мини|Суд за спортску арбитражу - Лозанa (Швајцарска) мини|Улаз у седиште Суда за спортску арбитражу, у Лозани, Швајцарска

Суд за спортску арбитражу је међународно квазисудско тело основано за решавање спорова везаних за спорт путем арбитраже. Седиште је у Лозани (Швајцарска), а судови се налазе у Њујорку, Сиднеју и Лозани. Привремени судови се оснивају у градовима домаћинима на Олимпијским играма.

Истовремено је основан Међународни савет за спортску арбитражу (-{ICAS}-), и са оба тела председава један председник. -{ICAS}-, који има 20 чланова, одговоран је за финансирање и финансијско извештавање -{CAS}--а и именује генералног секретара -{CAS}--а.

Суђење и жалбе

Уопштено говорећи, спор се може поднети Суду само ако постоји споразум о арбитражи између странака који то омогућава. Међутим, према правилу 61 Олимпијске повеље, сви спорови у вези са Олимпијским играма могу се поднети само овом Суду, а све олимпијске међународне федерације признале су надлежност Суда за бар неке спорове.

Кроз поштовање Светског анти-допинг кодекса из 2009. године, сви потписници, укључујући све олимпијске међународне федерације и националне олимпијске комитете, признали су надлежност Суда за кршење антидопинг правила.International Olympic Committee: Olympic CharterWorld Anti-Doping Agency: 2009 World Anti-Doping Code Почевши од 2016. године, антидопинг одељење -{CAS}- пресуђује у случајевима допинга на Олимпијским играма, заменивши дисциплинску комисију МОК-а..Karolos Grohman: CAS to take over doping cases at Olympics Accessed 18 June 2016. На ове одлуке се може уложити жалба -{CAS}--овом ад хок суду у граду домаћину Олимпијаде, или ако ад хок суд више није доступан, сталном -{CAS}--у.Court of Arbitration for Sport: Arbitration Rules Applicable to the CAS Anti-doping division Accessed 18 June 2016. Инаугурационо одељење за борбу против допинга бавило се са осам случајева, од којих је седам случајева допинга било у његовој надлежности.Court of Arbitration for Sport: Report on the activities of the CAS Divisions at the 2016 Rio Olympic Games Accessed 31 August 2016

Као швајцарска арбитражна организација, на одлуке Суда се могу уложити жалбе Савезном врховном суду Швајцарске.Court of Arbitration for Sport: Media release 23 July 2012 Жалбе на одлуке арбитраже су генерално неуспешне.CAS Bulletin 2011/2 Appeals against Arbitral Awards by the CAS by Stephan Netzle Од марта 2012. године било је седам успешних жалби. Шест потврђених жалби било је процедуралне природе, а само је једном Савезни врховни суд поништио одлуку о меритуму предмета. То је било у случају Матузалема, бразилског фудбалера.Roy Levy: Swiss Federal Tribunal overrules CAS award in a landmark decision: FIFA vs Matuzalem Одлуке -{CAS}--а могу бити предмет даље жалбе Европском суду за људска права.

Савезни суд правде Немачке пресудио је против немачке брзе клизачице Клаудије Пехштајн, признајући недостатак надлежности да поново размотри њен случај. Савезни суд је одлучио да -{CAS}- испуњава услове арбитражног суда према немачком закону и да је независност -{CAS}--а од странака обезбеђена методом избора арбитара и могућношћу жалбе Швајцарском савезном суду.Christian Keidel: German Federal Tribunal rejects Claudia Pechstein’s claim for damages against International Skating Union (ISU) Accessed 17 June 2016.CAS hosted: English translation of German Federal Tribunal decision

Приметни примери из јуриспруденције

У марту 2011, -{CAS}- је донео одлуку у свом првом случају по питању биолошких пасоша спортиста (-{ABP}-) када је суспендовао двојицу италијанских бициклиста, Франка Пелизотија и Пјетра Каучиолија, на две године на основу доказа из њихових крвних профила.Court Upholds Cyclist's Ban Based on Biological Passport New York Times. Retrieved 24 March 2013 Суд је 2001. године пресудио у случају Андреа Радукан против Међународног олимпијског комитета. Ово је био контроверзан случај против допинга, где је било прилично јасно да је спортиста од свог лекара примила таблете против прехладе и грипа. Ово је резултирало позитивним тестом урина, а суд је закључио:

Суд нерадо поништава теренске одлуке, иако то може учинити у случајевима када постоје јасни докази да су службена лица деловала у лошој намери или самовољно.Court of Arbitration for Sport:CAS 2012/A/2731 BOC & BTC & Márcio W. Ferreira v/ WTF & COM & FMT & Damian A.Villa Valadez See §104 in particular. У -{CAS 2010/A/2090}-, -{CAS}- веће је објаснило да разлог за то није питање надлежности већ арбитражног самоограничења.Aino-Kaisa Saarinen; Finnish Ski Association (FSA) v. Fédération Internationale de Ski (FIS) CAS/2010/A/2090 У октобру 2011, у случају који се односи на Летње олимпијске игре 2012, суд је прогласио да је део Олимпијске повеље прекршио Светски антидопинг кодекс.USOC v. IOC CAS/2011/O/2422 „Правило Осаке“ је спречило суспендоване спортисте на најмање шест месеци због кршења антидопинг правила да се такмиче на Олимпијским играма након истека суспензије. Суд је касније потврдио ову одлуку, када је поништио дугогодишњи подзаконски акт Британске олимпијске асоцијације (-{BOA}-) којим се спречава селекција спортиста кажњених због допинга.BOA v. WADA CAS/2011/A/2658 -{IOC}- и -{BOA}- су одговорили кампањом за додавање сличног правила Светском антидопинг кодексу. У јулу 2016, -{CAS}- је потврдио да Руски олимпијски комитет (-{ROC}-) не може да пријави атлетичаре на Летњим олимпијским играма 2016, осим оних које је одобрила -{IAAF}- према новим правилима такмичења у вези са „неутралним спортистима“. Пошто -{IOC}- није био страна у случају, веће је закључило да нема надлежност да одлучи о томе да ли -{IOC}- може дозволити таквим провереним спортистима да представљају Русију, дозволити им да се самостално такмиче или у потпуности одбију њихово учешће.Court of Arbitration for Sport: CAS rejects the claims/appeal of the Russian Olympic Committee and 68 Russian athletes Accessed 25 July 2016. Тужиоци су оспорили валидност и применљивост -{IAAF}- такмичарског правила 22.1(а), у вези са суспензијом националне федерације (-{RusAF}-, бивши -{ARAF}-), и правила 22.1А, у вези са подобношћу спортиста из суспендованих федерација. Комисија је утврдила да се ниједно правило не може тумачити као санкције, и из овог и других разлога, оно је у складу са Светским антидопинг кодексом. Комисија је прокоментарисала бескорисност оспоравања новог правила 22.1А, напомињући да, пошто правило омогућава спортистима из Русије нови пут до учешћа, успешан изазов би довео до искључења спортиста који испуњавају услове према правилу, а не до укључивања спортиста из Русије. Веће је одлучило да не оцењује да ли се принцип естопела примењује на спортске спорове, јер је закључило да би тужбе, у овом случају, биле неуспешне.Court of Arbitration for Sports: ROC et al. v. IAAF Accessed 4 November 2016. Истовремено, у посебној одлуци, веће је одбило жалбе 67 руских спортиста на одлуке -{IAAF}- којима је одбијена њихова пријава да се појаве као „неутрални спортисти“ на Летњим олимпијским играма 2016. године. Дарја Клишина је била једина руска атлетичарка коју су одобрили -{IAAF}- и -{IOC}-. Међутим, -{IAAF}- ју је прогласила неподобном 12. августа на основу нових информација. Дана 15. августа, -{CAS}--ов ад хок суд је усвојио Клишинину жалбу.Court of Arbitration for Sport: Athletics: The application filed by Darya Klishina (Russia) is upheld by the CAS Accessed 15 August 2016. Међународни параолимпијски комитет (-{IPC}-) одлучио је да забрани учешће Русији на Летњим параолимпијским играма 2016. због налаза у Меклареновом извештају. -{CAS}- је 23. августа одбацио жалбу Руског параолимпијског комитета (-{RPC}-) на забрану. Суд је утврдио да је суспензија имала основу у правилима -{IPC}--а и навео да је „била сразмерна околностима“. Веће је приметило да није одлучило о правима појединачних спортиста.Court of Arbitration for Sport: CAS dismisses the appeal filed by the Russian Paralympic Committee Accessed 23 August 2016 Веће је у образложеној одлуци разрадило ову тачку, наводећи да штетне последице по спортисте које представља -{RPC}- нису разлог да се организација ослободи законске одговорности. Веће је одбацило тврдњу да је одлука МОК-а требало да утиче на одлуку -{IPC}--а, напомињући да организације имају посебне повеље и правила. Пошто -{IPC}- такође делује као -{IF}-, суд се позвао на случај између -{RWF}- и -{IWF}- где је -{CAS}- потврдио сличну суспензију.Court of Arbitration for Sport: RPC v. IPC (The sections referred to are from paragraph 79 onwards). Accessed 31 August 2016. Крајем 2017. МОК је дисквалификовао велики број резултата руских спортиста са Зимских олимпијских игара 2014. Спортисти су такође добили доживотну забрану учешћа у будућим издањима игара. -{CAS}- је регистровао 42 жалбе, од којих је 39 одлучено пре Зимских олимпијских игара 2018. За 28 спортиста, веће је утврдило да докази које је изнео МОК нису довољни да се утврди кршење правила. Дисквалификације су потврђене у преосталих 11 случајева, али је забрана била ограничена на игре 2018. године. Веће је јасно ставило до знања да је његов мандат ограничен на појединачне случајеве. Случај није утицао на статус руских спортиста који учествују у Пјонгчангу. МОК је изразио жаљење због одлуке у вези са 28 спортиста чије су жалбе у потпуности усвојене, наводећи да ниво траженог доказа није у складу са ранијим одлукама -{CAS}--а. МОК је такође навео да укидање санкција није довољан разлог за позивање 28 спортиста да се такмиче на Играма 2018. МОК је изјавио да ће размотрити своје опције након што добије образложену одлуку. У одговору на пресуду -{CAS}--а, Џим Волден, адвокат др Григорија Родченкова, изјавио је да се том пресудом „изругује“ санкцијама Русији.

Референце

Спољашње везе

-{Current hearing schedule}- -{"Where do athletes go to court?" Slate, 1 July 2004}-

Категорија:Спорт