PET radiofarmaceutici su medicinska sredstva koja sadrže radionuklide koji emituju pozitrone, i bez kojih je nezamisliv mediicinski imidžin zasnovan na primeni pozitronske emisiona tomografije (PET). Razlog za njihovu primenu je, u prvom redu, velika osetljivost zajedno sa mogućnošću praćenja procesa u zatvorenom sistemu kakav je ljudsko telo, spoljnim detektorima. Dok su istovremeno koncentracije radioaktivnih lekova tako male da ne stvaraju nikakav farmakodinamiski učinak.
Osnovne informacije PET (pozitronska emisiona tomografija) je moćna tehnika snimanja koja može pružiti kvantitativne informacije o distribuciji radiofarmaceutika, koji su pozitronski emiteri u telu. Pozitronski emiteri (ß +) su pozitivno nabijene beta čestice, koje se emituju kada je atom bogat protonima. Kako pozitron ima samo prolazno postojanje, on nakon što izgubi svu svoju kinetičku energiju, stupa u interakciju sa elektronom i uništava se. I masa pozitrona i elektrona se pretvaraju u energiju tokom anihilacije u dva 511 KeV fotona koji se emituju jedan na drugi u 180 ang. PET (pozitronska emisiona tomografija) se zasniva na detekciji slučajnosti ovih dvaju fotona.
Detekcija koincidencije je ta koja koja kao moćna metoda povećava osjetljivost i dinamičku sposobnost PET-a. Dok sistemi PET kamera sadrže prsten detektora koji okružuje pacijenta.
Vrste radionuklida u radiofarmaceuticima Najčešće korišćeni radionuklidi u radiofarmaceuticima su; 11-{C (t1/2 20.4 min)}-, 15-{O (t1/2 2.1 min)}-, 13-{N (t1/2 10 min)}- , 18-{F (t1/2 110 min)}-, koji imaju kratke periode poluraspada i kao takvi ograničavaju vreme sinteze, kao i kliničku upotrebu radiofarmaceutika. Ono što im daje prednost u odnosu na ostale (ne-PET) radiofarmaceutike je to što su ligandi. koji se upotrebljavaju u radiofarmaceuticima kao analozi bioloških molekula i stoga prikazuju pravu sliku biološkog procesa, nakon njihovog „-{in-vivo}-“ ubrizgavanja. Tako je, na primer, 18-{F}--fluorodeoksiglukoza (-{FDG}-) analog glukoze i zato se koristi za proučavanje ćelijskog metabolizma.
U PET imidžingu se do danas koristio veliki broj radiofarmaceutika, ali se samo ograničen broj njih čećće koristi u kliničke svrhe. Skoro svaki od njih je obeležen jednim od četiri uobičajna pozitronska emitera: 11-{C}-, 13-{N}-, 15O i 14-{F}-. Ipak najviše se koristi 18-{F}- pošto ima relativno dugačak period poluraspada (110 minuta), što omogućava njegov transport na udaljena mesta u telu.
Najčešće korišćeni PET radiofarmaceutici Među najčešće korišćenim radiofarmaceuticima spadaju: 18-{F}--natrijum fluorid, 18-{F}--fluorodeoksiglukoza (FDG), 6-18-{F-L}--fluorodopa, 18-{F}--fluorotimidin (FLT), 15-{O}--voda, 13-{N}--amonijum, 11-{C}--natrijum acetat i dr.
Napomene
Vidi još Radiofarmaceutici
Reference
Literatura -{M. J. Welch (Editor), Handbook of Radiopharmaceuticals, Wiley, 1st edition}-, 2002. -{G. B. Saha, Fundamentals of Nuclear Pharmacy, Springer; 5th edition,}- 2005. -{R. J. Kowalsky, S. W. Falen, Radiopharmaceuticals in Nuclear Pharmacy & Nuclear Medicine, APhA Publications; 2nd edition}- 2004. -{G. Stöcklin, V.W. Pike (Editors), Radiopharmaceuticals for Positron Emission Tomography - Methodological Aspects (Developments in Nuclear Medicine), Springer; 1 edition}-, 2002. N. Vanlić-Razumenić (urednik), Radiofarmaceutici - sinteze, osobine i primena, Velarta, Beograd, 1998.
Spoljašnje veze
Категорија:Нуклеарна медицина Категорија:Радиофармацеутици