Питер Селерс, КБИ (), рођен као Ричард Хенри Селерс (; Портсмут, 8. септембар 1925 — Лондон, 24. јул 1980), био је британски глумац, комичар и певач. Најпознатији је по улози инспектора Клузоа у серијалу филмова о Пинк Пантеру, али и по улогама у филмовима Др Стрејнџлав, Лолита и Добродошли господине Ченс. Глумица Бети Дејвис је једном за њега рекла: „Он није глумац, он је камелеон.”
Селерс је славу стекао на BBC-ју са радио-комедијом Гун шоу. Способности да говори различитим акцентима (француски, индијски, италијански, амерички, немачки и регионални британски акценат), заједно са талентом да прикаже низ ликова у комичном облику, допринели су његовом успеху као радијском и касније телевизијском глумцу и донеле му национална и интернационална признања и награде. Селерсов приватни живот је био испуњен превирањима и кризама, као и емоционалним проблемима и узимањем разних супстанци. Женио се четири пута и имао је троје деце из прва два брака.
Детињство и почеци Селерс је рођен у Саутсију, Портсмут у породици забављача. Иако крштен као Ричард Хенри његови родитељи су га увек звали Питер, по његовом старијем нерођеном брату и према Брајану Форбсу „био је током свих година гушен мајчином наклоношћу”. Похађао је Католичку школу Свети Алојзис у северном Лондону. Његов отац рођен у Јоркширу, Бил Селерс је био Протестант а његова мајка Агнес Дорен „Пег” Маркс је била Јеврејка, ћерка Соломона Маркса и његове жена Велкоме Мендозе. Агнес је била близак рођак са чувеним боксером Данијелом Мендозом (1764—1836). Као што је приметио филмски критичар Александер Вокер, Мендоза је био личност која је највише поштована у кући Селерсових.
Према Селерсовом биографу Роџеру Луису, Питер је био заинтригиран за католицизам, али убрзо пошто је приступио Католичкој цркви открио је да је Јеврејин — неко које изван мистерија наде. Како сам Селерс каже сами учитељи у школи су му се обраћали са Јевреј што је довело до тога да он постане осетљив на антисемитске испаде. Био је најбољи ученик у школи и сећа се да је једном учитељ критиковао остале дечаке да не уче са речима Јеврејски дечак познаје боље веронауку од свих вас.
Касније у свом живот се сећао: „Мој отац је био солидан члан Енглеске цркве, а моја мајка је била јеврејско-португалски Јеврејин, а Јевреји узимају веру од мајке.” Филмски критичар Кенет Тинан је приметио приликом интервјуа са Селерсом да је један од главних разлога за његову амбицију да постане глумац била управо мржња према антисемитизму. Тинан је објаснио:
Селерс је био мишљења да „постајање делом неке велике групе не доноси добро”. „Можда је то мој проблем са религијом”, рекао је током интервјуа. Како је објаснио:
Пратећи своју породицу и њихов шоу по турнејама, научио је доста тога што се показало корисним касније. Наступао је са пет година у Виндмил позоришту у драми Испрскај ме! у којој је наступала његова мајка. Међутим, он је одрастао са супростављеним утицајем његових родитеља развијајући амбивалентна осећања у вези са шоу бизнисом. Његов отац је сумњао у његове могућности да постигне више на пољу забаве, наглашавајући чак да су могућности његовог сина довољне само да постане чистач улица, док га је мајка континуирано подржавала.
Селерс је добио свој први посао у позоришту у Илфракомбу, када је имао 15 година, почевши као домар. Стално је напредовао постајући радник на благајни, помоћник менаџера, и главни за осветљење. Такође су му нуђене и мале улоге у представама. Радећи иза сцене омогућило му је да види неке озбиљне глумце на делу, као што је био Пол Скофилд. Постао је временом и добар пријатељ са Дереком Алтманом, и заједно су покренули прву Селерсову представу под називом „Алтман и Селерс” где су свирали укулеле, певали и причали вицеве. Обојица су исто тако уживали читајући детективске приче Дашијела Хамета, што их је инспирисало да започну своју детективску агенцију. Њихово предузетништво је прекинуто када је један потенцијални клијент скинуо и поцепао лажне Селерсове бркове.
На свом редовном послу иза сцене, Селерс је знао да вежба на бубњевима који су припадали бенду Џоа Денијелса. Денијелс је приметио колико се труди па му је давао неколико практичних инструкција. Селерсов биограф Ед Сиков пише „бубњеви су му одговарали. Ударајући у њих с времена на време Питер се могао уклопити у свет пун апстракције, а све у контексту велике количине буке”.
Период Другог светског рата
Када је избио рат у Европи, Селерс је наставио да развија своје бубњарске вештине, које су импресионирале чак и његовог оца и донеле му први бубњарски наступ са бендом у Блекпулу.
Током Другог светског рата Селерс је био пилот у ваздушним снагама Уједињеног Краљевства (РАФ), иако је био ограничен због слабог вида. Његова одредишта су били Индија и Бурма, иако је време боравка Селерса у Азији непознато он је био склон да претерује о дужини свог боравка. Такође је служио у Немачкој и Француској после рата. Одвлачећи пажњу од живота официра, Селерс се придружује Националној Сервисној Асоцијацији Забаве (ЕНСА), где му је омогућено да настави да бруси свој таленат за бубњевима и комедијом. До краја рата 1945. велики број Британских забављача је радило за ЕНСА, чији је фокус био на повећавање морала војника и радника фабрике.
Повремено је имитирао своје надређене, па је његов портрет официра РАФ-а Лајонела Мандрака у филму Др Стрејнџлов вероватно и настао на основу њих. Знао је блефирајући да направи конфузију међу официрима најчешће користећи мимикрију и лажне бркове, мада како каже Мајклу Паркинсону у интервјуи из 1972. старији официри би га сумњичили. Глас лика из Гун шоуа Мајора Дениса Бладнока управо долази из овог периода.
Почетак каријере мини|Селерс, у својој кући у Белгравији (Лондон, 1973)
Гун шоу Након одређеног пражњења и повратка у Енглеску 1948, Селерс је наступао у стенд ап комедијама у неколико позоришта. Селерс је телефонирао радио продуценту би-би-сија Роју Спиру, претварајући се да је Кенет Хорн, звезда тадашње радио емисије на би-би-сију, како би наговорио Спира да разговара са њим. Спир је наводно због тога назвао Селерса „младим безобразним бусеном”.
Као резултат тога Селерс је позван на аудицију, што је довело до рада на Рејевом смеху са комичаром Тедом Рејом. Његов главни рад на радио је био и остао ипак Гун шоу са Спајком Милиганом, Харијем Секомбом и (оригинално) Мајклом Бентином. Селерс је наставио рад на овом шоу и на телевизији.
Албуми и записи Касних педесетих, Селерс је објавио две плоче у продукцији Џорџа Мартина: Најбоље од Селерса и Песме за Селерсов свинг. Омот плоче Најбоље од Селерса приказивао је Питера како полира аутомобил Ролс-Ројс.
Године 1963, Селерс сарађује са Ентони Њулијем, Леслијем Брикусом и Џоан Колинс на продукцији плоче Будала Британија. Ову плочу чини низ скечева који сатирично описују британски скандал Профјумо аферу, у којој је откривено да је Британски министар рата лагао за своју везу са проститутком. Албум је био контроверзан, у делу зато што укључује и краљевску породицу.
Године 1965, године хит је постала комична верзија песме Битлса -{A Hard Day's Night}- у стилу Лоренса Оливијеа.
Године 1979, објављује албум под називом Селерсова продавница који укључује певање и скеч под називом Све енглеско Џорџ Формби финале који настаје као пародија на Џорџа Формбија и његов инструмент — укулеле. Такође на плочи се налазио и Комплетан водич за акценте Британских острва. Албум није био популаран као прва два мада је био тражен увелико од стране колекционара. Сви ови албуми су искористили Селерсову способност да својим флексибилним гласом створи комичне ефекте.
Глумачка техника и припрема У октобру 1962. у интервју за Плејбој, Селерс је описао како се припрема за улогу онда кад добије сценарио:
Филмска каријера Селерсов филмски успех дошао је са британским комедијама као што су Убица жена, Ја сам добро Џек и Миш који лаје. У својим првим филмским улогама он је наставио да приказује своју способност да говори различите акценте и гласове, обично у карактерним улогама, играјући најчешће неколико ликова у једном филму. У свом другом филму је играо два лика, а у свом трећем чак шест.
У филму Најмањи шоу на свету, тридесетдвогодишњи глумац је играо дрхтавог, пијаног филмског оператера двоструко старијег од њега. У филму Миш који је лајао, који је смештен у малој Европској држави, играо је три велики и различите улоге, стару краљицу, амбициозног премијера и невиног и несташног момка са фарме изабраног да води инвазију САД. У САД је добио значајан публицитет за играње три лика, што ће касније и поновити у филму Др Стрејнџлов.
Почео је да добија међународну пажњу за улогу индијског доктора у филму Милионер са Софијом Лорен у главној улози. Филм је инспирисао продуцента Џорџа Мартина који је направио насловну песму за филм коју певају Лорен и Селерс заједно.
Лолита Године 1962, Стенли Кјубрик је понудио Селерсу улогу Клера Квилтија у филму Лолита Џејмсом Мејсоном и Шели Винтерс у главним улогама. Кјубрик је гледао раније Селерсове филмове и био је заинтригиран његовим глумачким опсегом, који је демонстрирао у Гун шоу где је имитирао познате личности као што су Винстон Черчил, Краљица и Лев Грејда.
Ипак Селерс је сматрао да је улога Америчког телевизијског сценаристе било изнад његових могућности, зато што је Квилти по Селерсовим речима „невероватан кошмар, делом хомосексуалац, делом наркомански зависник, делом садиста...”. Постао је нервозан због прихватања улоге, али многи људи су му прилазили и говорили како улога веродостојна. Кјубрик је на крају успео да убеди Селерса да одигра улогу. Кјубрик и Амерички џез продуцент Норман Гранц су снимили Селерсов део сценарија, како би могао да га слуша и на тај начин стекне самопоуздање.
За разлику од већине његових ранијих добро увежбаних улога, Селерс је био храбрен од стране Кјубрика да импровизује што више како би истражио све могућности његовог лика. Штавише да би „ухватио” Селерса у његовим најкреативнијим деловима Кјубрик је користио три и више камера. Како је снимање филма одмицало глумци и екипа филма су приметили како Селерс почиње да ужива у глуми и према Кјубрику да достиже „нешто што се може објаснити само као комична екстаза”. Сниматељ филма Освалд Морис, касније је коментарисао да су најинтересантније сцене биле управо оне са Питером Селерсом, које су биле потпуна импровизација.
Због искуства, Селерс је схватио да је његова сарадња са Кјубриком једна од највреднијих у његовој каријери.
Др Стрејнџлов У Кјубриковом следећем филму, Др Стрејнџлов: „Како сам научио да престанем да бринем и заволим бомбе”, питао је Селерса да глуми главну улогу. Селерс је играо три екстремно различите улоге: Америчког председника Меркина Мафлија, Др Стрејнџлова, немачког нуклеарног научника, те капетана Лајонела Мандрака из РАФ-а. Селерс је првобитно оклевао да прихвати улогу, али га је Кјубрик убедио да не постоји бољи глумац који би одиграо ове улоге.
Мафли и Др Стрејнџлов се појављују у истој просторији током филма, уз помоћ дублера који су приказивани само отпозади. Селерс је оригинално требало да глуми и четврти лик бомбаша мајора Т. Џ. „Кинг” Конга, али је на почетку то одбио. Сматрао је да је његов задатак ионако тежак те да неће на најбољи начин да дочара тексашки акценат лика. Кјубрик се ипак договорио са њим па је замолио сценаристу Терија Саутерна (који је био из Тексаса) да сними траку са текстом који изговара лик Конга са тачним акцентом. Користећи Саутернову траку, Селерс је успео да научи акценат правилне те је почео да снима сцене у авиону. Али онда се десило да је Селерс угануо зглоб тако да није могао да седи у скученом кокпиту. То је натерало Кјубрика да ову улогу ипак повери Слиму Пикенсу. За све три улоге које је одиграо у овом филму, Селерс је био номинован за награду Оскар за главну мушку улогу. Кјубрик поново дао слободу Селерсу да импровизује кроз филм. Селерс је једном рекао „Ако ме питате да играм себе. Не бих знао шта да радим. Ја не знам ко сам ни шта сам”.
Пинк Пантер мини|лево|усправно|Селерс (1971)