мини|265п|Гломачи (Далеминци) и остала племена из групације Полапских Срба у раном средњем векуСтатья Полабские славяне // Большая советская энциклопедия / Гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М.: «Сов. энциклопедия», 1969—1978. — Т. 20.
Далеминци, односно Гломачи или Гломачани (, , ) били су средњовековно словенско племе из гупације Полапских Срба, чији су потомци данашњи Лужички Срби. Живели су у средњем Полабљу, око реке Лабе.
Лубор Нидерле је сматрао да разлози за разноликост имена Далеминаца/Гломача нису довољно јасни. Могуће је да су на територији древних Далеминаца касније узнапредовали су Гломачи, па је старо име замењено новим. Лингвиста О. Трубачов је сматрао да етноним Далеминци има илировенетско порекло: од илирског -{Dalmatae}- — „овчији (пастири)”. Археолог В. Седов је сматрао да је етноним Далеминци припада племену прашко-корчакског порекла, а име Гломачи је повезано са Словенима рјусенске културе, који су се преселили овде касније.
Историја Почевши од 6. века, подручје око средњег тока реке Лабе било је настањено племенима Полапских Срба. У историјским изворима франачког порекла, Далеминци се јављају од почетка 9. века, када су се заједно са осталим племенима из групације олапских Срба нашли на путу експанзије Каролиншког царства према истоку. Током 805. године, франачка војска коју је предводио краљ Карло Млађи, син и савладар цара Карла Великог, продрла је из Саксоније у област Далеминаца у средњем Полабљу, принудивши то племе на признање врховне франачке власти. Том приликом, словенски кнез Семил се обавезао се да ће као залог мира Францима послати двојицу синова, као таоце. Упркос том споразуму, франачко-словенски сукоби настављени су на ширем простору Полабља и током наредне 806. године, када је у борби против Франака погинуо Милидух, кнез полапских Срба, а временом је дуж реке Сале успостављено и франачкo крајиште према Србима ().
Основни историјски извор за збивања из 805. године је "Chronicon Moissiacense", франачка хроника у којој су саопштене разне појединости о походу Карла Млађег у област Далеминаца (Гломач): , док други извори бележе тадашње франачко-словенске сукобе на општији начин и са мање појединости.
Далеминци су живели у плодном подручју између река Гросе Редер и Фрајбергер Мулде, између данашњег Мајсена и Штреле. Њихова насеља су се налазила поред Лабе и западних притока Мулдеа близу Гриме. Далеминци су били одвојени од суседних племена дубоким шумама. Од 11. века насеља Далеминаца су се проширивала према северу и истоку, јужна граница њихове територије била је стална. Западно подручје поред Гриме у 10. веку су добили Хутичани. Према „Баварском географу” средином 9. века Далеминци (Talaminzi) имали су 14 градина. Племенски центар почетком 10. века била је градина Гана (споменута 929. године). Далеминци су имали врсту коњаника (-{Wethenici}-), који се помињу од друге половине 10. века. Мерсебуршки бискуп Титмар је извештавао да је племе Гломача обожавало језера и изворе, и прорицало на обали светог језера -{Glomuzi}- код Ломацша уз помоћ крви и пепела.
Борба са Францима и Немцима
У 9. и 10. веку током 70 година Далеминци су се бранили од источнофраначких и саксонских освајача. Диденгофенским капитуларом 805. године Карло Велики је забранио продају оружја у земље Словена и Аварима, као и војни походи против Чеха и Геневара источно од Магдебурга и у земљу Далеминаца (-{Demelchion}-). Од 850. године Далеминци, заједно с неким другим полапско-српским племенима, били су независни и политички самостални. Од 883. године већина полапско-српских племена источно од Залеа током 12 година била су део Велике Моравске, којој су платила данак. У другој половини 9. века учествовали су у устанцима полапско-српских племена. Саксонски војвода Хенрик без успеха борио се против Далеминаца 905. и 906. године. Године 929. Хенрик напао је Далеминце: после двадесетодневне опсаде племенског центра Гане, његово одрасло становништво било је потпуно убијено, а жене и деца су одведени у ропство. Овај напад је сломио моћ Далеминаца. Исте године, да појача своју моћ, Хенрик I основао је на обали Лабе тврђаву Мајсен, која је требало да постане упориште за будуће походе у земљу Лужичких Срба. Од тада је почело укључивање Словена у Мајсенску марку. Године 971. Далеминци, заједно с Нижанима, Милчанима и Лужичанима, платили су десетину Мајсенској епископији робовима.
Око 1500. године језик Далеминаца је потиснут немачким колонистима.
Референце
Литература
Категорија:Далеминци