Иван Белић (1887 — 1968) био је српски архитекта. Он је реализовао бројне архитектонске пројекте у Краљевини Југославији од 1921. до 1940. године. Био је члан Удружења југословенских инжењера и архитеката.Белић Иван, у: Лексикон српских неимара (ур. З. Маневић), Београд 2002, 15 Живот и каријера мини|Дозидани (доњи) део зграде амбасаде Италије, београдског арх. Ивана Белића, стилски је прилагођена Ди Фаустовој концепцији мини|Палата Реуниона Након дипломирања на Архитектонском одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду 1912. године, радио је у катастарском одељењу Београдске општине (у Техничкој управи Секције за ревизију регулације), све до избијања Првог светског рата.Белић Иван, у: Лексикон српских архитеката 19. и 20. века (ур. З. Маневић), Београд 1999, 17
По завршетку Великог рата од 1921. до 1940. године, као овлашћени пројектант Краљевине Југославије, са бироом у Далматинској 9, а потом и у 6 сопственој згради у Господар Јовановој 42а, Иван Белић је радио на реализацији бројних пројекте.Маневић, З. (yр.), 2008 Лексикон неимара, Београд: Грађевинска књига. стр.24.
Био је и редовни члан Удружења југословенских инжењера и архитеката, као и утицајног локалног Клуба архитеката. Дело За приватне инвеститоре, Белић је пројектовао углавном угаоне и приземне објекте, а у стилу академизма и умереног модернизма, бавио се претежно: извођењем туђих пројеката, надзором (Јадранско-подунавске банке, 1922 — 1925. године), преправкама и дозиђивањима, многих објеката. Већина његових ауторских дела, којих је било око четрдесетак,Општинске новине (1928–1941) није сачувана (попут куће Жанке Стокић на Сењаку из 1927, срушене око 1960), а ни историографски проучене,Маневић, З. (yр.), 2008 Лексикон неимара, Београд: Грађевинска књига. изузев карабињерске „Палацине“ (1932) у комплексу италијанске амбасадеКадијевић, А. 2006 Амбасада Краљевине Италије у Београду, Наслеђе (Београд) VII: 60. и палате „Реуниона”.
Признања У знак признања за његов допринос у архитектури Београда београдске улица која почиње од улице Владимира Погачића, и иде кп 4497/1 и завршава се у кп 4497/5 у КО Нови Београд, носи његово име.
Референце
Литература
Александар Кадијевић, О архитектури београдске Палате Реуниона, Зборник Музеја примењених уметности Београд, 9/2013. УДК 725(497.11) ИД 203983372
Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1968. Категорија:Српски архитекти Категорија:Архитекти из Београда