Камичка река се сматра изворишним краком Расничке реке.Расничка река У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015 p. 141-145 Од села Присјане река носи назив Присјанска река. У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу. Административно припада Граду Пироту у Пиротском управном округу. Географске одлике Извори Камичка река се јављају у девонском флишу, док источно од Камичке реке Церевска река свој ток формира углавном у пермским пешчарима. Најјачи је извор Корита.Расничка река У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015 p. 142-143

Северно од кречњачког узвишења Градишта, Камичка и Церевска река се спајају и пробијају уском клисурастом долином кроз титонске лапоровите кречњаке. У клисури нагиб речног корита је велики, а бројни су слапови и брзаци. Код села Камика река излази из клисуре и у конгломератима и пешчарима кредне старости шири сопствену речну долину.

Изнад села Камик издиже се дуж водотока, литица гребена изграђеног од баремских спрудних кречњака. Више кратких токова који извиру у подножју литице образовало је амфитеатрално удубљење у коме је смештено село Камик.

На сектору Камичке клисуре река практично нема притока, док се на сектору између клисура улива више како периодичних, тако и сталних токова мале дужине. Слив Речни токови Камичке реке у њеном сливу одликују се значајним падом, и јако стрмим долинским странама. Низводно од Камика Камичка река протиче долином прилично благих страна, нарочито ка истоку односно Добром делу. Промена назива Од села Присјан Камичка река се назива Присјанском реком. На излазу из села почиње Камичка клисура образована у баремским спрудним кречњацима. Клисура је пробијена између Калеа (694 m н.в) на западу и Забела (681 m н.в) на истоку, са стрмим долинским странама и релативном висином до 250 m у односу на речно корито.

Вегетација Долинске, јако стрме стране у сливу Камичке реке обрасле су шумском вегетацијом, а горњем току долина Церевске реке је проширена и нарочито на десној долинској страни и користи се за пољопривредну производњу. Референце

Литература

Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд. Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015

Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд

Категорија:Реке Србије Категорија:Река Нишава Категорија:Географија Пирота