мини|220п|Словенски топоними у областима око горњег тока Мајне
Мајнски Словени (), такође познати и као Мајнски Венди (), били су групација словенских племена из раног средњовековног периода, на ширем простору око горњег тока реке Мајне и њених притока, у североисточним областима данашње немачке савезне државе Баварске. У историјским изворима из периода од 8. до 12. века помињу се као Словени, односно Венди или поближе као мајнски Словени ( - Мајнски Венди) по реци Мајни, односно као регнички Словени ( - регнички Венди), по мајнској притоци Регницу или као набски Словени ( - набски Венди), по оближњој реци Набу (притока Дунава). Првобитно су били самостални, али временом су потпали под врховну франачку, а затим и немачку власт. Постепено покрштавање словенских племена у областима око горње Мајне, Регница и Наба спроведено је у периоду од 9. до 11. века, након чега је започео процес њихове германизације.
Упркос вековној германизацији, на ширем простору данашње североисточне Баварске, а првенствено у Горњој Франконији, очуван је велики број словенских топонима, тако да многа места на том подручју још увек носе имена која су словенског порекла. Пошто сав тај простор припада модерној Бавраској, у науци се за означавање словенског културно-историјског слоја у тим областима користе термини словенска Баварска (), односно баварска Славија ().
Историја мини|220п|Мајнски Словени и суседни Полапски Срби у 9. и 11. веку мини|220п|Подручје данашње североисточне Баварске у 11. и 12. веку
Историјски извори из раног средњовековног периода сведоче да су у то време у североситочним областима данашње Баварске живела словенска, односно вендска племена која су се називала: Моинвиниди и Раданзвиниди или Ратанзвиниди, односно Набавиниди (). Поменути називи, који су описне природе, били су изведени из назива локалних река око којих су тамошња словенска, односно вендска племена била настањена.
У франачким, односно немачким повељама из периода од 8. до 11. века, које су биле написане на латинском језику, назив Winidi или Winades употребљаван је за означавање локалних Словена (Moin-Vinidi, Rotanz-Winidi), што је посведочено и разним изворним топонимима из тог периода: Nabawinida (863), Winidesheim (889), Adalharteswineden (905), Walahrames-Winida (908), Bisenwinda (932), Winithiscunburg (936), манастир Winethahusum (937, 999), Wolfereswiniden (979), Winidon (979), Winediscun Salebizi (1036).
Према повељама 8. и 9. века, Моинвиниди и Ратанзвиниди су живели на горњој Мајни и њеним притокама — Редницу, Пегницу и Рецату, односно на подручју које је називано земља Словена или област Словена: terra Sclavorum, regio Sclavorum. У 9. веку, за време покрштавања, за њих су грађене и цркве, а 1007. године је основана посебна бискупија у Бамбергу ( — „да је паганство Словена свргнуто и да би сви хришћани сачували сећање на познате људе на месту”). Већина становништва ове бискупије била је у то време словенска.Види: део III „Западни Словени”, XII поглавље „Пролаз Словена у западну Немачку”:
Године 741. основана је бискупија у Вирцбургу, а њени поданици - источни Франци и Словени, били су обавезани на плаћање црквене десетине, што значи да је део мајнских Словена већ у то време био под врховном франачком влашћу, а до 826/830. године на том подручју је изграђено већ 14 цркава.
Види још Стари Словени Limes Sorabicus
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Западни Словени Категорија:Венди Категорија:Историја Баварске