Марија Барбал (Тремп, 17. септембар 1949) је каталонска и шпанска књижевница. Студирала је на Централном Универзитету у Барселони и сада ради као наставник у средњој школи. Постала је позната по свом роману Камен из Одрона из 1985. године, за који је добила награде Joaquim Ruyra и Joan Crexells. Последњих година је задобила читалачку публику изван Шпаније и Каталоније и добила је своје место у немачкој и француској књижевности. Њене књиге преведене су на све веће европске језике.
Биографија Марија Барбал је рођена 17. септембра 1949. године у Тремпу у Каталонији, због чега је добила надимак Тремполина. Родитељи су јој обезбедили добро образовање, тако да је се школовала прво у Тремпу, а затим у Барселони. Детињство је проводила у родном Тремпу, где је са братом, као и осталом децом највише волела да се купа у вештачком језеру Сант Антони. Лета је проводила код своје куме, где је помагала у сезонским пословима жетве, везивања снопова и чувања стоке. У Барселону је се преселила 1964. године и често истиче да је за њу то била културна миграција. У тим годинама је почела да пише своје прве стихове, који су остали сачувани у њеним дневницима. После завршене средње школе уписала је Хиспанску филологију на Централном Универзитету и након дипломирања кренула да ради у просвети.
Књижевни рад Склоност ка писању наследила је од оца, чија њубав према земљи, људима, анегдотама и речима ју је подстакла да крене да пише. Када је ишла на пут са колегама са Института Монсерат у Кастиљу, отац јој је рекао да напише извештај о томе. Ипак, свој први озбиљан рад је објавила 1985. године и овај кратак роман Камен из одрона је изненадио и критичаре и читаоце због своје огромне лепоте и имплицитне поезије коју садржи и стила садржаја који влада у њему. Главна јунакиња је Конћа, која са ретроспективном визијом говори о свом животу у три доба: детињство, младост и старост. У позадини су догађаји у Републици, Шпански грађански рат и касније диктатура Франциска Франка. Конћа ће упознати љубав, илузију, усамљеност, али и неправду и бол. Под таквим социо-економским факторима ће бити присиљена да оде да живи у Барселони, поистовећујући се са каменом из одрона. Дела која следе су La mort de Teresa 1986. године и два романа: Mel i Metzines и Camfora. Радња ових дела се одиграва у Паларсу али и приказује атмосферу Барселоне. Приказујући положај два града приказује управо напуштене градове у Пиринејима. Овај мотив је коришћен касније и у делу Camins de quetud 2001. године. У делу Ulleres de sol 1994. године приказује контраст различитих светова и различитих атмосфера. Истините чињенице као мотиве користи у делима Escrivia cartes al cel 1996. и у свом последњем роману Emma 2008. У првом делу говори о киднаповању у вртићу на периферији Париза 1993. године и ту користи различите наративне изворе као што су лична писма, писма уреднику новина и новински чланци. Друго дело говори о спаљивању просјака, и тај догађај користи за конструкцију лика Еме, супруге важног човека у политичкој сфери. У Pais intim прави наративну нит, која је започета у делу Камен из одрона и која се развија даље у континуитету али са скоком у генерацијама.
Писање јој омогућава да буде оно што није и да ради оно што не ради, и кроз дела говори оно за шта нема слободу да каже.
Дела мини|Марија Барбал
Романи
1985 Pedra de tartera 1990 Mel i Metzines 1992 Camfora 1996 Escrivia cartes al cel 1999 Carrer Bolivia 2002 Cicle de Pallars 2003 Bella edat 2005 Pais intim
Проза
2001 Camins de quietud: Un recorergut literari per pobles abandonats del Pirineu
Кратке приче
1986 La mort de Teresa 1994 Ulleres de sol 1998 Bari
Приче за децу
1991 Pampllugues 1992 Des la gàbia 1995 Espaguetti Miu
Референце
Спољашње везе lletrA catalan literature online
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Каталонци Категорија:Шпански књижевници Категорија:Писци за децу