Татјана Николајевна (; Петерхоф, 10. јун 1897 — Јекатеринбург, 17. јул 1918) била је руска велика кнегиња, друга кћерка императора Николаја II и његове жене Александре Фјодоровне.
Биографија
Рођена је 10. јуна 1897. године, а умрла је са само 21 годином, 17. јула 1918. године, када су њу и њену породицу стрељали бољшевици.
Татјану Николајевну су често описивали као најлепшу цареву кћерку. Висока, светлосмеђе косе, сивих очију, важила је за веома привлачну девојку. Била је омиљена својој мајци, царици Александри. Као и све остале принцезе, њу су занимале хаљине и накит те их је имала на гомиле. Свог најбољег пријатеља је видела у својој старијој сестри Олги, са којом је делила собу и „титулу“ Великог пара. Њима је касније, додељен пук војника Елизаветских девојака и дат ранг пуковника. У време Револуције, Татјана је заједно са мајком и сестром Олгом неговала рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату, цесаревићу Алексеју, била је као друга мајка у Тоболску, селу где је породица Романов била заточена неколико месеци. Бринула је о њему када мајка није била у тој могућности. Такође је водила бригу о свему зашта није марила Олга, која се радије придржавала књиге но кућних послова. Након што је добила мале богиње, нагло је смршала и променила се. Када су је стрељали, имала је само двадесет и једну годину.
Несуђена југословенска краљица мини|лево|Велика књегиња Татјана 1914.
Краљ Србије Петар I је намеравао да осигура руку кћери руског цара Николаја II, седамнаестогодишње велике књегиње Татјане, за свог млађег сина и престолонаследника Александра. Приликом посете Петрограду, у јануару 1914. председник српске владе Никола Пашић је цару Николају уручио лично краљево писмо у коме је била изражена жеља да „ожени свог сина са једном од великих књегињица“.Нацрт писма цару, писан Пашићевом руком, на руском. Грађа Николе Пашића, Архив Србије. Као разлог за то наводила се дужност према земљи и сину.Opet AE Краљ Петар је уверавао цара да ће понуда остати тајна и да његово одбијање неће умањити наклоност према Русији. Цар је одговорио да он оставља својим ћеркама да саме одлуче за кога ће се удати, додавши да је приметио да је Александар на породичном ручку често бацао погледе на велику књегињицу Татјану. Избијање Великог светског рата, 28. јула 1914. године прекинуле су преговоре између две династије око руке цареве кћери. Вест о масакру царске породице у Јекатеринбургу, 17. јула 1918. године врховног команданта српске војске регента Александара је стигла на Солунском фронту, доживевши нервни слом оплакивао је смрт своје несуђене супруге велике књегињице Татјане.Илузија звана Југославија, Вечерње новости, Миодраг Јанковић, 17. јул 2003. Два месеца касније, по наређењу врховног команданта регента Александра, 15. септембра 1918. српска војска на Солунском фронту кренула је у јуриш, 5. октобра ослобођено је Врање, 12. октобра трупе су ушле у Ниш, а 1. новембра ослобођен је Београд, чиме је дефинитивно прекинута комуникација Беч — Истанбул, због чега је Бугарска капитулирала 29. септембра, а потом Турска 30. октобра, да би 3. новембра капитулирала Аустроугарска, а 11. новембра и Немачка што је довело до краја Првог светског рата.
Породично стабло
Породица
Браћа и сестре
имесликадатум рођењадатум смрти Олга Николајевна мини|50п 15. новембар 1895. 17. јул 1918. Марија Николајевна мини|50п 26. јун 1899. 17. јул 1918. Анастасија Николајевна мини|50п 18. јун 1901. 17. јул 1918. Алексеј Николајевич мини|50п 12. август 1904. 17. јул 1918.
Референце
Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Романови