Марко Јелисијић (Футог, око 1780. (1776?„Лексикон писаца Југославије”, наведено дело) — Темишвар, после 1814), учитељ у Великом Бечкереку и први редитељ позоришних представа.
Биографија Марко је рођен у Бачкој, у месту ФутогуМилош Поповић: „Верско-црквени живот Срба у Банату”, Зрењанин 2001. биће око 1780. године. Гимназију је до 1795. године похађао у Новом Саду, а почетком следеће 1796. године он слуша реторику (четврти разред гимназије) у Кечкемету."Зрењанин", монографија града, Зрењанин 1966. Јавља се као Јелисић (Елисеић) или чешће - Јелисијевић. Између 1799—1802. године је био учитељ у Великом Бечкереку. Среће се ту 1801. године као пренумерант Стојковићеве „Физике”.Атанасије Стојковић: „Физика”, први део, Будим 1801. Колега Василије Лазаревић је водио први разред, а Марко је био учитељ другог разреда „Нормалне школе” у граду.„Лексикон писаца Југославије”, Нови Сад 1979. Судећи по напомени издавача Аркадија Пејића, на почетку књиге „Велизариј”, 1832. године што пређе 30 година у вјечност преселившагосја Списатеља дјелца овога,„Велизариј”, Будим 1832. Марко Јелисијић је наводно умро млад (1802) у Великом Бечкереку. Међутим није било тако; учитељ Марко је још више од деценије поживео. Само је прешао у Темишвар, где га срећемо као учитеља - пренумерантаФенелон: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод на српски језик, Беч 1814. и 1814. године.
Позоришни редитељ За град Велики Бечкерек се везују почеци позоришта код Срба. Ту је крајем 18. и почетком 19. века било првих аматерских импровизованих позоришних дешавања.
Учитељ бечкеречки Марко Јелисијић је између 1799—1802. године са својим ученицима изводио прве позоришне представе,„Књижевност”, Београд 1951. пред бројном публиком. Формирао је сталну српску позоришну трупу у којој је и сам играо. Историчар Феликс МилекерФеликс Милекер: „Историја вароши Велики Бечкерек 1333-1918.”, превод са немачког, Зрењанин 2011. је сматрао да је све почело још 1787. године; каснији истраживачи су то исправили, јер се односило у ствари на Емануила Јанковића и његову путујућу позоришну дружину. Радило се испрва о једном „слабијем комаду” заснованом на Библији ("Невини Јосиф"), који је као и остале прилагођавао учитељ.Светислав Шумаревић: „Позориште код Срба”, Београд 1939. Представе су извођене на српском језику, а најталентованији је био млади дилетант, десетогодишљак Аркадије Пејић. На репертоару су била позоришна дела из руске књижевности и комедије италијанског писца Карла Голдонија.Александар Станојловић: „Петровград”, монографија, Петровград 1938.
Највећи успех је та ђачка дружина доживела са комадима - драмама: „Велизар” и "Наталија (у ствари „Александар и Наталија”!)".
Као књижевник и преводилац зна се да је Јелисијић објавио два наслова. Прво је 1832. године штампан „Велизариј” - „всадничкоје позориште” у „три дејствија”, које је он саставио почетком 19. века.Марко Јелисијић: „Велизариј”, Будим 1832. Учитељ Јелисијић је почетком 19. века превео једну књигу, а рукопис превода је тек 1833. године „откривен” у Темишвару. Судећи по иницијалу „А. П.” радило се највероватније о поменутом „глумцу” Аркадију Пејићу трговцу,"Примјер детињске љубави или Јелисавета заточница у Сиберији", превод, Нови Сад 1840. који је дуго живео и умро 1867. године у Темишвару. Пејић је објавио обе књиге свог некадашњег учитеља. Те 1833. године је тако објављен у Будиму превод позоришног дела, са немачког на српски језик. Био је то наслов: „Александер и Наталија или Петар Велики цар Росијски”.Марко Јелисијић: „Александер и Наталија...”, превод са немачког, Будим 1833.
Референце
Категорија:Новосађани Категорија:Умрли 1802. Категорија:Српски учитељи Категорија:Српски позоришни редитељи