је предавала Западну књижевност.

Након удаје за др Аднана Адивара, Халиде се окреће турском националистичком покрету у коме је била врло активан учесник. Због супротстављања Ататурку била је прогнана, те је све до 1939. године живела у Француској и Енглеској. Била је један од оснивача новинске агенције Анадолија, заједно са новинаром Јунусом Надијом.

Умрла је 9. јануара 1964. године у Истанбулу, где је и сахрањена.

Стваралаштво

На почетку своје књижевне каријере Халиде пише приповетке, да би се касније посветила најсложенијој приповедној врсти, роману. Халиде је објавила десетак романа од којих већина говори о борби жена за бољи положај у друштву. У својим првим романима она залази у дубину женске природе и приказује велики оптимизам и борбу за промену којој је тадашње друштво требало да тежи. Она је у својим романима детаљно обрађивла теме у којој су главни протагонисти жене лошег социјалног статуса и приказује њихову борбу за боље дане. Халиде је била присталица туранизма, културног и политичког покрета, који би свим народима на тлу Турске дао подједнака права. Халиде је учествовала у разним покретима ослобођења, оснивала је разне школе и скупљала је новац за сиријске болнице,а за свој боравак на фронту била је одликована чином десетара. Међутим, након неоставарених снова у Турској, она одлази прво у Европу, а затим у Индију и Америку. Поред дела која је писала на турском, касније је облављивала и на енглеском језику, које су, такође, стекле велику популартност. Својим животним радом представљала је прототип ренесансног човека, и касније се бавила и компаративном књижевношћу, поредећи турску и европску књижевност.

Халиде Едип Адивар објавила је двадесетак романа, од којих већина говори оборби жена за бољи положај у друштву. У својим романима она веома успешно осликава различите карактере својих јунакиња, док су тематски њени романи доста различити и друштвено ангажовани. Роман који је написала 1936. године, Sinekli Bakkal, преведен је на неколико језика, између осталих и на српски, под насловом Рабија. У њему Халиде приказује живот турског друштва, виђен из угла главне јунакиње Рабије, дочаравајући контраст између његових мана и врлина на самом почетку 20. века. Неки од њених романа су екранизовани и превођени. Објавила је и две књиге мемоара, а њен живот послужио као инспирација и за књиге британске списатељице Франсес Казан.

Библиографија

Романи

Râik’in Annesi (Раикова мајка, 1909) Seviye (Ниво, 1910), Handan (1912) Son Eseri (Последње дело, 1912) Yeni Turan (Нови Туран, 1913) Ateşten Gömlek (Ватрена кошуља, 1923) Kalp Ağrısı (Бол у срцу, 1924) Vurun Kahpeye (Удари курву, 1926) Zeyno’nun Oğlu (Зејнов син, 1928) Sinekli Bakkal (Намирнице пуне мува, 1936); код нас је овај роман преведен под насловом Рабија, први пут 1959. у Југославији (Свјетлост, Сарајево), а затим и у Србији 2005. (Алнари) Yolpalas Cinayeti (The Murder of Yolpalas 1937) Tatarcık (Пешчана мушица, 1939) Sonsuz Panayır (Бескрајно вашариште, 1946) Döner Ayna (Ротирајуће огледало, 1954) Âkile Hanım Sokağı (Улица сестре Акиле, 1958) Sevda Sokağı Komedyası (Комедија љубавне улице, 1959) Çaresaz (Проналазач лекова, 1961) Hayat Parçaları (Фрагменти живота, 1963) Kerim Usta’nın Oğlu (Син мајстора Керима, 1974).

Најважније кратке приче Harab Mâbedler (Храмови у рушевинама, 1910) Dağa Çıkan Kurt (The Wolf who Climbed the Mountain, 1922) İzmir’den Bursa’ya (Од Измира до Бурсе, 1922) Kubbede Kalan Hoş Sadâ (Пријатан звук остаје у куполи, 1974).

Мемоари Мемоари Халиде Едиб (1926); верзија на турском језику Mor Salkımlı Ev објављена је 1963. Турска искушења (1928); верзија на турском језику Türk’ün Ateşle İmtihanı објављена је 1962.

Драме Kenan Çobanları (Пастири из Кенана, 1918) Maske ve Ruh (Маска и дух, 1937).

Референце

Спољашње везе

Адивар, Халиде Едип - Министарство културе и туризма републике Турске

Категорија:Турски књижевници Категорија:Жене у уметности Категорија:Феминисткиње