Отровна рудњача (Agaricus xanthodermus) је врста печурака из рода Agaricus. Сродна је шампињону, али је нејестива и благо отровна.
Станиште и сезона раста Може се наћи у свим врстама шума, од пролећа до јесени.
Идентификација Шешир је пречника 8-15 cm. U почетку је лоптасто звонаст, затим се отвори али остаје и даље полулоптаст. Веле је боје са радијално постављеним влакнима која из центра иди ка ободу и имају јаку тенденцију да на додир постану хромасtо жуте боје, која никада не прелази у смеђу. Листићи су у младости изразито ружичасти, затим постају чоколадни и на крају црни.
Дршка печурке је витка, дугачка до 15цм, беле боје и задебљана у основи. На додир дршка хромасто пожути. Она носи и опнаст бели прстен, који се као сукњица спушта низ дршку.
Месо печурке је компактно, непријатног мириса на мастило, јодоформ, хлор и нагорелу гуму, лизол. На додир и на пресеку, а нарочито у задебљаној основи дршке, месо добија хром жуту боју. Мирис понекад није сувише изражен, али термичком обрадом се снажно испољава. Споре у маси су чоколадно смеђе.
лево|мини|120п|Отровна рудњача може се лако помешати са јестивим врстама шампињона! Употребљивост Печурка је благо отровна. Честим конзумирањем долази до акумулирања токсина у јетри и бубрезима, што временом изазива поремећај рада тих органа.
Употреба у кулинарству Довољно необавештени и неопрезни сакупљачи гљива поистовећују је са јестивим шампињонима, зато што на први поглед веома личе. Занемарују хромасто жуту боју у корену дршке па и непријатан мирис током кувања, јер се он ублажи са зачинским додацима. Конзумирање ове печурке свакако не изазива тренутно фатални исход, али је препорука никако је не конзумирати.
Галерија слика
Референце
Литература
Категорија:Отровне печурке Категорија:Agaricus