Стаменко Новаковић (Шњеготина Средња, код Челинца 8. новембар 1958) јесте генерал - мајор Војске Републике Српске у пензији. Током Одбрамбено - отаџбинског рата био је командант 1. оклопног батаљона у 2. оклопној бригади, 1.КК.

Биографија

Рођен је 8. новембра 1958. године у селу Шњеготина Средња, код Челинца, ФНРЈ од оца Светозара и мајке Зорке. По националности је Србин.Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017, стр. 134-135.

Завршио је основну школу 1973. године, Средњу војну школу КоВ (смјер оклопно-механизоване јединице) 1977. године, Војну академију КоВ (смјер ОМЈ) 1980. године, Командно-штабну школу 1998. године и Школу национале одбране 2002. године. У активну војну службу произведен је 14. јула 1977. године у чину водника (ОМЈ), чин потпоручника 1980. године, унапријеђен у чин поручника 1983. године, капетана 1986. године, капетана прве класе 1989. године, мајора 1992. године, потпуковника 1995. године (ванредно), пуковника 1999. године, генерал-мајора 27. јуна 2003. године и преименован у чин бригадног генерала 2006. године.

Пензионисан је 28. фебруара 2013. године. У активној служби 1977-2013, ефективно је радио 36 година вршећи дужности: командир тенковског вода (Випава), командир тенковског вода и чете (Титова Митровица), командир тенковске чете (Призрен), начелник Центра за подводну обуку (Загреб), командир механизоване чете (Загреб), замјеник команданта механизованог батаљона (Сарајево), командант 1. оклопног батаљона, 2. ОКБР (Бања Лука), командант 1. мјешовитог пјешадијског батаљона, 1.КК (Бања Лука), начелник штаба 1. (101) оклопне бригаде (Бања Лука), командант 101. оклопне бригаде (Бања Лука), начелник Одјељења за обуку и образовање у ГШ ВРС (Бања Лука), замјеник начелника ГШ ВРС (Бања Лука), вд начелника ГШ ВРС (Бања Лука), командант 15. механизоване бригаде, ВРС (Бијељина), командант 6. пјешадијске бригаде ОС БиХ (Бања Лука).

У рату од 26. јуна 1991. године до 14. децембра 1995. године (од чега 52 мјесеца и 25 дана у зони борбених дејстава) на дужности: командир механизоване чете, замјеник команданта механизованог батаљона, командант оклопног батаљона, командант мјешовитог пјешадијског батаљона и начелник штаба оклопне бригаде.

Службовао је у гарнизонима: Випава, Титова Митровица, Призрен, Загреб, Сарајево, Бања Лука и БијељинаБлажановић, Јово, Генерали Војске Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2005, стр. 117-118..

Одликован је у ВРС Орденом Милоша Обилића и Медаљом за војне заслуге.

Ожењен, отац двоје дјеце. Живи у Бањој Луци.

Пише стручне радове из области одбране.

Библиографија Борба против десанта", дипломски рад у Школи за генералштабно усавршавање Проблеми одбране Републике Српске са аспекта људског фактора, стручни рад у Школи националне одбране Одбрамбена операција", дипломски рад у Школи националне одбране Операција помирење Демилитаризација БиХ: идеја, утопија или нешто треће? Да ли је БиХ потребна војска Одбрамбени положај Републике Српске Интереси Републике Српске у области одбране

Види још 1. крајишки корпус Војске Републике Српске 2. оклопна бригада

Референце

Литература

Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017. Блажановић, Јово, Генерали Војске Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2005.

Категорија:Рођени 1958. Категорија:Челинчани Категорија:Генерали Војске Републике Српске Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Официри Генералштаба Војске Републике Српске Категорија:Носиоци Ордена Милоша Обилића (Република Српска) Категорија:1. крајишки корпус ВРС