Дејан Ристић (Београд, 20. април 1972) српски је историчар, преводилац и сценариста. Стручњак је у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Обављао је дужности министра за информисање и телекомуникације од 2024. до 2025. године, управника Народне библиотеке Србије од 2012. до 2013. године, државног секретара за културу у Влади Републике Србије од 2013. до 2015. године као и директора Музеја жртава геноцида од 2021. до 2024. године. Такође је био народни посланик од 6. фебруарa до 1. маја 2024. године.
Биографија Завршио је Дванаесту београдску гимназију, а затим дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду — одсек историја.
Његови деда и прадеда ратовали су у редовима српске краљевске војске током Првог светског рата.
Учествовао је у грађанском рату у Хрватској 1991. као војник ЈНА.
Његова сфера интересовања су дипломатска историја (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокауст, однос државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, историја културе и култура сећања.
Учесник је међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истанбулу, Братислави, Прагу, Москви, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Лувену, Андрићграду, Луксембургу, Хаифи, Лихтенштајну, Букурешту, Љубљани и др. Похађао је специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.
Коаутор Националне поставке Републике Србије „Војни меморијали и места страдања из Другог светског ратаˮ која је освојила прву награду на Међународној изложби „Меморијал 2011.ˮ (Москва, 2011), као и изложби „Петар Први Карађорђевић – краљ и ратникˮ (Топола, Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, 2011) и „Сећајте се моји мене јер ме више немаˮ (Београд, Историјски музеј Србије, 2011). Иницијатор и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.
Координирао активности на изради номинационих досијеа за унос славе (нематеријално културно наслеђе), телеграма којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914. године (покретно културно наслеђе) и стећака (непокретно културно наслеђе) на Унескове листе светске културне баштине.
Иницијатор, координатор и стручни консултант у реализацији више десетина националних и међународних научних скупова и изложби одржаних у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Ваљеву, Шапцу, Бору, Ужицу, као и на Цетињу, у Скопљу, Загребу, Бања Луци, Солуну, Будимпешти, Риму (Ватикан), Паризу, Лондону, Тунису и Рабату.
Управник Народне библиотеке Србије Током рада у Народној библиотеци Србије посебну пажњу посветио је заштити и обогаћивању националног фонда, стручном раду, издавачкој делатности, као и унапређењу међународне библиотечке сарадње. Успоставио модел националне библиотеке као мултифункционалне установе културе. Народна библиотека Србије у том раздобљу добила је читав низ високих одликовања попут Сретењског ордена другог степена, Изванредног златног беочуга, Награде града Београда за најбољу књигу у области хуманистичких наука у 2012. години, као и признања на међународним сајмовима књига у Београду и Подгорици и др. Успоставио Национални дан књиге.
Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик, основао Фондацију Народне библиотеке Србије и иницирао и спровео законску процедуру за увођење академског обавезног примерка.
Државни секретар у Министарству културе и информисања Током обављања дужности државног секретара за културу посебну пажњу посветио је јачању капацитета установа културе и оснаживању међународне сарадње у области културе.
Био је један од иницијатора и реализатора обнове редовног годишњег откупа дела савремене уметности, као и пројекта „Градови у фокусу.
Дао је значајан допринос припремама за реализацију пројеката реконструкције и поновног отварања Народног музеја у Београду и Музеја савремене уметности.
Захваљујући његовом ангажовању Република Србија примљена је у пуноправно чланство највеће међународне преводилачке асоцијације „Традуки” чиме је дат снажан импулс повећању обима и квалитета превођења дела савремене српске књижевности на стране језике.
Директор Музеја жртава геноцида
У периоду почев од 12. маја 2021. године налази се на челу Музеја жртава геноцида – матичне и референтне установе Републике Србије одговорне за неговање културе сећања на све припаднике нашег српског народа пострадале током Другог светског рата, а посебно на наше сународнике страдале услед последица геноцида извршеног над њима од стране Независне Државе Хрватске.imenovala Ristića za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida
Током обављања дужности директора Музеја, спровео потпуну реорганизацију те националне установе културе која је под његовим руководством доживела брз и потпун преображај. У кратком року број стално запослених стручњака у Музеју је увећан 5 пута, док су у истом периоду буџетска средства која се налазе на располагању Музеју увећана 3 пута.
У то време збирке и фондови Музеја жртава геноцида обогаћени су са неколико хиљада прворазредно вредних историјских и других материјалних извора који сведоче о страдању Срба у периоду Другог светског рата, а посебно током геноцида спроведеног над њима од стране НДХ.
Истовремено, под његовим руководством Музеј је објавио више десетина научних студија, реализовао више десетина изложби у Србији и иностранству (Француска, Кина, Словачка, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора) организовао више стотина образовних програма у Србији и другим државама, продуцирао више документарно–играних филмова и много тога другог.
Крајем јануара 2022. године основао и Фондацију Музеја жртава геноцида чији је основни циљ и задатак да пружа континуирану материјалну и логистичку подршку у реализацији програма ове установе.
Лично је заслужан за откриће списка дела српске деце спашене током акције Диане Будисављевић, као и Директиве бр. 25 којом је Адолф Хитлер 27. марта 1941. године наредио напад на Краљевину Југославију и њиховом трајном похрањивању у Музеј жртава геноцида.Хитлерова директива 25 је доказ злочина, али и сведочење о нашој херојској победи над фашизмом Мандат на месту директора ове установе завршио му се 4. јула 2024. године.https://www.muzejgenocida.rs/2024/07/26/svecana-primopredaja-duznosti-izmedju-donedavnog-direktora-muzeja-zrtava-genocida-istoricara-g-dejana-ristica-i-novoimenovanog-v-d-direktora-istoricara-g-bojana-arbutine/
Министар информисања и телекомуникација Републике Србије
На предлог мандатара за председника Владе Републике Србије Милоша Вучевића, изабран је 2. маја 2024. године за министра за информисање и телекомуникације. У време његовог обављања дужности министра информисања и телекомуникација спроведене су процедуре за обнову лиценци за коришћење 2Г, 3Г и 4Г радио-френфенцијских спектара, као и за увођење мреже 5Г.
Усвојен је Закон о поштанским услугама и Закон о информационој безбедности. Имплементиран је EU 5G Toolbox. Спроведени су конкурси у области јавног информисања на националном нивоу које су карактерисали највећи број пристиглих предлога пројеката, највећи износ расположивих буџетских средстава и најкраћи временски рок за реализацију конкурса.
За његовог мандата потписани су меморандуми о сарадњи у области ИКТ и информационе безбедности са Уједињеним Краљевством, Израелом, Египтом, Казахстаном, Ираном и другим државама. Приход од извоза ИКТ услуга и производа током 2024. године премашио је рекордних 4 милијарде евра. Светска телекомуникациона унија сврстала је Србију током 2024. године међу земље узоре у области информационе безбедности. Мандат му се завршио 16. априла 2025. године.
Награде
Добитник је „Печата Матице српскеˮ, Спомен-медаље Министарства одбране за најбољег сарадника, „Златне значке" КПЗ Србије, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, Плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања РАБ Србије, Медија центра ,,Одбрана”, Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, „Филмских новостиˮ, Спомен-парка ,,Крагујевачки октобар”, Народне библиотеке „Радоје Домановићˮ у Лесковцу, библиотеке Центра за културу у Кладову, Општинске библиотеке ,,Слово” у Лапову, Новинско-издавачке куће ,,Либертатеа”, Општине Кнић, Савеза слепих Србије и Параолимпијског комитета Србије.
Приватан живот Ожењен је и отац двоје деце.
Библиографија Књиге Заштита спомен-обележја из ратних периода, Београд 2003. (коаутор са М. Чаваљуга и З. Пановић). Меморијали ослободилачких ратова Србије: Преглед спомен-обележја у земљи иностранству, књ. 2, Београд 2005. (коаутор са В. Суботић и З. Пановић). Усуд Карађорђеве Србије : Прича о српским Термопилима : битка на Чегру 1809, Ниш 2009 Сећајте се мене моји јер ме више нема, Београд 2011. (коаутор са М. Перишић). Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941, Београд 2016. Историја српске дипломатије: документи: Српско посланство у Лондону 1882-1902, књ. 1-3, Београд 2018. (коаутор са М. Перишић и С. Рајак). Историја српске дипломатије: документи: Српско посланство у Паризу 1881-1902, књ. 1-3, Београд 2018. (коаутор са М. Перишић и С. Рајак). Митови српске историје, Београд 2019. Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941, Београд 2019. (друго допуњено издање) Заблуде српске историје, Београд 2020. Легенде светске историје, Београд 2021. Нестварни, Београд, 2022.
Преводи стручне литературе Јан Кершо, Хитлер: Хибрис: 1889-1936, Београд 2003. Јан Кершо, Хитлер: Немезис: 1936-1945, Београд 2004. Хити Филип, Творци арапске историје, Београд 2004. Сузан Вајс Бауер, Историја старог света: прве цивилизације, Београд 2017. Сузан Вајс Бауер, Историја старог света: прва царства, Београд 2017. Сузан Вајс Бауер, Историја старог света: први преображаји, Београд 2018. Сузан Вајс Бауер, Историја средњовековног света: од христијанизације цара Константина I Великог до Првог крсташког рата, том први, Београд, 2019. Сузан Вајс Бауер, Историја средњовековног света: од христијанизације цара Константина I Великог до Првог крсташког рата, том други, Београд, 2019.
Стручни и научни скупови Стручно-едукативни скуп Information and Governance – the Role of Public Access, Public Record Office, Лондон, 2002 (стипендиста Владе Уједињеног Краљевства) Југословенска културна политика у сфери ликовних уметности у првим годинама после раскида са Информбироом (излагање на међународном научном скупу Велике силе и мале државе у Хладном рату (случај Југославије), Београд, 2003. Споменици културе из ратних периода – распрострањеност, форме и савремена валоризација (излагање на стручном скупу Уметност и културна баштина у историјским превирањима, Београд, 2005.) Одјеци Балканског пакта у америчкој штампи са посебним освртом на извештавање часописа The Time (излагање на међународном научном скупу Балкански пакт 1953-54., Београд 2005.) Међународни научни скуп о заштити војних меморијала и места страдања, Смоленице (Словачка Република, 2006.) Међународни стручни семинар о изучавању Холокауста, Меморијални центар „Јад Вашемˮ, Јерусалим, (Израел), 2008. (стипендиста Владе Државе Израел). Међународне стручне конференције о Холокаусту одржане у Прагу (2007), Трондхајму (2008), Ослу (2008), Јерусалиму, (2010), Хаифи (2010), Амстердаму (2011), Хагу (2011) и Лувену (2012). Међународни научни скуп посвећен двестогодишњици боја на Чегру, Ниш, 2009. Међународна научна конференција о превенцији и истраживању злочина геноцида и Холокауста у организацији Међународног суда правде, Хаг (Холандија), 2011. Међународна стручна конференција у организацији IFLA (International Federation of Library Associations), Хелсинки (Финска), 2012. Међународна стручна конференција у организацији Europeana, Брисел, Лувен (Белгија), 2012. Међународна стручна конференција у организацији пројекта Europeana 1914-1918, Луксембург 2012. Шести стручно-научни скуп „Библионетˮ, Ниш, 2012.