Појам конститутивност означава својство нечега што је основно, битно или есенцијално за постојање и функционисање неке целине. У уставном праву (посебно данас у БиХ), појам означава народе као творце устава и државе. Конститутивни субјекти су они који суоснивају, утврђују и етаблирају институције, дајући легитимитет целокупном поретку. Етимолошки, реч потиче од латинске речи конститутивус (лат:constitutivus), што значи онај који утврђује, оснива или саставља.
Констиутивни народи су равноправни, а у политичком и правном смислу конститутивност народа се у пракси манифестује кроз механизме поделе власти и заштите од мајоризације. Односно од прегласавања, унитаризације, асимилације, гетоизације.
Примери појма Конститутивни народи могу бити:
Конститутивни народи у СФР Југославији, конститутивни народи у бившој Југославији (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци, Муслимани) Конститутивни народи у Босни и Херцеговини, конститутивни народи у данашњој Босни и Херцеговини (Срби, Хрвати, Бошњаци) Конститутивни народи у СР Хрватској, конститутивни народи у бившој СР Хрватској (до 1990. године): Хрвати и Срби
Контроверзе и осуде Иако је замишљена као гарант стабилности, конститутивност је предмет честих правних и политичких спорења.
Европски суд за људска права је у више пресуда (нпр. Сејдић-Финци, Зорнић, Ковачевић) утврдио да тренутни политички систем у БиХ дискриминише грађане који се не изјашњавају као припадници три конститутивна народа јер им онемогућава кандидатуру за највише функције.
Постоји стална политичка дебата између оних који заговарају јачање грађанског принципа (један човек – један глас) и оних који инсистирају на стриктном поштовању конститутивности као заштите колективних права.
Види још Народ (вишезначна одредница) СФР Југославија Босна и Херцеговина
Референце