Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je najviši strateški dokument Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovni sadržaji i pravci njene politike nacionalne bezbednosti. Prva strategija usvojena je 26. oktobra 2009. godine. Krajem 2016. počeo je rad na izradi nove, koja je usvojena 27. decembra 2019. godine. Kao krovni dokument ona predstavlja okvir i polaznu tačku za izradu ostalih, hijerarhijski nižih strategija, kao i zakona i javnih politika.
Strategija nacionalne bezbednosti je sveobuhvatan, javno dostupan dokument koji građanima omogućava da se upoznaju sa bezbednosnom politikom svoje zemlje.Sonja Stojanović. „Kontrola politike nacionalne bezbednosti“. U: Skupštinska kontrola i nadzor sektora bezbednosti Srbije. Hadžić Miroslav (ur). Beograd: Misija OEBS u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012. Str. 109-123 Pored toga, ona je izuzetno značajna u procesu reforme sektora bezbednosti jer doprinosi transparentnosti, preuzimanju odgovornosti za sprovođenje reformi i demokratskoj kontroli sektora bezbednosti.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije daje pregled bezbednosnog okruženja, definiše sistem nacionalne bezbednosti, identifikuje najviše nacionalne vrednosti i interese i glavne izazove, rizike i pretnje koji ih ugrožavaju. Kao najveću pretnju bezbednosti Republike Srbije Strategija označava protivpravnu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Donošenje Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz 2009. godine
Kontekst Nestanak državne zajednice Srbija i Crna Gora početkom juna 2006. otvorio je prostor da se Srbija posveti izradi strateškog okvira za politiku nacionalne bezbednosti. U prethodnoj državi, najviši pravni akt, Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, nije predviđao postojanje Stategije nacionalne bezbednosti niti bilo kakvog sličnog dokumenta. Međutim, postojanje ovog dokumenta nije predvideo ni važeći Ustav RS iz 2006. Ipak, prateći međunarodni i regionalni trend usvajanja strategija nacionalnih bezbednosti, i Srbija je, kako bi sistematski uokvirila i formulisala svoju politiku nacionalne bezbednosti, pristupila izradi ovog dokumenta.
Na izradu Strategije nacionalne bezbednosti RS veliki uticaj je imala politička situacija u državi. Predsednik, Boris Tadić, dolazio je iz Demokratske stranke (DS), a premijer je bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije (DSS). Oni su imali potpuno različita viđenja spoljnopolitičkih prioriteta i orijentacije Srbije. Zbog toga je jedan nacrt izradio Kabinet predsednika Republike Srbije, a drugi Radna grupa koju je oformila Vlada, a koja je uključivala predstavnike Ministarstva odbrane, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, finansija, Kabineta predsednika Republike Srbije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojnoobaveštajne agencije (VOA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA).Maja Bjeloš. „Serbia“. in: Security Policies in the Western Balkans . Hadžić, Miroslav, Timotić, Milorad and Petrović, Predrag (eds). Belgrade: Centre for Civil-Military Relations, 2010. pp. 141- 164. Donošenje strategije je, međutim, odloženo do usvajanja Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci, što se desilo krajem 2007. Ne zna se da li je ijedan od ova dva nacrta iskorišćen prilikom izrade same strategije.
U februaru 2008. dolazi do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, što predstavlja značajan faktor uticaja na usvajanje Strategije nacionalne bezbednosti RS. Od značaja je bilo i usvajanje Rezolucije Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije krajem 2007. godine. Ovom rezolucijom je Narodna skupština proglasila vojnu neutralnost Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze.„Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije“, Službeni glasnik RS br. 125/2007, član 6
Proces usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti RS iz 2009. godine Strategiju nacionalne bezbednosti usvaja Narodna skupština, dok je izrada nacrta strategije stavljena u nadležnost Ministarstva odbrane. Ministarstvo odbrane pritom nije u obavezi da konsultuje ostala relevantna ministarstva prilikom izrade nacrta. Predsednik daje saglasnost na nacrt, koji potom Vlada predlaže Narodnoj skupštini.„Strategija nacionalne bezbednosti tiče se svih nas“ (infografik). Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 12.5.2018, pristupljeno 4.5.2019.Zakon o odbrani, Službeni glasnik RS br. 116/2007, 10/2015, 36/2018, članovi 9, 11,12 i 14.
Ministarstvo odbrane predstavilo je nacrte Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane krajem 2008. Javna rasprava je trebalo da traje 15 dana, ali je, zahvaljujući insistiranju organizacija građanskog društva produžena na 45 dana. Neke od glavnih kritika su se odnosile na usvajanje zakona o vojsci i odbrani pre usvajanja Strategije, nejasne kriterijume pri rangiranju glavnih izazova, rizika i pretnji, državocentričan pristup i potpuno zanemarivanje privatnog sektora bezbednosti.„Održan je okrugli sto o nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti i nacrtu Strategije odbrane Republike Srbije“ . Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 29.1.2009, pristupljeno 4.5.2019.
Strategija nacionalne bezbednosti usvojena je 26. oktobra 2009. zajedno sa Strategijom odbrane i setom zakona o odbrani. Ona nema određen rok trajanja i menja se kada se za tim javi potreba.
Sadržaj Strategije nacionalne bezbednosti RS iz 2009. godine Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz 2009. godine sastoji se od uvoda, 5 delova i zaključka. Prvi deo je opis bezbednosnog okruženja. U drugom delu su predstavljeni izazovi, rizici i pretnje, a u trećem nacionalni interesi. Četvrti, najduži, deo jeste politika nacionalne bezbednosti, a peti nosi naziv sistem nacionalne bezbednosti.„Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, Službeni glasnik RS br. 88/2009, str. 2.
U Strategiji je istaknuto da bezbednosni problemi prevazilaze isključivo vojni sektor, već obuhvataju i ekonomski, socijetalni, ekološki i energetski sektor.Filip Ejdus. Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi. Beograd: Službeni glasnik i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2012. Novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti u posthladnoratovskom okruženju su nepredvidivi, asimetrični i transnacionalni. Kao ključna pretnja po bezbednost Srbije se naglašava pokušaj otcepljenja Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Iako je opasnost od oružane agresije smanjena, postoje druge pretnje, poput separatističkih težnji, terorizma, nacionalnog i verskog ekstremizma, obaveštajne delatnosti stranih obaveštajnih organizacija, proliferacije oružja za masovno uništenje, organizovanog i visokotehnološkog kriminala. Izdvajaju se i problemi nastali raspadom Jugoslavije, kao što su nerešen status izbeglih i interno raseljenih lica i nedovršen proces razgraničenja. Bezbednosni izazovi se javljaju i zbog energetske međuzavisnosti, ekonomske i demografske situacije, nekontrolisanog trošenja prirodnih resursa, elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i globalnog zagrevanja. Kao pretnje se pominju još i korupcija, narkomanija, destruktivno delovanje pojedinih sekti i kultova, infektivne bolesti i zaraze.„Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, Službeni glasnik RS br. 88/2009, str. 8-13.
Među osnovnim opredeljenjima politike nacionalne bezbednosti ističe se proces evropskih integracija i učestvovanje u NATO programu Partnerstvo za mir, ali se vojna neutralnost proglašena rezolucijom Narodne skupštine iz 2007. uopšte ne pominje.„Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, Službeni glasnik RS br. 88/2009, str. 16 Kao elementi politike nacionalne bezbednosti određuju se spoljna politika, ekonomska politika, politika odbrane, politika unutrašnje bezbednosti, politika zaštite ljudskih i manjinskih prava, socijalna politika i politike u drugim oblastima društvenog života.„Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, Službeni glasnik RS br. 88/2009, str. 18.
Sistem nacionalne bezbednosti U Strategiji je definisan i sistem nacionalne bezbednosti, njegova uloga, struktura i načela funkcionisanja. On je definisan kao „normativno, strukturno i funkcionalno uređena celina elemenata čijom se delatnošću ostvaruje zaštita nacionalnih interesa Republike Srbije“.„Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, Službeni glasnik RS br. 88/2009, str. 29-32. Deli se na sistem nacionalne bezbednosti u širem i užem smislu. U širem ga čine najviši organi zakonodavne, izvršne i sudske vlasti: Narodna skupština, Predsednik, Vlada, Savet za nacionalnu bezbednost, sudovi i tužilaštva. U užem podrazumeva sistem odbrane, snage Ministarstva unutrašnjih poslova, bezbednosno-obaveštajni sistem i privremeno formirane organe i koordinaciona tela za pojedine krize.
Narodna skupština odlučuje o ratu i miru, donosi zakone i druge opšte akte i nadzire rad Vlade i drugih organa. Predsednik predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije. Pored toga, on daje smernice i ukazuje na određene probleme i važna pitanja. Vlada je ključni organ koji predlaže i sprovodi politiku nacionalne bezbednosti. Ona usmerava i usklađuje funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti. Savet za nacionalnu bezbednost je koordinaciono telo koje čine najviši funkcioneri izvršne vlasti i rukovodioci ključnih elemenata sistema nacionalne bezbednosti. Njegova uloga je da prati rad sistema nacionalne bezbednosti, predlaže mere za njegovo unapređenje i razmatra pitanja od značaja za ovu oblast.
Strategija nacionalne bezbednosti RS iz 2019.
Proces usvajanja nove strategije Krajem novembra 2016. sa radom je počela Radna grupa za izradu nacrta Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane i Bele knjige odbrane. Nju su činili predstavnici Ministarstva odbrane, drugih nadležnih ministarstava, Generalnog sekretarijata predsednika Republike, Bezbednosno-informativne agencije i Kancelarije za evropske integracije.„Izrada strategijskih dokumenata u sistemu odbrane“, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, 28.11.2016, pristupljeno 10.5.2019. Ministarstvo odbrane je predstavilo nacrte nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane krajem aprila 2018. i sprovelo javnu raspravu od 20. aprila do 15. maja 2018. Nacrti ovih dokumenata su predstavljeni na okruglim stolovima održanim u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.„Javna rasprava o značajnim strateškim dokumentima Republike Srbije“, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, 15.5.2018, pristupljeno 22.5.2019. Stručna javnost je uputila brojne primedbe i sugestije, koje su se najviše odnosile na nedovoljno vremena za upoznavanje sa nacrtima, organizovanje javne rasprave tokom praznika, smanjivanje demokratske i civilne kontrole nad sektorom bezbednosti i nejasne kriterijume za rangiranje i klasifikaciju izazova, rizika i pretnji.„Nova Strategija nacionalne bezbednosti jača ulogu predsednika u sistemu bezbednosti“ , Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 8.5.2018, pristupljeno 5.5.2019.„Komentari na nacrte Strategija nacionalne bezbednosti i odbrane“ . Nacionalni konvent o Evropskoj uniji. 20.6.2018. Ministarstvo odbrane je potom objavilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi u kojem je obrazloženo koje primedbe i sugestije nisu prihvaćene, dok revidiran nacrt nije bio objavljen.„Javna rasprava o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije“, Ministarstvo odbrane Republike Srbije, april 2018, pristupljeno 5.5.2019. Vlada je krajem avgusta 2019. dostavila Skupštini predloge Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, i oni su usvojeni 27. decembra 2019. godine.
Sadržaj Strategije nacionalne bezbednosti RS iz 2019.