Серија несрећних догађаја () је серијал књига који се састоји од тринаест романа које је написао амерички аутор Даниел Хендлер познат под псеудонимом Лемони Сникет. Иако су књиге класификоване као "дечији роман", оне су често мрачне и мистериозне. Књиге прате турбулентан живот Виолете, Клауса и Сани Бодлер. Након смрти њихових родитеља у пожару, старатељство над децом преузима њихов рођак, гроф Олаф, који покушава да украде њихово наслеђе, и касније, организује велики број несрећа уз помоћ својих саучесника, док деца покушавају да побегну.

Са развитком радње, Бодлерови постепено откривају мистерије које окружују њихову породицу и заверу која обухвата тајно друштво које је познато као ВВС (Волонтерска ватрогасна служба), која је повезана са Олафом, њиховим родитељима и другом родбином. Наратор књиге је Лемони Сникет, који је посветио сваку књигу његовој преминулој љубави, Беатриче и често покушава да одврати читаоца од читања Бодлерове приче.

Карактеризовани по викторијанским готичким тоновима и апсурдној текстуалности, књиге су познате по црном хумору, саркастичној причи и по анахронистичким елементима, као и честим културолошким и књижевним алузијама. Оне су сврстане као постмодерна и метафикционална књижевност, са заплетом који се развија кроз остале романе, који су наведени као истраживање психолошког процеса транзиције из идиличне невиности детињства до моралне сложености зрелости. Такође, последњи делови серијала књига су признати по њиховој убрзаној запетљаној етичкој двосмислености према филозофској амбиваленцији, јер природа неких Бодлерових радњи понекад постаје тежа да се разликује од својих антагонистичких двојника и још ликова је откривено да су одговорни за трајне злочине, упркос њиховој поистовећености са само-проглашеном добром страном приче.

Од издања првог романа, The Bad Beginning, септембра 1999. године, књиге су достигле велику популарност, критичко одобравање и комерцијални успех широм света, стварајући филм, видео игрицу и телевизијску серију на Нетфликсу. Првих тринаест књига је продато у преко више од шездесет милиона копија и преведено на четрдесет и један језик. Издато је још пар пропратних књига као што су Lemony Snicket: The Unauthorized Autobiography, The Beatrice Letters и тетралогија преднаставак All the Wrong Questions, који описују Сникетову младост.

Синопсис

Време и место радње Књиге су наизглед смештене у алтернативном “безвременом” свету са стилским сличностима са 19. веком и 1930. годинама, али са савременим и наизглед анахронистичкo научним знањем. На пример, у књизи The Hostile Hospital Бодлерова деца шаљу поруку Морзеовим кодом путем телеграфа, а ипак у продавници у којој се налазе, продаје се кабл од оптичког влакна. У књизи The Austere Academy појављује се “савремени рачунар”; функције тог рачунара никада нису биле откривене, јер је једина корист тог рачунара била да покаже слику о грофу Олафу. У пратећој књизи серијала The Unauthorized Autobiography, за рачунар је речено да се користи за напредно фалсификовање. Време и место света у коме се радња дешава поистовећује се са Едвардом Маказоруким, по томе што припадају предградској готици.

Иако филм смешта Бодлерову вилу у граду Бостону, Масачусетс, стварна места се ретко појављују у књигама, иако су нека поменута. На пример, у књизи The Ersatz Elevator, књига у библиотеци Ђеромеа и Есме Сквалор је названа Trout, In France They're Out.

Радња Серијал књига прати авантуре троје деце звани сирочићи Бодлерових. Сникет објашњава да се веома мало позитивних ствари дешава деци. Виолета Бодлер, најстарија, има четрнаест година када серијал почиње и она је била проналазач. Клаус Бодлер, средње дете, и једини дечак, има дванаест година на почетку серијала; он воли књиге изузетан је у брзом читању са првокласним фотографским памћењем. Сани Бодлер је беба у почетку серијала, и воли да гризе ствари са њеним абнормално великим зубима; она развија љубав према кувању у каснијим књигама.

Деца постају сирочићи након што њихови родитељи умиру у пожару у породичној вили. У књизи The Bad Beginning послати су да живе са даљим рођаком који се зове гроф Олаф, након што су кратко живели код господина Поа, банкара који је задужен за послове сирочади. Бодлерови откривају да гроф Олаф жели да се дочепа огромног богатства Бодлерових, које Виолета треба да наследи кад напуни осамнаест година. У првој књизи, он покушава да се ожени са Виолетом, правећи се да је то прича његове најскорије представе, али му план пропада у воду кад Виолета потпише матичну књигу венчаних са својом не доминантном руком.

У следећих шест књига, Олаф се прерушава, проналази децу и уз помоћ његових бројних саучесника, покушава да украде њихово богатство подметањем пожара, убиством и другим криминалним делима. Од осме до дванаесте књиге, сирочићи се прерушавају док су у бегу од полиције, након што их је гроф Олаф оптужио за једно од његових убистава. Бодлерови рутински покушавају да добију помоћ од господина Поа, али он, као већина  одраслих у серијалу, није свестан стања опасности у којој се налазе деца.

Са развитком радње, деца сазнају још о мистерији иза смрти њихових родитеља и проналазе да су њихови родитељи били чланови тајног друштва ВВС (Волонтерска ватрогасна служба), заједно са још неким одраслима које упознају. Они тада почињу да упознају “волонтере” и постепено уче о огранизацији, иако откривају пар мистерија које нису никада објашњене. У књизи The End деца проналазе дневник написан од стране њихових родитеља који одговара на велики број питања, али и поставља још велики број питања. Деца одлазе са још једним сирочетом на броду, са забаченог острва на крају серијала, њихове судбине остале су непознате.

Порекло мини|Аутор Даниел Хендлер Аутор серијала књига, Даниел Хендлер ( чији је псеудоним Лемони Сникет), рекао је у интервјуу да је одлучио да пише дечије приче када је покушавао да пронађе издавача за свој први роман,The Basic Eight. Један од издавача Харпер Колинс, био је заинтересован за писање приче за децу. Хендлер је прво мислио да је то ужасна идеја, али се ипак састао са издавачем да би разговарали о књизи. Изазвали су га да напише књигу коју би он хтео да прочита кад је имао 10 година. Узео је манускрипт који је имао спремљен за књигу за одрасле, писану у готском стилу, која је постала “прича о деци која проживљавају све ове ужасне ствари”, концепт који се свидео издавачу, на изненађење Хендлера.

Прва у серијалу књига била је књига The Bad Beginning издата 30. септембра 1999.. Кад је питан у интревјуу за  Момент магазин о Бодлеровој деци и Хендлеровој вери у јудаизам он је одговорио “Ох да! Да. Бодлерови су Јевреји! Претпостављам да ми то не би знали за сигурно али бисмо то веома очекивали, не само из њихових манира већ и из повременог помињања рабина, бар мицве или синагога. Обазрив читалац ће запазити пар рабина".

Жанр Серијал књига је најчешће сврстан у књижевност за децу, али је такође сврстан у неке одређене жанрове као што су готски роман, или барем нека врста готике било да је, готика исмевања, сатира готске литературе, нео-викторијанска готика или предградска готика.

Серијал књига је описан као апсурдна фикција, због њених необичних ликова, невероватне приче и црног хумора.

Теме које се понављају и концепти Радња првих седам књига прати исти основни шаблон: Бодлерови одлазе до новог старатеља на новој локацији, гроф Олаф се појављује и покушава да украде њихово богатство. Наредна књига се наставља тамо где се претходна завршила. Постоји тринаест књига у серијалу  и свака књига има тринаест поглавља. Последња књига у серијалу, The End, састоји се из две књиге: The End, који има тринаест поглавља и одвојене “књиге” која се зове Chapter Fourteen. Локација дешавања сваке од књига се углавном налази у наслову књиге; наслови првих дванаест књига су алитерација. У већини књига, вештине која деца имају им помажу да победе грофа Олафа; на пример, Виолета прави алатку за обијање браве, у књизи The Reptile Room. С времена на време, улоге деце се смењују или други ликови користе своје вештине да помогну Бодлеровима (Квиглијеве картографске вештине помажу Виолети и Клаусу у књизи The Slippery Slope.)

Стил нарације Лемони Сникет често објашњава речи и фразе у ситном детаљу. Када описује реч, читалац можда није свестан да он углавном каже “реч која овде значи...” понекад са шаљивом дефиницијом, или неком која је тренутно битна за догађај који се дешава (на пример, он значење речи “несрећа” приписује “грофу Олафу”).

Упркос генералној апсурдности приче овог серијала књига, Лемони Сникет непрекидно говори да је прича истинита и да је његова свечана дужност да је запише. Сникет често пише на хумористички и сатирични начин, расправљајући о његовим мишљењима или личном животу. Детаљи његовог наводног личног живота су веома апсурдни, непотпуни и нису објашњени у детаљу. На пример, Сникет тврди да га је јурила бесна група људи шеснаест миља. Неки детаљи његовог живота су помало објашњени и у пропратној књизи, Lemony Snicket: The Unauthorized Autobiography.

Нарација и коментари Лемонија Сникета су карактеристично цинични и потиштени. У похвали сваке књиге, Сникет упозорава о беди коју читалац може да искуси током читања приче о Бодлеровим сирочићима и каже:" Имам тужну дужност да запишем ове непријатне догађаје, али те ништа не спречава да одмах оставиш ову књигу и узмеш да читаш нешто весело, ако више волиш такве ствари." Међутим, он такође пружа обилно комично олакшање са уврнутим црним хумором. У изводу за The Grim Grotto, он пише: “…ужаси са којима се сусрећу Бодлерова деца су бројни да би се навели, и не бисте ни желели да вам опишем најгори од њих, који обухвата печурке, безнадежну потрагу за нечим изгубљеним, механичког монструма, узнемирујућу поруку од изгубљеног пријатеља и степовање.” Сникетова нарација је описана као самосвесна и постмодерна.

Сникет преводи за најмлађе Бодлерово сироче, Сани, која је у првим књигама једино користила речи и фразе које имају логике само њеном брату и сестри. Како се прича развија кроз остале књиге, њен говор често почиње да садржи сакривена значења. Неке речи су написане фонетски (пишу се онако како се изговарају), пар речи у књигама је написано читајући се здесна налево. Неке речи садрже значења везана за културу или људе: на пример, кад Сани казе “Бушни” ( комбинујући презиме од Џорџа В. Буша и Дика Чејнија.), праћено је са реченицом “ти си лош човек који нема обзира према било коме другом”. Неке су мало сложеније, на пример кад каже “Акрофил, што значи, неко ко се не плаши висине” што се преводи на акрофилија, у значењу, неко ко воли висину. Она почиње да користи стандардне енглеске речи при крају књига, једна од њених дужих реценица је:“ Нисам више беба” у књизи The Slippery Slope.

Када описује лика ког су Бодлерови већ упознали, Сникет углавном прво опише тог лика и не открива његово име све док он није детаљно описан. Лемони Сникет започиње сваку књигу са “пост-модерном дисекцијом читајућег искуства” пре него што је повеже са начином на који представља причу Бодлерових и каква је њихова тренутна ситуација. Сникет често користи алитерацију за називе локација, као и за наслове књига кроз целу причу. Већина књига почиње са темом која је представљена и која се учестано понавља кроз књигу – на пример често упоређивање речи “нервозан” и “анксиозан” у књизи The Ersatz Elevator, често коришћење фразе “ где има дима, има и ватре” у књизи The Slippery Slope и опис тока воде у The Grim Grotto.

Тематски приступ