Година

мини|десно|250px|Година је време потребно да Земља обиђе око Сунца. Приказ положаја Земље и Сунца за 4 годишња доба.

мини|десно|250px|Синодички дан (Сунчев дан) је дужи од сидеричког дана (звездани дан). У времену од 1 до 2, Земља се потпуно окрене око своје осе ротације за 360° (1→2 = сидерички или звездани дан). Али тек отприлике 4 минуте касније у положају 3, Земља је досегла кулминацију (подне) у односу на Сунце (1→3 = синодички или Сунчев дан).

мини|десно|250px|Разлика између синодичког (сунчаног) дана који траје 24 сата и сидеричког (звезданог) дана који траје 23 сата 56 минута и 4 секунде.

мини|десно|250px|Небески свод се креће по кривој, која је резултанта узајамног деловања ротације (зелено), Земљине прецесије (плаво) и нутације (црвено).

мини|десно|250px|Земљина ротација узрок је привидном окретању небеске сфере и измене дана и ноћи.

мини|десно|250px|Небески екватор и еклиптика.

мини|десно|250px|Једначина времена приказује разлику правог и средњег Сунчевог времена.

мини|десно|250px|Карта временских зона света (од јануара 2015).

мини|десно|250px|Земљина прецесија.

мини|десно|250px|У раздобљу Платонове године, северни небески пол опише кружницу међу звездама; стога ће данашњу Северњачу замењивати друге звезде.

Година је време потребно да Земља обиђе око Сунца. Она је најдужа природна јединица за ток времена. Према референтној тачки у односу на коју се одређује пуни обилазак Земље око Сунца дефинисано је неколико година донекле различите дужине трајања: звездана или сидеричка година (365 -{d}- 6 -{h}- 9 -{min}- 9,76 -{s}- = 365,256363 -{d}-) је време обиласка Земље око Сунца с обзиром на систем далеких звезда;International Earth Rotation and Reference System Service. (2010).IERS EOP PC Useful constants. тропска или Сунчева година (-{365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d}-) је време између два узастопна проласка Сунца кроз пролетну тачку;Richards, E. G. . Calendars. In S. E. Urban & P. K. Seidelmann (Eds.), (3rd ed.). Mill Valley, CA: University Science Books.. аномалистичка година (-{365 d 6 h 13 min 52,6 s = 365,259636 d}-) је време потребно да Земља поновно прође кроз исту тачку на својој путањи, то јест кроз перихел; еклипсна или драконистичка година (-{346 d 14 h 52 min 54 s = 346,620075 d}-) је време између два узастопна пролазака Сунца истим узлазним чвором Месечеве путање.

Звездана година важна је у механици кретања планета, док је тропска година раздобље у којем се годишња доба измене и зато је важна за свакодневни живот; њихова разлика узрокована је прецесијом Земље. Промена дужине аномалистичке године узрокована је закретањем линије апсида.

Календарска година (Грегоријанског календара) траје 365 (обична година) или 366 дана (преступна година).

Време обиласка или револуције било које планете око Сунца назива се годином планете, па је на пример Марсова година, година на планети Марсу.OED, s.v. "year", entry 2.b.: "transf. Applied to a very long period or cycle (in chronology or mythology, or vaguely in poetic use)."Година, „Хрватска енциклопедија“, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2015.

Календарска година

Календарска година означава раздобље између два истоимена датума (надневак) у календару. Календари се међусобно разликују према томе да ли је реч о соларним или лунарним календарима, или о њиховој комбинацији. Данас је најраширенији Грегоријански календар у којем једна календарска година траје 365 дана, а преступна година 366 дана. Његова се година дели на 12 месеци, а почиње 1. јануара и завршава 31. децембра. Календарска година има 52 или 53 недеље. Просечно календарска година грегоријанског календара траје 365,2425 дана или 365 дана, 5 сати, 49 минута и 12 секунди.

Просечно трајање календарске године Јулијанског календара, који је претходио грегоријанском, а и даље је у употреби у неким источним црквама, износи 365,25 дана или 365 дана и 6 сати.International Astronomical Union "" accessed February 18, 2010. (See Table 5 and section 5.15.) Reprinted from George A. Wilkins & IAU Commission 5, (PDF file) in IAU Transactions Vol. XXB

Звездана и тропска година

Звездана година важна је у механици кретања планета, док је тропска година раздобље у којем се годишња доба измене и зато је важна за свакодневни живот; њихова разлика узрокована је прецесијом Земље.

Звездана година

Звездана година или сидеричка година (-{365 d 6 h 9 min 9,76 s = 365,256363 d}-) је време обиласка Земље око Сунца с обзиром на систем далеких звезда. Звездана година важна је у механици кретања планета, док је тропска (Сунчева) година раздобље у којем се годишња доба измене и зато је важна за свакодневни живот; њихова разлика узрокована је прецесијом Земље, вртње која се одвија обратно од ротације Земље с периодом од 25 800 година (Платонова година). Годишњи износ Земљине прецесије јесте 50,29". Због периодичне промене положаја чворова Месечеве путање око Земље појављује се нутација, као набори на прецесијској купи, с периодом од 18,66 година (Саросов период). Земљина прецесија доводи до разлике између Сунчеве (тропске) и звездане (сидеричке) године. Звездана година је време потребно да Сунце на небеској сфери превали пун угао или, другим речима, време обилажења Земље око Сунца с обзиром на неки задани смер у простору (на пример у односу на пролетну точку). У Сунчевој (тропској) години Сунце превали небеском сфером угао који је од пуног угла мањи за износ Земљине прецесије; угао од 360° - 50,25" Сунце пређе за време Сунчеве године од 365,2422 дана, а угао од 360° за време звездане године. Звездана година је око 20 минута дужа од Сунчеве године.

Тропска година

Тропска година, синодичка година или Сунчева година (-{365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d}-) је време између два узастопна пролазака Сунца пролетном тачком. Звездана година важна је у механици кретања планета, док је тропска година раздобље у којем се годишња доба измене и зато је важна за свакодневни живот; њихова разлика узрокована је прецесијом Земље. Земљина прецесија доводи до разлике између Сунчеве (тропске) и звездане (сидеричке) године. Звездана година је време потребно да Сунце на небеској сфери превали пун угао или, другим речима, време обилажења Земље око Сунца с обзиром на неки задани смер у простору (на пример у односу на пролетну тачку). У Сунчевој (тропској) години Сунце превали небеском сфером угао који је од пуног угла мањи за износ Земљине прецесије; угао од 360° - 50,25" Сунце пређе за време Сунчеве године од 365,2422 дана, а угао од 360° за време звездане године. Звездана година је око 20 минута дужа од Сунчеве године.Ziggelaar, A. (1983). . In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), , Specolo Vaticano.

Сунчево и звездано време

У свакодневном деловању најважније раздобље времена одређено је изменом светлости и таме (дневном изменом осунчења или инсолације). Положај Сунца на небеској сфери преставља казаљку помоћу које се установљује доба дана. Рачунање времена дана почиње у поноћ, у часу када се Сунце налази у доњој кулминацији. Сунчев дан (синодички дан) је време које протече између Сунчеве две узастопне истоветне кулминације (горње у подне или доње у поноћ). Слично томе, звездани дан (сидерички дан) је време у којем пуни окрет учини нека звезда, или тачније речено пролетна тачка. Сунчево време служи за свакодневне животне делатности. Звезде су много мањег сјаја него Сунце. Звездано време потребно је да би се одредио положај звезда, а осим у астрономији, примењује се у геодезији и навигацији.Владис Вујновић : "Астрономија", Школска књига, 1989.

Звездано време

Казаљка звезданог времена је пролетна тачка. Звездано вријеме једнако је сатном углу пролетне тачке. Звездани дан почиње када се прољетна тачка налази у горњој кулминацији. Звездано време повезано је у сваком часу са сатним углом и ректасцензијом звезде. Оно је ограничено тиме на раздобље од 0 до 24 -{h}-. Звездано време тече онолико једнолико колико се једнолико Земља окреће. Ток звезданог времена одређен је само Земљином вртњом у односу на звезде. У току времена постоје мале промене. Разлози тих промена су тројаки. Један је учинак плиме. При кретању плимних таласа долази до трења између водених маса и дна. Трењем се губи део кинетичке енергије ротације па се она успорава. Појава се манифестује у вековним размацима. Затим, постоје сезонске промене брзине вртње јер се зависно од годишњег доба мењају јачине и смерови ветрова те морских струја. Стога се ротација и успорава и убрзава у току године, зависно од тога помажу ли струјања Земљиној ротацији или одмажу. Трећи разлог крије се у кретањима у Земљиној унутрашњости и у физичком простору Земљине околине.

Сунчев дан задан је не само Земљином ротацијом око властите осе, већ и Земљином годишњом путањом око Сунца. Притом Земља учини један окрет више око своје осе, с обзиром на пролетну тачку (или звезде) него с обзиром на Сунце. Обилажење око Сунца чини један додатни окрет Земље према систему звезда. То значи да ће број звезданих дана у Сунчевој (тропској) години бити за јединицу већи од броја Сунчевих дана у Сунчевој години: (-{T}- + 1) звездани дан = -{T}- Сунчев дан где је -{T}- - Сунчева или тропска година која износи -{365 d 5 h 48 min 46 s = 365,24219 d}-, па се добија: 1 звездани дан = -{23 h 56 min 4 s}- Звездани дан дели се сам по себи у 24 -{h}- звезданог времена, а сати, минуте и секунде звезданог времена такође трају краће од сата, минута и секунди Сунчевог времена: 1 звездани сат = -{59 min 50 s}- 1 звездана минута = 59,8 -{s}- Звездано време зависи од годишњег доба. Оног часа када је Сунце у пролетној тачки с којом заједно пролази кроз горњу кулминацију подне је (12 -{h}- Сунчевог времена), али истодобно је и почетак звезданог дана (0 -{h}- звезданог времена). Наредног ће се дана Сунце наћи источније од пролетне тачке, јер оно међу звездама одмиче на исток, па ће у дневној ротацији неба „заостајати“ за звездама и касније проћи него пролетна тачка. Када угао између сатног круга пролетне тачке и Сунца порасте на 90° (почетак лета), звездано ће време бити „млађе“ од Сунчевог за 6 -{h}-; када порасте на 180° (почетак јесени), звездано време једнако је Сунчевом; када разлика досегне 270° (почетак зиме), звездано ће време бити за 6 -{h}- „старије“ од Сунчевог.

Средњи Сунчев дан

Сунце се не креће једноликом брзином по еклиптици, а еклиптика се не подудара с небеским екватором. По еклиптици се Сунце не креће једнолико, јер његово привидно кретање само одражава право кретање Земље око Сунца; Земља се по еклиптичној стази креће промењивом брзином. Стога Сунце не прелази сваког дана једнаке углове по еклиптици. Сунце исто мења своју угаону удаљеност од небеског екватора. То значи да оно осим кретања упоредо с небеским екватором изводи још и кретање у смеру нормалном на екватор. На пример, дан после почетка пролећа, Сунце ће се наћи нешто северније од небеског екватора. Дневни помаци на север или на југ од небеског екватора највећи су у доба равнодневница, а у доба око солстиција Сунце се креће упоредо с небеским екватором. То значи, и када би се Сунце еклиптиком и кретало равномерно, његова се пројекција на небески екватор не би кретала равномјерно.

Прави Сунчеви дани не трају зато једнако. Средњи Сунчев дан (или напросто дан) је просек свих правих Сунчевих дана у току тропске или Сунчеве године. Данас се трајање средњег Сунчевог дана прати помоћу атомских сатова. Године 1967. договорено је да се уместо секунде одређене из кретања Земље, као јединица времена користи атомска секунда или секунда одређена атомским сатом. Та је секунда повезана с трајањем тропске или Сунчеве године 1900. Секундом се сматра раздобље времена који је био 31 556 925,9747 пута садржан у тој тропској години. Како се дужина дана и тропске године с временом мењају, то се ради усклађења времена дана с календаром убацује у календарски дан додатна (прекобројна) секунда.

Једначина времена