Дунђерсково позориште је била позоришна зграда у Новом Саду коју је користило Српско народно позориште (СНП) као своју другу зграду, у периоду од 1895. до 1928. године. Назив носи по свом ктитору, велепоседнику Лазару Дунђерском, који је, као велики љубитељ позоришта, финансирао изградњу објекта на сопственом земљишту.
Зграда се налазила у дворишту његовог Хотела „Царица Јелисавета“ (данашњи Хотел „Војводина“). Након непуне три и по деценије постојања, зграда је 1928. године потпуно уништена у пожару и никада није обновљена.
Историјат
Околности и рушење „Грађанске дворане“ Друштво за Српско народно позориште и ансамбл СНП-а су се 1892. године нашли у великом проблему. Магистрат им је, по налогу Министарства унутрашњих дела Аустроугарске, наредио рушење Грађанске дворане, коју је Друштво откупило 1872. као привремену зграду. Званично образложење је било да је зграда склона паду, иако то у стварности није био случај.Веснић, Радослав. Позоришна зграда вечити проблем Српског народног позоришта, Наша сцена 152-153, (1960); стр. 17-19 Све жалбе су одбијене, зграда је порушена, а позоришни ансамбл СНП-а био је приморан да крене на трогодишње непрекидно гостовање по Војводини, остајући без матичне сцене у Новом Саду.Томандл, Миховил. Српско позориште у Војводини II, Нови Сад: Матица српска, 1954, стр. 60
Изградња Дунђерсковог позоришта мини|Део трупе Српског народног позоришта, 1905. Фотографија је део музејске грађе Позоришног музеја Војводине. Велепоседник Лазар Дунђерски, који је и сам био члан Друштва за СНП, претходно је откупио Грађанску дворану. Након њеног рушења и неуспелих покушаја да се од градских власти добије нова локација, Дунђерски је 1893. године одлучио да о свом трошку подигне нову, наменску зграду за позориште. Градња је започета у дворишту његовог Хотела „Царица Јелисавета“.
Пројекат је поверио архитекти Владимиру Николићу, што је уједно био и Николићев први изведени пројекат. Због заузетости на изградњи патријаршијских објеката у Сремским Карловцима, Николић је дефинисао основну функционалну шему и стил, док је израду детаљних планова поверио бечком архитекти Рудолфу Клоцу. За уређење ентеријера био је задужен немачки уметник српског порекла Јосиф Бунић, а за осликавање сликар Шпанкрафт из Будимпеште.
Зграда је завршена почетком фебруара 1895. године, а свечано је отворена 16. априла 1895. Лазар Дунђерски је зграду одмах уступио Друштву за Српско народно позориште на коришћење, чиме је ансамбл СНП-а коначно добио сталну сцену.
Изглед зграде мини|Макета изгорелог Дунђерсковог позоришта, рад Ђорђа Табаковића. Макета је музејска грађа Позоришног музеја Војводине Дунђерсково позориште је за своје време било савремено опремљена позоришна кућа. Крајем 19. века, позориште и хотел су били једини објекти у граду са електричним осветљењем. Оригинални пројекти и фотографије ентеријера нису сачувани, те је изглед познат само са старих разгледница и из писаних извора.Савковић Нада Н., Здања Српског народног позоришта, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 58, Нови Сад, 2018, стр. 23-38
У каталогу Избрисано памћење наводи се да је то била монументална неоренесансна спратна грађевина. Главна фасада, окренута ка тргу, имала је централни улазни ризалит са три улаза и зиданим балконом на првом спрату. Изнад ризалита се уздизала купола. Фасада је имала два низа полукружних отвора, а изнад њих окулусе наглашене гирландама.
Главна сала је била пројектована за 600 гледалаца, распоређених у партеру, ложама на спрату и на две галерије.
На основу нацрта архитекте Ђорђа Табаковића, Шандор Нађ је 1960. године израдио гипсану макету зграде. Ова макета је данас део музејске грађе Позоришног музеја Војводине, а изложена је у Српском народном позоришту.
Пожар и крај Иако је зграда имала савремену „машинску опрему“, заштита од пожара није била адекватна. Неколико година након отварања, градске власти су наложиле отклањање недостатака. Ипак, 1928. године зграду је захватио катастрофалан пожар у којем је у потпуности изгорела. Ансамбл СНП-а је тако поново остао без свог дома. Зграда Дунђерсковог позоришта никада није обновљена.
Референце
Спољашње везе О зградама Српског народног позоришта (Званични сајт СНП) Дунђерсково позориште (Енциклопедија СНП) Лазар Дунђерски (Енциклопедија СНП) Српско народно позориште (Културни центар Новог Сада)
Категорија:Позоришта у Србији Категорија:Српско народно позориште Категорија:Нестале грађевине у Новом Саду Категорија:Дунђерски Категорија:Изграђено 1895. Категорија:Уништено у пожару 1928.
Дунђерсково позориште је била позоришна зграда у Новом Саду коју је користило Српско народно позориште као другу своју зграду у једном периоду рада (1895—1928). Назив носи по добротвору Лазару Дунђерском, који је, будући да је и сам био велики љубитељ позоришта, уложио новац у пројектовање, материјал и изградњу нове зграде позоришта на свом земљишту. Овај објекат се налазио у дворишту његовог Хотела "Царица Јелисавета" (данашњег Хотела "Војводина"). Зграду Дунђерсковог позоришта пројектовао је архитекта Владимир Николић, један од највећих српских архитеката тог доба, чији је први изведени пројекат управо ова позоришна зграда.Šilić, Miroslav, Dubravka Đukanović i Mina Cvetković Pavkov, "Izbrisano pamćenje: vizuelne rekonstrukcije nestalog arhitektonskog nasleđa Novog Sada / Erased Memory: Visual Reconstruction of Disappeared Architectural Hereitage of Novi Sad, (katalog), Akademija umetnosti, Novi Sad 2018, str. 20-25. Након што је зграда завршена, и по њеном отварању, Лазар Дунђерски ју је уступио Српском народном позоришту. Након непуне три и по деценије, 1928. године, изгорела је у пожару.
Историјат
Околности и изазови Друштво за СНП и позоришни ансамбл СНП-а су се 1892. године поново нашли у проблему, јер им је Министарство унутрашњих дела преко Магистрата наложило рушење Грађанске дворане (зграде које је Друштво за СНП откупило 1872. ради одржавања представа), јер је по мишљењу стручне комисије утврђено да је склона паду. Друштво је тражило да се рушење одложи на десет година, или док се не сазида нова зграда, али је Магистрат експлицитно наредио рушење зграде у року од 30 дана. Зграда заправо није била у таквом стању да би се морала рушити, ипак, све жалбе Министарству биле су одбијене и зграда је порушена.Веснић, Радослав. Позоришна зграда вечити проблем Српског народног позоришта, Наша сцена 152-153, (1960); стр. 17-19 Након тога, позоришни ансамбл СНП-а је био приморан да крене на трогодишње непрекидно гостовање по Војводини. мини|Део трупе Српског народног позоришта, 1905. Фотографија је део музејске грађе Позоришног музеја Војводине.
Нови пробоји Велепоседник Лазар Дунђерски, велики добротвор и љубитељ позоришта, вишеструко се ангажовао око овог проблема. Срушио је Грађанску дворану коју је претходно откупио, узевши сав материјал од којег је била саздана. Након бројних покушаја да се од градске управе добије одобрење за избор локације за изградњу нове позоришне зграде, Лазар Дунђерски је већ 1893. године започео градњу нове позоришне зграде у дворишту свог Хотела "Царица Јелисавета". Израду пројекта је поверио Владимиру Николићу, који је због ангажовања на изградњи низа патријаршијских објеката у (Сремским) Карловцима, дефинисао основну функционалну шему новог објекта, њено обликовање, стил градње и декоративни програм, а израду планова је поверио спољњем сараднику, бечком архитекти Рудолфу Клоцу (Rudolf Klotz). За уређење ентеријера био је задужен немачки уметник српског порекла Јосиф Бунић (алијас Џон Џексон), а за осликавање - будимпештански сликар Шпанкрафт. Почетком фебруара 1895. зграда је била завршена и дружина СНП-а је отпочела своју новосадску зимску сезону.
Изглед зграде мини|Макета изгорелог Дунђерсковог позоришта, рад Ђорђа Табаковића коју је у гипсу израдио Шандор Нађ, виши кустос. Макета је музејска грађа Позоришног музеја Војводине Била је то, за оно време, савремено опремљена позоришна кућа. У једном периоду, крајем века, позориште и хотел су једини у граду имали електрично осветљење. Изглед позоришта је познат из старије литературе и са старих разгледница, јер пројекти нису сачувани, као ни документи о изгледу унутрашњости зграде или фотографије ентеријера. Данас постоји макета зграде коју је 1960. године по нацртима Ђорђа Табаковића израдио Шандор Нађ. Она спада у музејску грађу Позоришног музеја Војводине, а тренутно се налази у Српском народном позоришту. У каталогу у издању новосадске Академије уметности под називом: Избрисано памћење: визуелне реконструкције несталог архитектонског наслеђа Новог Сада, аутори наводе:
„Главна сала је пројектована за 600 гледалаца, смештених у партеру, на спратним ложама и две галерије. Монументална неоренесансна спратна грађевина је била правоугаоне основе са испустима на краћим странама. На североисточној страни окренутој централном градском тргу, концентрисана је неоренесансна украсна декорација и формиран је централни улазни ризалит са троје врата и зиданим балконом на првом спрату. Изнад ризалита се уздиже повучена купола, која доминира улазном фасадом. Главна фасада је оживљена са два низа великих полукружних отвора изнад којих су окулуси наглашени гирландама.”
Завршница Иако је позориште било снабдевено савременом „машинском опремом”, заштита од пожара није била адекватна и неколико година након отварања Дунђерсковог позоришта, Варошка капетанија је уз подршку Магистрата донела одлуку о обустави коришћења објекта док се уочени недостаци не отклоне. 19 година након прве интервенције на побољшању хигијенских и противпожарних услова, зграду је, 1928. године захватио пожар када је у потпуности изгорела. Након тога, никада више није реконструисана или поново изграђена.
Референце
Спољашње везе https://www.snp.org.rs/?p=16473 https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=17788 https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=1651 https://www.kcns.org.rs/agora/srpsko-narodno-pozoriste/
Категорија:Позоришта у Србији Категорија:Грађевине у Новом Саду Категорија:Дунђерски