мини|Предња страна медаље додељене Едварду Виктору Еплтону (1947)
Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици. Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.
Статистика
Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику. Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018). До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.
Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину. Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку, као и 1921. године Алберту Ајнштајну, 1924. године Манеу Сигбану, 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу, 1928. године Овену Ричардсону, 1932. године Вернеру Хајзенбергу и 1943. године Отоу Штерну, при чему је свака награда додељена наредне године.
Нобеловци
__БЕЗСАДРЖАЈА__
1900-е + Нобелова награда за физику, 1900-е Година Слика Добитник Држава Разлог Реф 1901. 75pxВилхелм Конрад Рендген „у знак признања за изузетан допринос који је дао проналаском изванредних 1902. 75pxХендрик Антон Лоренц „за откриће утицаја магнетизма на појаве у вези са зрачењем” 75pxПитер Земан 1903. 75pxАнтоан Анри Бекерел „за откриће спонтане радиоактивности” 75pxПјер Кири „за истраживања радијационих појава које је открио професор Анри Бекерел” 75pxМарија Кири 1904. 75pxЏон Вилијам Страт, 3. барон Рејли „за истраживање густина најважнијих гасова и за откриће аргона” 1905. 75pxФилип Едуард Антон фон Ленард „за истраживање катодних зрака” 1906. 75pxСер Џозеф Џон Томсон „за теоријска и експериментална истраживања провођења електрицитета кроз гасове” 1907. 75pxАлберт Абрахам Мајкелсон „за прецизне оптичке инструменте и спектроскопске и метролошке налазе који су добијени помоћу њих” 1908. 75pxГабријел Липман „за методу фотографског репродуковања боја засновану на појави интерференције” 1909. 75pxГуљелмо Маркони „за допринос развоју бежичне телеграфије” 75pxКарл Фердинанд Браун
1910-е + Нобелова награда за физику, 1910-е Година Слика Добитник Држава РазлогРеф 1910. 75pxЈохан Дидерик ван дер Валс „за рад на једначини стања за гасове и течности” 1911. 75pxВилхелм Вин „за открића у вези са законима зрачења топлоте” 1912. 75pxГустаф Дален „за изум аутоматских регулатора који се користе у сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака” 1913. 75pxХејке Камерлинг Онес „за истраживања на својствима материје на ниским температурама која су довела до производње течног хелијума” 1914. 75pxМакс фон Лауе „за откриће дифракције X-зрака на кристалима” 1915. 75pxСер Вилијам Хенри Браг „за анализу кристалне структуре помоћу X зрака” 75pxВилијам Лоренс Браг 1916. Награда није додељена 1917. 75pxЧарлс Гловер Баркла „за откриће карактеристичног рендгенског зрачења елемената” 1918. 75pxМакс Планк „за откриће кванта енергије” 1919. 75pxЈоханес Штарк „за откриће Доплеровог ефекта у каналним зрацима и цепања спектралних линија у електричном пољу (Штарков ефекат)”
1920-е + Нобелова награда за физику, 1920-е Година Слика Добитник Држава Разлог Реф 1920. 75pxШарл Едуар Гијом „као признање за рад који је довео до прецизних мерења у физици открићем аномалија у никл-челичним легурама” 1921. 75pxАлберт Ајнштајн „за заслуге у теоријској физици, и посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта” 1922. 75pxНилс Бор „за испитивање структуре атома и зрачења које од њих потиче” 1923. 75pxРоберт Миликен „за рад на елементарном наелектрисању и фотоелектричном ефекту” 1924. 75pxКарл Мане Георг Сигбан „за открића и истраживања у области спектроскопије х-зрака” 1925. 75pxЏејмс Франк „за откриће законитости при судару електрона и атома” 75pxГустав Лудвиг Херц 1926. 75pxЖан Батист Перен „за истраживање дисконтинуалне структуре материје, а нарочито за откриће седиментационе равнотеже” 1927. 75pxАртур Комптон „за откриће ефекта који носи његово 75pxЧарлс Томсон Рис Вилсон „за откриће методе која чини видљивим путање наелектрисаних честица кондензовањем паре” 1928. 75pxОвен Виланс Ричардсон „за рад на термионичком феномену и посебно за откриће закона који је добио име по њему” 1929. 75pxЛуј де Број „за откриће таласне природе електрона”
1930-е + Нобелова награда за физику, 1930-е Година Слика Добитник Држава Разлог Реф 1930. 75pxСер Чандрасекара Венката Раман „за радове о расејању светлости и за откриће ефекта који носи његово име” 1931. Награда није додељена 1932. 75pxВернер Хајзенберг „за стварање квантне механике, чија је примена, -{inter alia}-, довела до открића алотропских облика водоника” 1933. 75pxЕрвин Шредингер „за откриће нових продуктивних облика атомске теорије” 75pxПол Дирак 1934. Награда није додељена 1935. 75pxЏејмс Чедвик „за откриће неутрона” 1936. 75pxВиктор Франц Хес „за откриће космичких зрака” 75pxКарл Дејвид Андерсон „за откриће позитрона” 1937. 75pxКлинтон Џозеф Дејвисон „за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима” 75pxСер Џорџ Паџет Томсон 1938. 75pxЕнрико Ферми „за демонстрацију постојања нових радиоактивних елемената створених неутронским озрачивањем, и за сродна открића нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима” 1939. 75pxЕрнест Орландо Лоренц „за проналазак и развој циклотрона и за резултате постигнуте уз његову помоћ, посебно у вези са вештачким радиоактивним елементима”
1940-е + Нобелова награда за физику, 1940-е Година Слика Добитник Држава Разлог Реф 1940. Награда није додељена 1941. 1942. 1943. 75pxОто Штерн „за допринос развоју методе молекулских снопова и откриће магнетног момента протона” 1944. 75pxИзидор Ајзак Раби „за резонантну методу снимања магнетних особина атомских језгара” 1945. 75pxВолфганг Паули „за откриће принципа искључења познатог као Паулијев принцип” 1946. 75pxПерси Вилијамс Бриџман „за откриће апарата који производи екстремно високе притиске и за открића на пољу физике високих притисака” 1947. 75pxСер Едвард Виктор Еплтон „за истраживања физике горње атмосфере, посебно за откриће Аплтоновог слоја” 1948. 75pxПатрик Мејнард Стјуарт Блекет „за развој Вилсонове методе маглене коморе, и открића у вези са њеном применом у области нуклеарне физике и космичког зрачења” 1949. 75pxХидеки Јукава () „за предвиђање постојања мезона на основу теоријске анализе нуклеарних сила”
1950-е + Нобелова награда за физику, 1950-е Година Слика Добитник Држава Разлог Реф 1950. 75pxСесил Френк Пауел „за развој фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и открића у вези мезона остварена помоћу ове методе” 1951. 75pxСер Џон Даглас Кокрофт „за пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица” 75pxЕрнест Томас Синтон Волтон 1952. 75pxФеликс Блох „за развој нових метода за нуклеарномагнетна прецизна мерења и проналаске у вези са њима” 75pxЕдвард Милс Персел 1953. 75pxФриц Зернике „за приказ методе фазног контраста, нарочито за изум фазноконтрастног микроскопа” 1954. 75pxМакс Борн „за фундаментална истраживања у квантној механици, посебно за статистичко тумачење таласне функције” 75pxВалтер Боте „за коинцидентну методу и открића која из ње произилазе” 1955. 75pxВилис Јуџин Лем „за открића у вези са фином структуром спектра водоника” 75pxПоликарп Куш „за прецизно одређивање магнетног момента електрона” 1956. 75pxВилијам Бредфорд Шокли „за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта” 75pxЏон Бардин 75pxВолтер Хаузер Братен 1957. 75pxЧен-Нинг Јанг „за истраживање у области такозваних паритетних закона која су довела до значајних открића у вези елементарних честица” 75pxЦунг-Дао Ли 1958. 75pxПавел Алексејевич Черенков „за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта” 75pxИља Михајлович Франк 75pxИгор Јевгенијевич Там 1959. 75pxЕмилио Ђино Сегре „за откриће антипротона” 75pxОвен Чејмберлен
1960-е + Нобелова награда за физику, 1960-е Година Слика Добитник Држава Разлог Реф 1960. 75pxДоналд Артур Глејзер „за проналазак коморе са мехурићима” 1961. 75pxРоберт Хофстатер „за пионирска испитивања расејања електрона на атомским језгрима и за тако постигнута открића у вези са структуром нуклеона” 75pxРудолф Лудвиг Месбауер „за истраживања резонантне апсорпције гама зрачења и откриће ефекта који носе његово 1962. 75pxЛав Давидович Ландау „за пионирске теорије у области кондензоване материје, нарочито течног хелијума” 1963. 75pxЈуџин Пол Вигнер „за допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, посебно за откриће и примену основних принципа симетрије” 75pxМарија Геперт-Мајер „за открића која се односе на структуру нуклеарних љуски” 75pxЈ. Ханс Д. Јенсен 1964. 75pxЧарлс Хард Таунс „за фундаментална истраживања на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу” 75pxНиколај Генадијевич Басов 75pxАлександар Михајлович Прохоров 1965. 75pxШиничиро Томонага () „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица” 75pxЏулијан Швингер 75pxРичард Фајнман 1966. 75pxАлфред Кастлер „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима” 1967. 75pxХанс Албрехт Бете „за допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открићима која се тичу стварања енергије у звездама” 1968. 75pxЛуис Волтер Алварез „за пресудан допринос физици елементарних честица, а посебно за откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података” 1969. 75pxМари Гел-Ман „за доприносе и открића која се тичу класификације елементарних честица и њихових интеракција”
1970-е