Бргљези чине род Sitta малих птица певачица које припадају породици Sittidae. Карактеришу их велике главе, кратки репови, као и снажни кљунови и стопала. Бргљези означавају своју територију користећи гласне, једноставне песме. Већина врста има сиве или плавичасте горње делове тела и црну пругу преко очију.
Већина бргљеза се гнезди у умереним или планинским шумама Северне хемисфере, иако су се две врсте прилагодиле стеновитим стаништима у топлијим и сушнијим пределима Евроазије. Међутим, највећи диверзитет је у Јужној Азији, а сличности међу врстама отежале су идентификацију засебних врста. Сви припадници овог рода гнезде се у рупама или пукотинама. Већина врста су станарице и живе у свом станишту током целе године, иако црвеногруди бргљез из Северне Америке мигрира у топлије пределе током зиме. Неколико врста бргљеза има ограничена подручја распрострањености и суочава се са претњама због крчења шума.
Бргљези су сваштоједи, углавном се хранећи инсектима, орашастим плодовима и семењем. Траже инсекте скривене у или испод коре тако што се пењу уз стабла и гране дрвећа, понекад и наопако. Током сезоне парења хране се унутар својих територија, али се у друго време могу придружити мешовитим јатима током исхране.
Њихова навика да заглављују велике комаде хране у пукотине, а затим их разбијају својим снажним кљуновима, дала је овој групи њено енглеско име (енгл. nuthatch).
Таксономија Породицу бргљеза, Sittidae, описао је Рене Примвер Лесон 1828. године. Лесон је користио француски назив Sittées уместо латинског Sittidae.Cracraft, J.; Barker, F. Keith; Braun, M. J.; Harshman, J.; Dyke, G.; Feinstein, J.; Stanley, S.; Cibois, A.; Schikler, P.; Beresford, P.; García-Moreno, J.; Sorenson, M. D.; Yuri, T.; Mindell. D. P. (2004) „Phylogenetic relationships among modern birds (Neornithes): Toward an avian tree of life.” pp. 468–489 in Assembling the tree of life (J. Cracraft and M. J. Donoghue, eds.). Oxford University Press, New York.
Понекад се пузгавац (Tichodroma muraria), чије је станиште ограничено на планине јужне Евроазије, сврставао у исту породицу са бргљезима, али у засебну потпородицу Tichodromadinae, у ком случају би бргљези били класификовани у потпородицу Sittinae. Међутим, пузгавац се данас сврстава у засебну породицу, Tichodromadidae.Snow & Perrins (1998) стр. 1408 Пузгавац представља прелазни облик у својој морфологији између бргљеза и пузића, али његов изглед, текстура перја, те облик и шара репа указују да је ближи бргљезима.
Следећи најближи сродници бргљезима после пузгавца јесу пузићи (Certhiidae) и пегави пузићи (Salpornithidae). Те породице се заједно са царићима (Troglodytidae) и комаричарима (Polioptilidae) сврставају у ширу групу. Ова натпородица, Certhioidea, предложена је на основу филогенетских студија које користе митохондријску и нуклеарну ДНК, и створена је да би обухватила кладус породица издвојених из веће групације птица певачица, Sylvioidea.
Мадагаскарска ванга са Мадагаскара (раније позната као коралокљуни бргљез) и сителе из Аустралије и са Нове Гвинеје некада су сврставане у породицу бргљеза због сличности у изгледу и начину живота, али нису блиско сродне. Сличности су настале путем конвергентне еволуције како би се попунила еколошка ниша.Harrap & Quinn (1996) стр. 16–17 „Family Introduction”
Назив рода Сви бргљези се налазе у роду Sitta који је именовао Карл фон Лине 1758. године, а назив потиче од речи σίττη (síttē), што је на старогрчком назив за ову птицу.
Енглески назив nuthatch односи се на склоност неких врста да заглављују орашасте плодове или друго велико семење у пукотине и да их разбијају својим снажним кљуновима.
Границе међу врстама У 20. веку и раније, границе међу врстама бргљеза понекад је било тешко дефинисати. Црвеногруди бргљез, Корзички бргљез и Кинески бргљез имају подручја гнежђења која су раздвојена хиљадама километара, али су слични по преференцијама станишта, изгледу и песми. Раније су сматрани једном врстом, али су сада подељени на триHarrap & Quinn (1996) стр. 12–13 „Species limits” и заједно са Криперовим и Алжирским бргљезом чине суперврсту. Необично за бргљезе, свих пет врста самостално дубе своја гнезда.
Евроазијски, кестењасти, кашмирски и кестењастотрби бргљези формирају другу суперврсту и географски замењују једни друге широм Азије. Тренутно се сматрају као четири засебне врсте, али су јужноазијске форме некада сматране подврстама евроазијског бргљеза.Harrap & Quinn (1996) стр. 109–114 „Eurasian Nuthatch” Недавна промена у овој таксономији јесте подела кестењастотрбог бргљеза на три врсте: индијски бргљез, Sitta castanea, који се налази јужно од реке Ганг; бурмански бргљез, Sitta neglecta, који се налази у југоисточној Азији; и кестењастотрби бргљез у ужем смислу (*sensu stricto*), S. cinnamoventris, који се јавља на Хималајима. Студије митохондријске ДНК су показале да је белогруда северна подврста евроазијског бргљеза, S. (europea) arctica, дистинктивна и представља могућег кандидата за статус пуне врсте. Ову поделу је прихватила Британска орнитолошка унија (British Ornithologists' Union).
Преглед азијских бргљеза из 2006. године сугерисао је да још увек постоје нерешени проблеми у таксономији бргљеза и предложио је поделу рода Sitta. Овај предлог би преместио црвенокљуне и жутокљуне јужноазијске врсте (плишаночели, жутокљуни и сулфурнокљуни бргљез) у нови род, створио трећи род за плавог бргљеза, и вероватно четврти за лепог бргљеза.
Фосилни запис за ову групу изгледа да је ограничен на кост стопала ране птице из миоцена у Баварској, која је идентификована као изумрли представник кладуса пењачица Certhioidea, који обухвата пузиће, пузгавце и бргљезе. Описана је као Certhiops rummeli. Две фосилне врсте су описане у роду Sitta: S. cuvieri Gervais, 1852 и S. senogalliensis Portis, 1888, али оне вероватно не припадају бргљезима.Jiří Mlíkovský, Cenozoic Birds of the World. Part 1:Europe, Праг, Ninox Press, 2002, 407 стр., стр. 252, 273 (архивирано 20. 5. 2011)
Опис лево|мини|Сматра се да црвеногруди бргљез има зов налик лименој труби. Бргљези су компактне птице са кратким ногама, збијеним крилима и четвртастим реповима од 12 пера. Имају дуге, чврсте, зашиљене кљунове и снажне прсте са дугим канџама. Бргљези имају плавосива леђа (љубичастоплава код неких азијских врста, које такође имају црвене или жуте кљунове) и беле доње делове, који су варијабилно обојени светложуто, наранџасто, риђе или лила бојом. Иако шаре на глави варирају међу врстама, дуга црна пруга преко очију, са контрастном белом обрвом, тамним челом и црном капом је уобичајена. Полови изгледају слично, али се могу разликовати у обојености доњих делова, нарочито на задњим боковима и испод репа. Младунци и птице у првој години могу бити готово неразлучиви од одраслих.
Величине бргљеза варирају, од великог џиновског бргљеза, са дужином од 195 mm и тежином од 36—47 g,Harrap & Quinn (1996) стр. 169–172 „Giant Nuthatch” до малог смеђоглавог и малог бргљеза, од којих су оба дуга око 100 mm и теже око 10 g.Harrap & Quinn (1996) стр. 130–133 „Brown-headed Nuthatch” Подврста источног бргљеза лончара Sitta tephronota dresseri, иако нема тело дугачко као џиновски бргљез, јесте најтежи бргљез са масом од 42,7 до 55 g.Harrap & Quinn (1996) стр. 158–161 „Eastern Rock Nuthatch”
Бргљези су веома гласни, користећи читав асортиман звиждука, трилера и дозивања. Њихове песме током парења обично су једноставне и често идентичне њиховим контактним позивима, али дужег трајања. Црвеногруди бргљез, који коегзистира са америчком црнокапом сеницом широм већег дела свог ареала, у стању је да разуме позиве ове друге врсте. Сеница има суптилне варијације у дозивању које комуницирају информације о величини и ризику од потенцијалних предатора. Многе птице препознају једноставне позиве на узбуну које производе друге врсте, али црвеногруди бргљез је у стању да протумачи детаљне варијације позива сеница и да на њих адекватно одговори.
Врсте Диверзитет врста за Sittidae је највећи у јужној Азији (могућој постојбини ове породице), где се јавља око 15 врста, али има представнике широм већег дела Северне хемисфере. Тренутно признате врсте бргљеза приказане су у табели испод.
Врсте у таксономском редоследуУобичајени инаучни назив Подврсте СликаОписРаспрострањеност (популација ако је позната)Белолики бргљезSitta leucopsis1120pxДужине 13 cm, бели образи, брада, грло и доњи делови, горњи делови су углавном тамносиви.Западни ХималајиHarrap & Quinn (1996) стр. 148–150 „White-cheeked Nuthatch”Бргљез ПржеваљскогSitta przewalskii1120pxДужине 13 cm, бели образи, брада, грло и доњи делови, горњи делови су углавном тамносиви.Југоисточни Тибет до западне КинеRasmussen, P.C., and J.C. Anderton. 2005. Birds of South Asia. The Ripley guide. Volume 2: attributes and status. Smithsonian Institution and Lynx Edicions, Washington D.C. and BarcelonaЏиновски бргљезSitta magna2120pxДужине 19,5 cm, сивкасти горњи делови и беличасти доњи делови.Кина, Мјанмар и Тајланд.Белогруди бргљезSitta carolinensis7120pxДужине 13—14 cm, белина лица потпуно окружује око, лице и доњи делови су бели, горњи делови су углавном бледо плавосиви.Северна Америка од јужне Канаде до МексикаHarrap & Quinn (1996) стр. 150–155 „White-breasted Nuthatch”Bull, John and Farrand, John Jr. The Audubon Society Field Guide to North American Birds, Eastern Region. Alfred A. Knopf, Inc. (1977) стр. 646–647 „White-breasted Nuthatch”Лепи бргљезSitta formosa1120pxДужине 16,5 cm, црних леђа са белим пругама, јарко плавим горњим делом леђа, тртицом и раменима, доњи делови су бледонаранџасти а лице светлије.Североисточна Индија и Мјанмар, као и локално у јужној Кини и северној југоисточној АзијиHarrap & Quinn (1996) стр. 172–173 „Beautiful Nuthatch”Плави бргљезSitta azurea3120pxДужине 13,5 cm, сивкасти горњи делови и беличасти доњи делови.Малезија, Суматра и ЈаваHarrap & Quinn (1996) стр. 168–169 „Blue Nuthatch”Плишаночели бргљезSitta frontalis5120pxДужине 12,5 cm, љубичасто-плав одозго, са лаванда образима, беж доњим деловима и беличастим грлом, кљун је црвен, црна мрља на челу.Индија и Шри Ланка кроз Југоисточну Азију до ИндонезијеHarrap & Quinn (1996) стр. 161–164 „Velvet-fronted Nuthatch”Жутокљуни бргљезSitta solangiae3120pxДужине 12,5—13,5 cm, бели доњи делови, плавичасти горњи делови, жут кљун.Вијетнам и острво Хајнан у КиниHarrap & Quinn (1996) стр. 164–165 „Yellow-billed Nuthatch”Жутокљуни бргљез (или сулфурнокљуни)Sitta oenochlamys6120pxДужине 12,5 cm, ружикасти доњи делови, жут кљун, плавичасти горњи делови.Ендемски за ФилипинеHarrap & Quinn (1996) стр. 165–168 „Sulphur-billed Nuthatch”Мали бргљезSitta pygmaea6120pxДужине 10 cm, сива капа, плавосиви горњи делови, беличасти доњи делови, беличаста мрља на потиљку.Западна Северна Америка од Британске Колумбије до југозападног Мексика(2,3 милиона)Harrap & Quinn (1996) стр. 127–130 „Pygmy Nuthatch”Смеђоглави бргљезSitta pusilla1120pxДужине 10,5 cm, смеђа капа са уском црном пругом преко очију и беж-белим образима, брадом и стомаком, крила су плавосива, мала бела мрља на потиљку врата.Ендемски за југоисточне Сједињене Америчке Државе(1,5 милиона)Бахамски бргљезSitta insularis1Веома сличан смеђоглавом бргљезу, али има тамнију пругу преко очију, знатно дужи кљун, краћа крила, као и другачији зов.Ендемски за острво Велика Бахама