Герхард Ертл (; Штутгарт, 10. октобар 1936) је физичар који је допринео развоју такозване површинске хемије. Од 1986. до 2004. био је директор одсека физичке хемије на Институту Фриц Хабер у Берлину. Октобра 2007. додељена му је Нобелова награда за хемију за истраживање хемијских реакција на чврстим површинама.
Докторирао је 1965. на Техничком универзитету у Минхену са темом „О кинетици каталитичке оксидације водоника на кристалима германијума“ (-{Über die Kinetik der katalytischen Oxidation von Wasserstoff an Germanium-Einkristallen}-). Од 1996. ради као професор на Хумболтовом универзитету у Берлину.
Герхард Ертл се бавио утврђивањем механизама на молекуларном нивоу који утичу на каталитичку синтезу амонијака на гвожђу (Хабер-Бошов процес) и каталитичку оксидацију угљен-моноксида у присуству паладијума (каталитичка конверзија). Открио је феномен осцилаторних реакција на површини платине и електронским микроскопом добио прве слике промена које се збивају при оваквој реакцији.
Његов рад је дао објашњења за смањење слоја озона у атмосфери, функционисање каталитичких посуда у аутомобилским моторима итд.
Спољашње везе Веб сајт Герхарда Ертла Вест о додели Нобелове награде
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Немачки физикохемичари Категорија:Нобеловци за хемију Категорија:Доктори физичке хемије Категорија:Немачки нобеловци Категорија:Чланови Руске академије наука