мини|240п|Развој рударства у средњовековној Босни омогућио је и ковање домаћег новца у 14. и 15. веку
Рударство у средњовековној Босни обухвата постанак и развој рударске делатности на просторима средњовековне Босне, те стога представља другу фазу у општој историји поменуте привредне гране на том подручју. Временски се наставља на период античког рударства, а потом претходи каснијем (савременом) развоју рударске делатности на територији Босне и Херцеговине, укључујући и Републику Српску. Значајан подстрек развоју рударства у средњовековној Босни означен је доласком саских рудара, који су водили порекло из Немачке, а које су босански владари доводили да би обављали разне делатонсти везане за обнављање старих и отварање нових рудника. Традиције средњовековног рударства настављене су и током раног раздобља османске власти, али временом долази до постепеног замирања, тако да се делтаност поново обнавља и интензивира тек у 19. веку.
Рудници На подручју средњовековне Босне постојало је неколико већих рудника, од којих су неки наставили са радом и касније, током раног периода османске власти.
Дежевица Дежевица је познати рудник сребра из средњег века, који је годишње производио око 14 kg. сребра. То је доносило добит између 3.000 и 4.500 акчи. Такође је био и познат по гвозденој руди, коју је тадашња власт пронашла и обрађивала. Ипак, у 17. веку престаје свака помена овог рудника.
Боровица Не тако познат рудник сребра Боровица потиче из средњег века. У средњовековним књигама се не може наћи податак о постојању овог рудника, али потрвда о његовом постојању се могла пронаћи у дефтеру. Рудник је са годишњом производњом од око 50 kg. сребра, доносио приход од око 10.500 акчи.
Даштанско Такође непоѕнат рудник сребра, али према подацима свакако отворен у средњовековном периоду. Првобитно се обављала само експлоатација сребра, да би се након одређеног периода прешло и на обраду гвоздене руде. У међувремену производња сребра је престала, а произвидња гвожђа се одржала у 12 топионичких пећи. Ови рудници су доносили годишњи приход од око 11.102 акчи. мини|207x207пиксел|Остружница
Остружница Остружница је у средњем веку била рудник сребра, међутим из других извора се налази информација да је позата само као рудник гвожђа са приходом од око 3.000 акчи.
Бусовача и Вареша Доказ да су рудници гвожђа пролазили боље него рудници сребра сведоче баш ова два рудника. Величина прихода коју је доносила Бусовача није позната, али је зато пораст домаћинстава показатељ велике експлоатације. Рудник Вареш је годишње доносио до око 53.000 акчи. Због квалитете рудног богатства, Вареш је успео своју производњу да одржи чак до модерног доба. У околини Вареша јављају се још два мања рудника - Бргуле (Јаври) и Мирчези.
Види још Рударство у средњовековној Србији
Референце
Литература
Спољашње везе Рударство Рудници у Босни
Категорија:Рударство у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку Категорија:Рударство у Републици Српској Категорија:Историја Републике Српске