Јаванци (нгоко јавански: ꦮꦺꦴꦁꦗꦮ,Kamus Pepak Basa Jawa, Sudaryanto/Pranowo, 2001, #1359 мадија јавански: ꦠꦶꦪꦁꦗꦮꦶ,See: Javanese language: Politeness крама јавански: ꦥꦿꦶꦪꦤ꧀ꦠꦸꦤ꧀ꦗꦮꦶ, , ) су аустронежански народ настањен на острву Јава, које припада Индонезији (истовремено и најгушће насељена индонежанска област). Са око 99 милиона припадника чине највећу етничку групу у Индонезији. Претежно живе у централним и источним деловима овог острва. Постоји значајан број људи јаванског порекла који живе у Сингапуру, Малезији, Египату, Саудијској Арабији, Кини и Холандији.
Јавански народ има пуно подгрупа, од којих су највеће - Матарам, Чиребонци, Тенгерци, Банџумасан, Осинг и Наганци.
Већина Јаванца припада исламској вероисповести, док их само мали део припада хришћанству, вађрајана будизму и хиндуизму. Према светској популацији, четврти су народ међу муслиманима, после Арапа, Бенгалацаroughly 170 million in Bangladesh and 130 million in the Republic of India (CIA Factbook 2014 estimates, numbers subject to rapid population growth); about 10 million Bangladeshis in the Middle East, 1 million Bengalis in Pakistan, 5 million British Bangladeshi. и Панџабаца.
У дијаспори Јаванаца има око 3.3—4 милиона.
Историја
Као и већина индонежанских етничких група, укључујући и Сунде из западне Јаве, Јаванци су аустронежанског порекла чији преци порекло воде са острва Тајван и мигрирали кроз Филипине, и стигли на острво Јава средином другог миленијума пре нове ере. Међутим, према новијим генетским студијима, Јаванци заједно са Сундима и Балинежанима имају скоро једнак однос гена дељених између Аустронежана и Аустроазијата.
Јаванци су живели изоловано све до 1619. године када је Холандија колонизовала Јаву.
Хиндуизам и будизам су на подручје острво Јава донели трговци из Индије. Појавили су се на тим просторима у 5. веку. Хиндуисти, будисти и јаванске вере су се стопиле у јединствену локалну филозофију.
Центар јаванске културе и политике био је на источном делу острва када је Мпу Синдок (929—947) преместио престоницу ка истоку, ка подручју реке Брантас у 10. веку нове ере.
Разна јаванска краљевства су била активно инволвирана у трговини зачином преко Пута свиле. Осим зачина, из Јаве су се увозили зачини и извозио пиринач, чега је Јава била велики произвођач. Сматрало се да је Маџапахит био највећи од свих краљевства. Истовремено је била и аграрна и поморска моћ, комбинујући култивацију пиринча и поморску трговину. Разори њиховог града могу се видети у Троулану.
Језик
Јаванци претежно говоре јаванским језиком, који спада у малајско-полинежанску групу аустронежанске породице језика. Највише је сродан балинежанском језику. Јавански језик има много речи из хинду, индонежанског и малајског језика. Већина Јаванаца је билингвална са индонежанским.
Међу Јаванцима су заступљени холандски, француски и енглески језик, који припадају индоевропској породици језика, као и кантонски кинески, члан кинеске групе сино-тибетанске породице језика.
Религија
У верском смислу, Јаванци су представљени као веома побожан народ. Данас, највише Јаванаца практикује ислам као своју религију, док их око 5—10% исповеда источњачке исламске традиције. Сматра се да је ислам међу Јаванцима стигао негде у 13. веку, после чега је ислам постао доминантан, а донели су га арапски трговци. Мањи део практикује хришћанство (протестантизам и римокатолицизам), који живи у централној Јави. Остатак припада вађрајана будизму и хиндуизму.
Види још Јава Јавански језик Аустронежански народи Списак народа света
Референце
Литература
Категорија:Аустронезијски народи Категорија:Етничке групе Индонезије