Оливера Оља Ћирковић (Београд, 3. септембар 1969) је српска списатељица, сликарка, бивша кошаркашица, као и бивша осуђеница и чланица међународне организоване криминалне групе :Пинк Пантери.

Кошарком је почела да се бави са својих 10 година, а први професионални уговор потписује са 18 година. Већи део каријере је провела у грчкој кошарци, а између осталог наступала је за Вождовац, Црвену звезду, Јединство из Тузле, Студент из Ваљева, Паграти из Атине, и каријеру завршава у Црвеној звезди. Након завршетка кошаркашке каријере, преузела је функцију спортског директора Црвене звезде.

Након коначног изласка из спорта, Оливера је почела из хобија да се бави продајом бунди и маркиране одеће у Београду. Пошто је роба коју је продавала била сумњивог порекла, њен хоби је био на ивици закона. Овим послом је почела да улази у криминал. Први пут је ухапшена на Криту 2006. године, где је била организатор пљачке :златаре. Због овог злочина је провела у затвору две и по године. Након изласка из затвора наставила је са својим криминалним пословима, углавном пљачкама златара. Следећи пут је ухапшена у марту 2012. године приликом припреме крађе. Већ у јулу исте године улази у историју као једина жена која је успела да побегне из грчког затвора. Сам чин бежања из затвора наишао је на велику подршку, како самих затвореника и затвореница у затворима, тако и од целокупне јавности. Током њихових пљачки није било повређених нити рањених, због чега је у јавности добијала надимке попут "Амазонка", "Жена змај", "Краљица" и слично. У септембру исте године поново је ухапшена и добија казну од тридесет две и по године затвора. Након бројних апелационих судова пуштена је у августу 2017. године.

Током свог боравка у затвору открива свој сликарски таленат, који јој касније помаже приликом бекства из затвора. Грчко правосуђе је направило преседан и током једног од њених боравака додељена јој је награда због њеног осликавања затвора. Такође у затвору је написала и две аутобиографске књиге. :Пинк Пантер- Моја затворска исповест која је издата 2016. године и :Ја, Пинк Пантер: Исповест, издата 2018. године. Из брака са својим бившим мужем Срећком Ћирковићем има сина Николу.

Кошаркашка каријера

Кошарком почиње да се бави са 10 година у омладинским категоријама женског кошаркашког клуба Вождовац. Са 18. година потписала је први професионални уговор са Црвеном звездом. Наступала је и за женску кошаркашку репрезентацију Југославије до 18 година. Године 1988. је освојила бронзану медаљу на Европском првенству у Бугарској.

Године 1989. потписује уговор са Јединством из Тузле. Уговор који је потписала имао је велику вредност, тадашња управа и савез водили су рачуна о својим играчима. Након годину дана прелази у клуб Студент из Ваљева, што сматра најбољим потезом у каријери. У овом клубу тренер јој је био Зоран Ковачевић. Добрим партијама за Студент приметили су је бројни европски клубови.

Највеће интересовање је показао Атински Паграти и године 1992. она одлази на пробу. Показала се као одлично појачање и већ у својој првој сезони проглашена је најбољим стрелцем првенства, као и најбољим странцем. Након рођења сина Николе 1997. године, прави шестомесечну паузу у својој каријери. Паграти се у тим тренуцима борио за опстанак у домаћој лиги, повратком Оливере изборили су опстанак, због чега је добила велико поштовање људи из клуба и саме Грчке јавности.

По истеку уговора, прелази у словеначки клуб Цеље. Након једне сезоне прелази у Црвену звезду, где тренира самостално, без уговора. Године 2000. одлучује да заврши кошаркашку каријеру. Исте године добија и понуду да постане спортски директор клуба, коју нерадо прихвата, али улаже велике напоре да би клуб напредовао и чак се одриче плате. Убрзо је схватила да јој овај посао не одговара и званично се повлачи из спорта.

Криминална каријера

Почетак криминалне каријере Пред крај кошаркашке каријере, Оливера почиње из хобија да се бави продајом маркиране гардеробе и бунди. Иако је роба стизала из разних нелегалних извора (углавном из Грчке и Турске), њени купци су били познати музичари, уметници, политичари, спортисти. Како се посао развијао, она је све дубље улазила у криминал. Након неколико година и сама је почела да учествује у крађама. Није учествовала као директни извршилац, већ као организатор. Она је организовала на којим ће се местима обављати пљачке и где ће се склањати плен, док су искусни и истренирани људи, који су радили за њу извршавали дела. Углавном је новац од пљачки улагала у куповину станова и аутомобила.

Тренутак када је први пут имала додира са законом догодио се 2006. године. Током једне пљачке на Криту, где је она са својим пријатељем и још двојицом плаћених момака пљачкала златару. Након успешно обављене пљачке идеја је била да она и њен пријатељ иду кроз град, док ће 2 плаћеника ићи обилазним путем. Током рутинске контроле полиције, у њеном ауту нађен је алат за пљачку (пајсер), који је њен пријатељ заборавио да склони. С обзиром да је на алату била цена и место где је купљено, али и због њеног препознатљивог изгледа, полиција је дошла до доказа да су они починиоци. Обоје су завршили у Критском затвору "Неаполи" . Због конфликта са једном од затвореница, врло брзо је избачена из овог затвора, на шта она бурно реагује и приликом премештаја вређа чуваре и остале затворенике. Пребачена је у највећи женски затвор Коридалос у Атини. Укупно у оба затвора проводи две и по године. Боравак и третман над затвореницима је изазвао огорчење код Оливере и она почиње организованије да ради, улазећи све дубље у криминал.

Други боравак у затвору и бекство Током припрема за једну од организованих пљачки у марту 2012. године Оливера је ухапшена у свом стану. Откривено је да је већ служила затворску казну и повезана је са још неколико нерешених случајева. Мит о групи "Пинк Пантери", којој је :Интерпол доделио ово име, је већ постао познат у јавности. Смештена је у слабије чуван женски затвор. Током боравка у овом, али и претходном затвору она је открила свој сликарски таленат. Управница је приметила да се она бави сликањем и била је одушевљена. Понудила јој је да ослика њену канцеларију, која се налазила у близини излаза из затвора. Оливера је у то време планирала да побегне из затвора. Временом како су њене слике напредовале и она је стицала поверење самих стражара и управних органа затвора. Једном приликом је замолила управницу да јој њен пријатељ донесе акварел боје, јер се он разуме у то и само их он може наћи. Испричала је стражаркама да се момак бави фудбалом и моделингом, те су се оне опустиле и видевши га, стекао је њихове симпатије. Његов први долазак је био само припрема за коначно Оливерино бекство. У међувремену она стиче још веће поверење стражара, као да је нису сматрали за затвореницу. Коначан чин Оливериног бекства догодио се 12. јула 2012. године око 5 часова поподне. Њен пријатељ је поново дошао у посету и на самом улазу га је заједно са Оливером, сачекала само главна стражарка, односно управница затвора. Он ју је на Оливерин знак ударио, за шта је она у том тренутку помислила да је бомба и узвикнула је "Бомба!" . Нико од стражара у том тренутку није помислио да је неко побегао. Они су затим без икаквог страха и непримећени отишли на моторе, на којима су била још два момка, који су јој помагали у бекству. Због велике концентрације људи у оквиру тог затвора они су неприметно на моторима изашли. Пошто је Атина град са скоро 4 милиона становника, она је самим изласком већ била безбедна. Након неколико дана отишла је за Србију, илегално, шумама преко Црне Горе и Македоније. Грчка је расписала међународну потерницу, а због чињенице да Србија није имала тада полицијски уговор о сарадњи са Грчком, она је у Србији била безбедна.

Повратак у Грчку

Након само месец и по дана, Оливера се поново враћа криминалним пословима. После једне успешно изведене пљачке, она је са делом своје екипе ухапшена. У први мах нису знали ко је она, али узимањем њених отисака је утврђено. Одмах су позвали :специјалну антитерористичку јединицу, која ју је касније водила на свако суђење. Због њене богате криминалне прошлости, као и због бега из затвора, увидели су да је она заправо опаснија него што су мислили до тог тренутка. Смештена је у затвор са максималним обезбеђењем. Тај затвор је био :Елеонас Тива, где је смештена у А блок. Оливери, као и целој криминалној групи приписана су дела, осим оних извршених, за која полиција није имала конкретних доказа да су њихова. Након првог суђења добија тридесет две и по године затвора (осуђена је за :организовани криминал и :разбојништво). Једина олакшавајућа околност је била подршка грчке јавности, као и њеног бившег клуба Паграти, који до самог краја нису могли да прихвате да је Оливера окорели криминалац. Оливера је у овом затвору била повратница и у њему је имала доста пријатеља (обичних и политичких затвореника). Тамо се налази њена пријатељица Арети, ћерка бившег грчког министра, која је због хапшења свога оца, такође оптужена. Мало по мало, она је поново почела да слика у затвору. Својом упорношћу и подршком целокупне јавности казна јој је смањивана на апелационим судовима. У августу 2017. године, након пет и по година боравка у затвору, Оливера је ослобођена једног дела оптужнице и пуштена је на слободу. Истог месеца је испоручена у Србију и одређена је забрана уласка у Грчку на неко време.

Приватни живот Рођена је у Београду 1969. године, где је завршила основну и средњу школу. Од 1992. године живела је у Грчкој, где је упознала свог супруга Срећка Ћирковића из Ваљева. Венчали су се 2. јуна 1997. године и добили сина Николу. Са криминалом се сусрела још као професионална кошаркашица. Три пута је завршавала у затвору, са укупним стажом од 7 и по година робије. Веома је била популарна у грчкој јавности и сви су били шокирани када је први пут ухапшена 2006. године. Чак је и руководство њеног бившег клуба помагало у смањивању казне и добијању разних олакшица. Била је једна од ретких затвореница којој су Грчке власти доделиле награду, због сликарског рада. Током боравка у затвору, спознала је свој таленат за писањем и као плод тога издала две књиге. Први :интервју дала је 2016. године док је још била у затвору. Директор затвора је дозволио да у опуштеној атмосфери даје интервју за српске медије. Изласком 2. књиге јавност се поприлично заинтересовала за њен живот и она је гостовала у великом броју емисија. Тренутно се бави сликањем, промовисањем свог књижевног рада, као и пропагирањем нормалног начина живота, указујући на свом погрешном примеру.

Референце

Литература

Ćirković, Olivera Pink Panter – Moja zatvorska ispovest. Ćirković, Olivera (2018). Ja, Pink Panter: Ispovest

Спољашње везе

Званични веб сајт

Категорија:Рођени 1969. Категорија:Спортисти из Београда Категорија:Српски криминалци Категорија:Српски кошаркаши Категорија:Српски сликари Категорија:Криминалци из Београда Категорија:Књижевници из Београда