Франсес Елизабет Ален (; Перу, 4. август 1932 — Скенектади, 4. август 2020) била је америчка информатичарка и пионирка у пољу оптимизујућих компајлера. Ален је прва жена која је понела звање -{IBM Fellow}-, што је највиша позиција у ИБМ-у и највеће признање које научник, инжињер или програмер може да добије од ове компаније. У 2006. години је постала прва жена која је освојила Тјурингову награду. Њена достигнућа укључују њен рад на компајлерима, омптимизацији програма и паралелизацији., -{IBM Corporation}-.

Каријера Аленова је одрасла на фарми у Перуу у Њујорку. Дипломирала је 1954. године на Њујурк Стејт Колеџу за наставнике (сада део Државног универзитета Њујорка у Олбанију) у области математике и почела је да предаје у школи у Перуу, Њујорк.-{Lohr, Steve (August 6, 2002). Scientist at Work: Frances Allen; Would-Be Math Teacher Ended Up Educating a Computer Revolution.}- Њујорк Тајмс Након две године, уписала се на Универзитет у Мичигену где је мастерирала математику 1957. године.

У великим дуговима, 1957. године се придружила одељку ИБМ-а за истраживање (-{IMB Research}-) у Покипсију, Њујорк, као програмерка, где је подучавала нове запослене основама Фортрана. Планирала је да се врати наставничком позиву када отплати студентске дугове, али је остала у ИБМ-у током своје целокупне четрдесетпетогодишње каријере. Аленовој је додељено да ради на пројекту Харвест који се користио за разбијање кодова у америчкој Националној агенцији за безбедност (енг. -{National Security Agency, NSA}-) 1959. године и радила је на програмском језику Алфа (енг. -{Alpha}-). Управљала је тимом за компајлерску оптимизацију и у оквиру пројекта Харвест и у оквиру пројекта Стреч (енг. -{Stretch}-). Током 1960-их је доприносила -{ACS-1}- пројекту, а током 1970-их -{PL/I}--ју. Од 1970. до 1971. године је била нa Њујорк универзитету, где је касније била гостујући професор. Још једно путовање ју је довело на Универзитет Станфорд 1977. године.

Аленова је постала прва жена која је била проглашена за -{IBM Fellow}- 1989. године. Пензионисала се 2002. године, али одржава везе са корпорацијом као емерита (енг. -{Fellow Emerita}-). 2007. године, креирана је ИБМ-ова награда (-{IBM Ph.D. Fellowship Award}-) која носи њено име.

При добијању Тјурингове награде, описана је на следећи начин:

Награде и признања мини|усправно|Потрет Франсис Ален док добија Ерна Хамбургер награде за истактуто предавање (енг. -{Erna Hamburger Distinguished Lecture Award}-), 6. мај 2008. Аленова је -{Fellow}- IEEE-а и Асоцијације за рачунарску машинерију (АЦМ). 2000. године је постала -{Fellow}- Музеја историје рачунарства „за њене доприносе оптимизације програма и компајлирања за паралелне рачунаре.” Изабрана је у америчку Националну академију инжињерства 1987. године,Frances E. Allen -{at the National Academy of Engineering}-. Преузето 16. април 2018. у Америчко филозофско друштво 2001. године,Према -{APS member history}-. и у Националну академију наука 2010. године. She was named Fellow of the American Academy of Arts and Sciences in 1994.

Примила је награду Чарлс Бебиџ коју додељује ИЕЕЕ друштво за рачунарство (енг. -{IEEE Computer Society}-) 1997. године и награду за пионира рачунарства од стране исте органиѕације (енг. -{Computer Pioneer Award of the IEEE Computer Society}-) 2004. године.2004 Computer Pioneer Award, IEEE Computer Society. Retrieved 2018-04-16. In 1997, Allen was inducted into the WITI Hall of Fame. Освојила је награду Августа Ада Лавлејс награду од стране Асоцијације за жене у рачунарству. 2004. године, Ален је била освојила -{ABIE}- награду за техничко вођство (енг. -{ABIE Award for Technical Leadership}-) од стране Анита Борг института.

Аленином раду на рачунарству високих перформанси је одата почаст Тјуринговом наградом 2006. године. Постала је прва жена прималац ове награде за четрдесет година колико се оан додељује, а сматра се еквивалентом Нобелове награде за информатику и рачунарство.Асошијетед Прес (21. фебруар 2007). -{First Woman Honored With Turing Award.}- Online February 24, 2007. У интервјуима након добијања награде, изјавила је да се нада да ће то дати више „шанси женама у науци, рачунарству и инжињерству”

Године 2009. јој је додељен почасни докторат на Универзитету Макгил за „пионирске доприносе теорији и пракси технике оптимизујућих компајлера који су поставили темеље за модерне оптимизујуће компајлере и аутоматско паралелно извршавање.”-{"McGill to bestow 11 exemplary individuals with honorary degrees, " McGill Reporter}- . 19. мај 2009.

Лични живот Аленова се удала за професора Њујорк Универзитета Џејкоба Т. Шварца 1972. године. Касније су се развели. Нема потомака.

Библиографија -{Allen, Frances E. and John Cocke. "A catalogue of optimizing transformations, " in Randall Rustin (ed.), Design and Optimization of Compilers (Prentice-Hall, 1972), 1-30. }- -{Allen, Frances E., "Interprocedural data flow analysis, " Proceedings of Information Processing 74, IFIP, Elsevier / North-Holland (1974), 398—402.}- -{Allen, Frances E. and J. Cocke, "A program data flow analysis procedure, " Communications of the ACM, Vol. 19, Num. 3 (March 1976), 137—147.}- -{Allen, Frances E. et al., "The Experimental Compiling System, " IBM Journal of Research and Development, Vol. 24, Num. 6, (November, 1980), 695—715. }- -{Allen, Frances E., „The history of language processor technology at IBM,” IBM Journal of Research and Development, Vol. 25, Num. 5 (September 1981), 535—548.}-

Референце

Спољашње везе

Страница Фран Ален на презентацији IBM-а Предавање Фран Ален о компајлерима Текст о додели награде Фелоу

Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Њујорчани Категорија:Амерички информатичари Категорија:Добитници Тјурингове награде