десно|мини|Универзитет ал Карауин је основала Фатима ел-Фихри у Фезу у Мароку је глобално најстарији постојећи, непрекидно активни универзитет и прва институција на свету која је додељивала дипломе вишег образовања према подацима Унеска и Гинисове књига рекорда.Oldest University right|thumb|Универзитет у Болоњи, лоциран у Болоњи у Италији, је најстарија институција вишег образовања у Западном свету.Top Universities World University Rankings Retrieved 2010-1-6Our History - Università di Bologna мини|Универзитет Пенсилваније је прва институција у Сједињеним Америчким Државама која је користила термин „универзитет” у свом имену. десно|мини|Универзитет у Кембриџу је институција високог образовања у Кембриџу, Уједињено Краљевство. десно|мини|Универзитет Макгил је институција високог образовања у Монтреалу у Квебеку, Канада и једна од два канадска члана Асоцијације америчких универзитета. alt=|мини|Џеверсонијска архитектура Универзитета Цинхуа, једне од институција високог образовања у Пекингу, Кина. десно|мини|Универзитет у Токију је институција високог образовања у Токију, Јапан. десно|мини|Универзитет у Сао Паулу је институција високог образовања у Сао Паулу, Бразил. мини|Студенти једног америчког универзитета са њиховим професором, крајње десно, 2009. године
Више образовање (које се назива постсредњим образовањем, трећим нивоом или терцијарним образовањем) је опциони финални стадијум формалног образовања коме се приступа након завршетка средњег образовања. Најчешће се остварује на универзитетима, академијама, колеџима, семеништима, конзерваторијумима, и технолошким институтима, мада је више образовање исто тако доступно путем појединих институција на нивоу специјализованих колеџа, укључујући струковне школе, трговинске школе, и друге професионалне колеџе који додељују академске титуле или професионалне сертификације. Високо образовање без стицања академске титуле се понекад назива даље образовање или континуирано образовање за разлику од вишег образовања. Право на приступ вишем образовању спомиње се у бројним међународним инструментима људских права. Међународни споразум о економским, социјалним и културним правима Уједињених нација из 1966. године декларише, у члану 13, да „више образовање треба да буде једнако доступно свима, на основу капацитета, путем свих прикладних средстава, а посебно путем прогресивног увођења бесплатног образовања”. У Европи, члан 2 Првог протокола Европске конвенције о људским правима, који је адаптиран 1950. године, обавезује све потписнике да гарантују право на образовање.
Образовање је процес промене личности у жељеном правцу личности, усвајању различитих садржаја у зависности од узраста и потребе јединке. Образовање има две основне функције: образовну и васпитну. Најзначајнија образовна институција је школа. Већина становништва није имала никаквог образовања до прве половине 19. века. У модерном друштву људи требају да савладају основне вештине као што су: читање, писање и рачунање да стекну основно знање о свом друштвеном, физичком и економском окружењу. У временима када је мало ученика напредовало даље од основног образовања или базног образовања, термин „више образовање” се често користио за означавање средњег образовања, што може да доведе до извесне забуне.For example, Higher Education: General and Technical, a 1933 National Union of Teachers pamphlet by Lord Eustace Percy, which is actually about secondary education and uses the two terms interchangeably. Одатле води порекло термин висока школа за разне школе за децу између узраста 14 и 18 година (Сједињене Државе), или 11 и 18 година (УК и Аустралија).HIGH SCHOOL | meaning in the Cambridge English Dictionary
Више образовање обухвата наставни, истраживачки и примењени рад (нпр. у медицинским и стоматолошким школама), и активности социјалних услуга универзитета.Pucciarelli F., Kaplan Andreas M. (2016) Competition and Strategy in Higher Education: Managing Complexity and Uncertainty , Business Horizons, Volume 59 Унутар подручја подучавања, више образовање обухвата додипломски ниво, и изван тога постдипломско образовање (или посдипломски ниво). Каснији ниво образовања се обично назива постдипломским студијама. Поред вештина које су специфичне за одређени степен, потенцијални послодавци у било којој професији траже доказе о способностима критичког и аналитичког размишљања, вештини рада у тиму, информацијској писмености, етичком расуђивању, способности доношења одлука, течном говору и писању, способностима решавања проблема, и широком познавању либералних уметности и наука.
Од Другог светског рата, развијене и многе земље у развоју повећале су учешће старосне групе која углавном похађа више образовање од елитне стопе са око 15 процената, до масе од 16 до 50%.Trow, Martin (1973) Problems in the transition from elite to mass higher education. Carnegie Commission on Higher Education, Berkeley, http://www.eric.ed.gov/ERICWebPortal/search/detailmini.jsp?_nfpb=true&_&ERICExtSearch_SearchValue_0=ED091983&ERICExtSearch_SearchType_0=no&accno=ED091983, accessed 1 August 2013Brennan, John (2004) The social role of the contemporary university: contradictions, boundaries and change, in Center for Higher Education Research and Information (ed.)Ten years on: changing education in a changing world. , . accessed 9 February 2014 У многим развијеним земљама, учешће у вишем образовању је наставило да се повећава ка универзалном или, како је то Троу касније назвао, отвореном приступу, где више од половине релевантне старосне групе учествује у вишем образовању.Trow, Martin (2007) . Springer International Handbooks of Education volume 18. Више образовање је важно за националне економије, као индустрија сама по себи, и као извор обученог и образованог особља за остатак економије. Високообразовани радници добију препознатљиво веће наднице и знатно је мање вероватно да ће постати незапослени, него мање образовани радници. Међутим, прихватање толиког броја ученика са само просечном способношћу за више образовање неизбежно захтева смањење академских стандарда, што олакшава инфлација оцена. Такође, понуда дипломаната у многим областима студија превазилази потражњу за њиховим вештинама, што погоршава стопу незапослености, подзапосленост, креденцијализам и образовну инфлацију.
Историја
Амерички систем вишег образовања је био под снажним утицајем Хумболтовог модела вишег образовања. Вилхелм фон Хумболтов образовни модел иде даље од стручне обуке. У писму пруском краљу, он је написао:
Филозоф Јулијан Нида-Римелин је критиковао неусклађеност између Хумболдтових идеала и савремене европске образовне политике, која уско схвата образовање као припрему за тржиште рада, и тврдио је да је неопходно да направи избор између Макинзија и Хумболта.
Функционална теорија образовања Функционална теорија образовања је најважнија теорија.Емил Диркем сматра да је функционална теорија образовања преставља мост између појединца и друштва. Школа је главно средство за изједначавање.
Види још Образовање
Референце
Литература
Bakvis, Herman and David M. Cameron . IRPP. Commission Reports: A National Dialogue: The Secretary of Education's Commission on the Future of Higher Education, United States Department of Education, 2006. Davies, Antony and Thomas W. Cline BizEd. Douglass, John A. and Todd Greenspan, eds. "The History of the California Master Plan for Higher Education." . . In: S.J. Messick (Ed.), Finn, C. E. (1988, Jul.-Aug.). . . . .: Inter-Varsity Christian Fellowship.. Briefly considers the criteria by which a student might select a college or university for study. . x, 304 p.
. A Report of the Commission Appointed by Secretary of Education Margaret Spellings,.
Спољашње веве
Друштвена теорија образовања -{Association for the Study of Higher Education}- -{American Educational Research Association}- -{Center for Higher Education Policy Studies}- -{World Bank Tertiary Education }-
-{Accrediting Counsel for Independent Colleges and Schools}- -{"College, Inc.", PBS FRONTLINE documentary, May 4, 2010}- -{College Parents Matter ("Tools and scripts to improve communication with your college student")}-
Категорија:Образовање