Спенсер Трејси (; Милвоки, 5. април 1900 — Лос Анђелес, 10. јул 1967) је био амерички глумац. Двоструки је оскаровац (1937, 1938).

Током своје каријере, Трејси се појавио у 75 филмова и стекао репутацију међу вршњацима као један од највећих глумаца на екрану. Амерички филмски институт је 1999. Трејсија оценио као 9. највећу мушку звезду класичног холивудског биоскопа.

Каријера

Рођен је у Милвокију, Висконсин, као други син Џона Едварда Трејсија, ирско-америчког католика и продавача камиона, и Каролине Браун, протестанткиње. Крштен је као Спенцер Бонавентура Трејси.

Трејсијеви деда и баба с очеве стране, Џон Трејси и Мери Гухин, рођени су у Ирској. Порекло његове мајке потиче од Томаса Стебинса, који је емигрирао из Енглеске крајем тридесетих година 17. века. Трејси је похађао шест средњих школа, почевши с Вауватосом 1915, а онда школу Светог Ивана за дечаке у Милвокију следеће године. Породица Трејси тада се преселила у Кансас Сити, Мисури. Очев посао није најбоље прошао у Кансас Ситију те се породица вратила у Милвоки шест месеци након одласка. Спенцер се уписао на Маркет академију, још једну језуитску школу, где је упознао колегу глумца Пата О’Брајана. Двојица су напустили школу у прољеће 1917. како би се пријавили у морнарицу, јер је Америка улазила у Први светски рат, али Трејси је остао у морнаричкој бази у Норфолку, Виргиниа током целог рата. Након тога је наставио своје средњошколско образовање у војној и морнаричкој академији у Лејк Џеневи, Висконсин, али је завршио школовање у другој школи у Милвокију у фебруару 1921.

Након похађања колеџа Рипон гдје се појавио у главној улози у представи Истина, одлучио је да се посвети глуми. Док је био на турнеји с глумачком дружином с Рипона, пријавио се и прихватио позив с Америчке академије драмских уметности у Њујорку. На Броадвеју се први пут појавио у улози робота у делу Карела Чапека, -{R.U.R.}- (1922), након чега је следило још пет представа на Бродвеју у двадесетима. Године 1923, оженио се с колегиницом глумицом Луиз Тредвел. Добили су двоје дјеце, Џона и Луиз (Сузи).

Неколико је година наступао у репертоарном позоришту у Мичигану, Канада, и Охију. Коначно, 1930, појавио се на Бродвеју у хит представи, -{The Last Mile}-. Режисер Џон Форд видео је Трејсија у тој представи и ангажирао га за филм -{Up the River}- за -{Fox Pictures}-. Убрзо су се он и његова породица преселили у Холивуд, где је снимио преко 25 филмова у пет година.

Године 1935, потписао је за Метро Голдвин Мајера. Освојио је Оскара за најбољег глумца две године узастопно, за филмове Капетан Храброст (1937) и Град дечака (1938).

Био је номинован и за филмове Сан Франциско (1936), Младин отац (1950), Лош дан у Блак Року (1955), Старац и море (1958), Наследи ветар (1960), Нирнбершки процес (1962) и постхумно за Погоди ко долази на вечеру (1967). Трејси и Лоренс Оливије с девет номинација деле рекорд по броју номинација за Оскара.

мини|десно|300px|Трејси и Хепберн у траилеру за филм Адамово ребро (1949) Године 1941. је Трејси започео везу с Кетрин Хепберн, чија су се оштроумност и ирски нагласак Нове Енглеске врло уклапали с Трејсијевим радничким мачизмом. Иако се разишао са својом женом, Луиз, био је католик те се никад није развео. Он и Хепберн су заједно снимили девет филмова.

Седамнаест дана након завршетка снимања свог последњег филма, Погоди ко долази на вечеру, с Хепберн, умро је од срчаног удара у својој 67. години.

Готово четрдесет година након његове смрти, Трејси се и даље сматра једним од најбољих глумаца својег времена. Могао је утелотворити јунака, негативца, или комичара и бити тако уверљив да публика помисли да је он уистину лик који глуми. Трејси је био један од најранијих холивудских „реалистичних” глумаца; његове изведбе не познају временске границе.

Филмографија

| 1932. || 20 000 година у Синг Сингу || || ||Warner Bros financial information in The William Shaefer Ledger. See Appendix 1, Historical Journal of Film, Radio and Television, (1995) 15:sup1, 1-31 p 13 DOI: |- | 1933. || Моћ и слава || || || |- | 1936. || Бијес || || || |- | 1936. || Сан Францисцо || || || |- | 1937. || Капетан Храброст || || || |- | 1938. || Пробни пилот || || || |- | 1938. || Град дечака || || || |- | 1939. || Станли и Ливингстон || || || |- | 1940. || Северозападни пролаз || || || |- | 1940. || Петролеј || || || |- | 1941. || Доктор Џекил и мистер Хајд || || || |- | 1942. || Жена године || || || |- | 1942. || Кварт Тортиља || || || |- | 1944. || Тридесет секунди изнад Токија || || || |- | 1949. || Едwард, мој син || || || |- | 1949. || Адамово ребро || || || |- | 1949. || Малезија || || || |- | 1950. || Младин отац || || || |- | 1951. || Народ против О’Харе || || || |- | 1952. || Пат и Мајк || || || |- | 1953. || Глумица || || || |- | 1955. || Лош дан у Блак Року || || || |- | 1956. || Планина || || || |- | 1958. || Старац и море || The Old Man and the Sea || || |- | 1960. || Наследи ветар || Inherit the Wind || || |- | 1961. || Нирнбершки процес || Judgment at Nuremberg || || The Numbers. Retrieved April 14, 2012. |- | 1962. || Како је освојен Запад || How the West Was Won || || |- | 1967. || Погоди ко долази на вечеру || Guess Who's Coming to Dinner || ||

Процена и наслеђе thumb|Трејсијева звезда на Hоливудском шеталишту славних, на Холивудском булевару код бр. 6814

У 21. веку, Трејси је широј публици био најпознатији по повезаности са Кетрин Хепберн. Он и даље прима похвале филмских научника: критичар Леонард Малтин назива Трејсија „једним од најбољих глумаца 20. века“, док филмски историчар Џенин Бејсингер његову каријеру описује као „златни запис о филмским достигнућима“. Чарлс Матјус, пишући за Вашингтон пост, тврди да „Трејси заслужује да буде запамћен, као мајстор глумачке технике“.

Награда за изврсност у филмској глуми додељује се у Трејсијево име на Калифорнијском универзитету у Лос Ангелесу. Међу бившим добитницима УЦЛА награде Спенсер Трејси су Џејмс Стјуарт, Мајкл Даглас, Дензел Вошингтон, Том Хенкс, Ентони Хопкинс, Кирк Даглас и Морган Фриман.

Хепберн је водила документарни филм Пи-Би-Еса из 1986. године под називом Спенсер Трејсијево наслеђе''. Тај филм обухвата исечке из Трејсијевих филмова, као и архивске снимке иза кулиса и кућне филмове из Трејсијевог приватног живота и каријере, као и недавно снимљене интервјуе са многим његовим бившим колегама, и са његовом ћерком Сузи Трејси.Kramer and Heeley (2015). Трејси је 2009. године пружио инспирацију за лик Карла у Пиксаровом Оскаром награђеном филму До неба. Режисер Пит Доктер објаснио је да постоји „нешто слатко у вези с тим мрзовољним старцима“. Године 2014, најављен је филм о Трејсијевој вези са Кетрин Хепберн.

Референце

Литература

Спољашње везе

Profile at Turner Classic Movies Genealogical Profile at TraceyClann

Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1967. Категорија:Људи из Милвокија Категорија:Амерички глумци Категорија:Добитници награде Оскар за најбољег глумца у главној улози Категорија:Добитници награде Златни глобус Категорија:Добитници награде БАФТА